Полицијски гласник

БРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 51

НОВА ЖАЈСТОРИЈА

Никодије Марјановић, из Радоваца у срезу пожешком, у времену од ттре две године дана упућиван је два иута Пастеровом Заводу у Ниш, ради лечења од уједа бесних паса. Разуме се, да му је па ову це .Ђ издават трошак ради путовања п лечења на рачун општине и округа. А кад је други пут у прошлој години упућеи у Ниш у Пастеров .Завод, он је упропастио издати му новац ради лечења, за што је и оптужен од стране начелства.. Никодију је омилело ово путовање на рачун општине и округа, па је пре неколико дана измислио, да га је на сред пута ујело за образ и руку опет некакво жуто псето и некуда побегло; па се већ као извежбани занатлија у овоме послу јавио својој општинској власти и начелству са изговором, да га је и по трећи пут опет ујело бесно псето, не би ли дошао до трошка, да се нроведе до Ниша. Али овога пута навео је на грех и Алексија Ђоловића, свога сељака из Радоваца, те је и овај код власти представио, да је и њега ујело за руку некакво жуто псето, у нсто време кад и Никодија. И општииској и полицијској власти пало је ово у очи. И пошто се јасно видело, да оне незнатне повреде на Никодију и Алексију нису панете од зуба, него да су то биле мале и врло незнатне греботине од ноката, — они су обојица подвргнути лекарском прегледу. Овим прегледом утврђено је: да те незнатне греботине нису од уједа зуба, него од ноката или другог каквог оруђа. Те ирема оваком стању стварп, а у вези других околности, које обојицу одајукао врло сумњивељуде. доказато је: да су они хтели да обману власт из користољубивих намера. Према свему овоме Никодије и Алексије окривљени су за обману власти, те ће имати прилике да у затвору размишл.ају о ироничној судбини, која их је постигла за ово неваљалство. Међутим и општинске и полицијске власти из овога примера имаће једно искуство више: те да у будуће обраћају озбиљнију пажњу на представке појединих лица од уједа бесних паса; и да у подобном случају добро испитају све околности, на основу постојећих наређења, приликом упућивања оваких лица за Пастеров Завод. 12. Фебруара 1910. год. У Ужицу. М. Зотовнћ, нач. окр. ужичког.

КРИМИНАЛ.НА. П0Л.ИЦИЈА (НАСТАВАК) 1. Сведоџбе које се односе на одвођење девојчгице. Власт је, у овој ствари, примила две важне сведоџбе, али је она сву пажњу обратила само на једну, и то на ону невероватнију. а) Сведоџба Марије Метер. Девојчица Марија Метер, стара 13'/ 2 год. помагачица своје матере у продаји новина, са станом у улици »Сапоп® бр. 16, изјавила је : »Да је оног вечера, кад је извршен злочин, а у времену детињег нестанка, 7. Фебруара, у 7 часова мање 2 минута, вивела Жану Ван Галк у улици »Соттег§ап^8®, према улици »РеНсап", у разговору са једном женом, која је овако изгледала: Стара отприлике 20 година; стаса 1 м. 58 до I м. 60; лица дугуљастог; изгледа болесног; косеи обрва црних; са Фризуром в а 1а Утег^е® која јој је покривала један део чела; одевена просто у једну црну сукњу и један отворено-сур палето, врсте »сапскЛ, са црним шеншром наглави. Ова жена носила је један пакет, дугачак отприлике 45 см., широк 25 см. а висок 15 см., који је био завијен у угаситу хартију. У тренутку када је ова жена виђена у разговору са малом Жаном, Марија Метер чула је како је дете пзговорпло на Француском језику ове просте речи : . Не. не. (< Могућно је да је ова сведоџба искрена; сумњиво је да је пстпнита; највероватније је да је проста измишљотина. Критичка анализа ове сведоџбе. У прилог сведоџбе Марије Метер постоје два вероватна елемента, али се, с друге стране, сусреће скуп озбиљних елемената невероватноће, који је чине сумњивом и налажу да се она, ако ие сасвим одбаци, а оно бар прими са највећом резервом. Елементи вероватноће. 1. Марија Метер није се могла преварити у погледу идентитета Жане Ван Галк, т. ј. није могла какво друго дете сматрати за малу Жану, те с тога, ако је казала истину, то је доис-та била Жана коју је видела у разговору са непознатом. И доиста се Жана са својим дугачкнм, специјалними карактеристичним огртачем могла врло лако позиати. Поред овога, Марија Метер виђаше Жану сваког јутра и познаваше је врло добро, пошто је с новинама стајала преко пута стана њене мајке која јој је, из сажаљења, слала свако јутро по Жани шољу топле каФе. Марија Метер, према овоме, познавала је врло добро лепо лице, Физиономију и ход Жанин, те се с тога никако није могла преварити у њеној личности. 2. Улица »Соттегда1Љ к није била непозната Жани, те с тога није имала разлога да се плаши, да ће у њој залутати, пошто је сваког четвртка по подне пролазила на једну капију, која је излазила у ову улицу, према кући бр. 29., и ишла у завод »Девојака Мудрости® ради слушања веронауке. Ово су два елемента вероватноће у сведоџби Марије Метер. Едементи невероватноће. Мала Ван Галк била је силована, што Марија није знала приликом давања своје сведоџбе. Према њеном исказу, Жана је имала бити предата каквом блуднику илн

развратнику од једне жене, старе 20 год. Међутим, одкадпостоји чов-ечанство, криминални анали не помињу ни један случај у коме је девојчица од 8 год. украдена од стране какве жене и предата блуднику ради силовања. У доцнијој анализи свију хипотеза злочина, доказаћемо немогућноот хипотезе о подводачици од 20 год. Ова хинотеза почива на психолошкој невероватноћи и потпуно је неоснована. Њена немогућност требала је да буде довољна за одбацивање приче Марије Метер. Велгијско правосуђе, коме је непознато све што се односи на логику и човечје срце, није могло разумети ову психичку и материјалну немогућност. 2. У сведоџби Марије Метер налазе се очигледне несугласице и контрадикције. Једном изјавл>ује даје Жана стојећи разговарала са непознатом женом, а други пут да су оне ишле једна поред друге и разговарале. Извесне личности, које су с Маријом ближе и познатије, увиделе су одмах да јо она измислила своју причу, пошто је пије могла подједнако испричд,ти двапут узастопце. И сама Франсоаза Ваи Галк, која добро познаје Марију, убеђена је да она лаже. 3. Жана, непозната жена од 20 год. и Марија Метер, по казивању ове последње, морале су се срести накрају улице »Соттег§аи!8 <( , на раскрсници коју са овом улицом образују улице : » 8аш1; — Јеап ЈЧеротисеп« и »РеНсап". Жана и непозната жсна ишле су левим тротоаром од „р1асе сГ Апуегз® ка сенском булевару. Жана је ишла с леве стране, до кућа, а непозната с десне, до калдрме. Марија Метер иптла је противном страном, средином тротоара, и тако су се среле пред последњим прозором каФане : »Ва В18Ш1епе с!и Вопћеиг", која заузима број 1 улице »СоттеграШв« и бр 31 улице »РеНсап". Мала Метер ишла је у правцу »рЈасе сГ Апуега®. Окренувши се у ходу, опазила је добро непознату жену и видела како је она са Жаном отишла у правцу ка сенском булевару. Правац ових улнца, међутим, пос.ве је неправилан, а каФана »Иа ВМШепе с1и Вопћеиг® налази се у згради, која има облик испупчене окуке. Мала Метер, идући својим путем, није могла видети, да ли су се Жана и непозната жена упутиле право сенском булевару, или су удариле косо, у лево, улицом »РеНсап® ка булевару »Апуегв«. Постоји апсолутна материјална немогућиост, која се доказује конФттгурацијом побројаних улпца, због које Марија није могла впдети Жану и непознату жену на означеном месту. 4. Према сведоџби Маријиној, она се срела са Жаном и непознатом женом у 7 часова мање два минута. И ако сведок нема сата, ипак је у стању да прецизира. време пошто је, због новина, морао бити тачно у 7 сати на „р1асе сГ Апуегз®, где је стигао на време, а ово означује према варошком електричном сату. С друге стране, опет, стари Ван Галк дотерује свој џепни и кућни сат такође према варошком сату, и то веома тачно, с обзиром на службу у позоришту. То је, дакле, исти сат према коме су и Ван Галкови и Марија Метер рачунали време. Жана је отишла