Полицијски гласник

1>Р0Ј 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

Пошто је купац то имање, где је бунар, законито прибавио, и поотао неограиичени гооподар, сме ли огт то имање да загради по мери тапијиној, а да бунар остане његова својина, пошто ортаци ири премеру овога имања нису протествовали да они имају право на бунар, а још мање исти нису пре довршпли ? Ако не сме, онда могу ли ортаци да сами тај бунар довршују на овом имању а да купца истог не питају, и да га из ортаклука на исти искључе?... Н најзад, поигго је купац постао господар имања пре но што је бунар довршен, може ли он уговор о ортаклуку бунара, закључен од стране лица које је лишено свакога права на имање, раскинути, па да сваки свој део од камена и осталог материјала дигну и из имања изнесу, како би купац купљено имање сам уживао, а не с ортацима оним с којима никакав уговор о ортаклуку нема? Молим учтиво уредништво да ми ово објасни преко листа »Полициског Гласника". — На ово питање одговарамо: Кад је имање продато на јавној лицитацији без икаквих терета и права службености, па купцу већ и тапија издата, оида је он неограничени господар истог са овим оним, што се на њему и у њему налази. Ако би ко полагао право на службеност ма које врсте на овом имању, он то мора да утврди путем редовног спора код надлежног суда. Према овоме, не само што ортаци пређашњег сопственика не могу ништа даље радити на започетом бунару без пристанка садашњег сопственика, него не могу без његовог иристанка ни у само имање ући. Саветно је да суд настане, да се ова ствар изравна путем споразума између једних и других, јер во}>ени спор и кад се добије, ипак скупо кошта и једну и другу парничну страну.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

коое и бркова омеђих, у оделу оељачком. А.кт наче.шика ореза љубићоког Бр. 1406. Стеван Пејић, бивши зваиичник монополоке управе, побегао је 2 5. прошлог меоеца из болнице за душевне болнице, где је био на лечењу. Он је родом из Нирота, стар 29 година, омален и дежмекаст, бркова црних, малих; у оделу је грађанском, оа качкетом на глави. — Акт Управе града Београда Бр. 5942. Нека све полицијске и општииоко власти живо нотраже неотала лица н пропађепа упуте именовапим влаотима, које оу тражеље захтевале.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Ова два лица: Сима Миденковић, из Иирота, с.тар 28 год. и Светозар Станковић, из Неготина, отар такође 28 год., појавили оу се у Београду од цре три меоеца.

стан пооао, да се баве трговином оа белим робљем — одвођењем и продајом девојака за проститутске радње на Иотоку. Ради тога оу чешће .прелазили у Угарску и ишли у Туроку и Бугароку. Код њих оу нађене и кошчане коцке за коцкароке игре, које су биле с једне стране натопљене живом да би што чешће на ту отрану падале — дакле бавили оу се и коцком на преваран начин. Утврдило ое даље, да је Светозар крајем претпрошле године био затворен у Араду оа чувеним румунским лоповом и коцкаром Хајнрихом Померанц-ом, да оу у пооледње време овде виђани са Христом Мановим — Бакаловом, родом из Солуна, а житељем Рушчука у Бугарској, опаоним лоиовом и ФалсиФикатором, чију ФотограФију такође изнооимо. Светозар је путовао оа пасошем на име Кроте Кнчева трговца из Трнова, изданим у бугарском посланству у Букурешту.

Својим начином живота : дружењед са оум- Има знакова да су вршили крађе и по воњивим лицима, беопооличењем, честим путова-I зовима. Обојица су пре доласка, у Београд жињима и раскопшим животом пали оу у очи но- | вели по иностранству, највише у Бугарској и Рулицијоким оргаиима, те су ових дана после I мунији, где су, изгледа, били осуђивани, као

У ХВАЂЕН Милорад Ранђеловић, из Вукашинаца, који је 31. августа 1908. године убио своју жену, ухваћен је, то је нрестала потреба за даљим његовим тражењем. — Акт начелника ореза алексиначког Бр. 24 48.

Т Р А ЗК Е С Е Росанда, кћи пок. Василија Аврамовић.а, из Горње Горјевнице, 6. овог месеца отумарала је незнапо куд. Она је отара 10 година, црномањаота, у оделу сел.ачком. — Акт начелника среза љубићског Бр. 1 7 47. Драгољуб, оин Косте Костића из Милићеваца, 30. децембра прошле године отумарао је из родитељске куће и до данас се није вратио. Он је стар 18 година раота средњег,

једног.'лумпераја у једиом београдском забавном докалу приведени Управи града Београда. Одмах ое видело да оумња није била неоснована. Утврдило се да не раде никакав ча-

што ое прича п то, да јо Светозаров брат Живко «Цар" убпјен у неком лоновлуку између Лом Паланке и Видина у Бугарској. Обојица оу кажњена највећом полицијском мером, а Бу-