Полицијски гласник

СТРАНА 54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7.

ара 1909. год. № 4120, којим је решењем жалитељ Ж. Ш. извештен, да је преетао бити председник општине Л Ну п без обзира на овакав ток овог предмета и разрешења жалитеља од дуностп иредседника општинског, сам сблик, којим је то поменутим решењем иадзорне власти учињено, противан је и не одговара прописима закона о општииама, јер кад захтев за разрешење потиче од стране надзорне власти, ма из ког повода, онда је захтев, према чл. 148. зак. о општинама, имао бити упућен општинском одбору, да га он у дело приведе и председника од дужности разреши, ако за то законских разлога има. У овом случају није тако поступљено, већ надзорна државна власт из разлога, у свом решењу наведених, просто извештава жалитеља, да је престао бити председник оиштински. Са ових разлога, а на основу чл. 170. зак. о општинама, Државни Савет одлуком од 10. марта 1909 г. № 1664, поништио је решење надзорне власти.

За кривичне трошкове сеога сина, и то искључиво за издржање његово у притвору и путне и подвозне трошкове чиновника и вештака, одговара отац само онда, ако је с њим био у заједници и ако су дела учињена из користољубља. Иресудом нишког првостепеног суда од 17. новембра 1906. год. Л« 21733, Љубомир син Ђ. К. ослобођен је казне из недостатка доказа за дело из § 145. II. одељ. крив. закона, али је осуђен да плати кривичне трошкове у 107*70 дин. Како Љубомир није имао свог имања, то је начелство окр. нишког донело решење 13. авгуота 1908. год. № 14496, и њиме, на основу § 325. а крив. суд. пост. и § 466. грађ. суд. пост., одлучило, да се помонута сума кривичних трошкова наплати од његовог оца Ђ. К., с киме је у заједници. По изјављеној жалби од стране Ђ. К., решење начелства одобрио је и Министар Унутрашњих дела својим решењем од 23. октобра 1908. године П№ 30864. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога : По § 325. а. крив. суд. пост., трошкови. означени у тач. 4. и 5. §§ 322. и 325., а то су: трошкови за издржавање осуђенога, као и путни и подвозни чиновника и вештака, наплаћиваКе се из имања осуђеног, а ако овај нема засебног имања, већ је у заједници с оцем, онда ће се ти трошкови наплатити из имања очева, ако су дела учињена из. користољубља. Како се из „намирења", закљученог између жалиоца и сина му Љубомира, које је . потврђено код начелства окр. нишког 26. марта 1903. год. Вр. 5965, види, да се Љубомир оделио од жалиоца и примио свој део у новцу, а из акта суда општ. нишке од 28. августа 1908. год. № 15187, упућепог начелству, види, да Љубомир није у задрузи с оцем и братом, онда је начелство неумесно узело у попис за продају покретност жалио-

чеву, чинећи гаодговорним за притворски трошак Л>убомиров, а Министар је неумесно такву радњу начелства ожалоеним решењем одобрио. Ј Јисмомод 18. јануара 1910. год. Ш»676, Министар Унутрашњих дела известио је Државнп Савет, да се с предњим гледиштем Савета слаже и да ће жалиоцу, у смислу примедаба Савета, издати друго решење. Одлука Државног Савета од 26. јануава 1910. год. Вр. 576. Јос. К. Ст.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд ошитпне бпновачке, актом својим Вр. 119, пита: »Актом овога суда Бр. 40, мољено је уредништво за обавештење чл. 105 зак. о општинама, којим је питањем тражеио обавештење у неколико тачака. Уредништво је у своме листу бр. 3 п 4 од ове год. под V објаснило значај овога члана у свима његовим тачкама, сем тачке 1. под а где је законодавац определио ко молсе бити председник општ. суда која гласи : »За председника општнне могу бити изабрани они који могу бити одборници, ако поред тога имају још и ове услове: ,,а) У сеоским општинама до 1000 порескпх глава да плаћају најмање они или њихове задруге 25 дпн. непосредне порезе" итд. Дакле овде није поменуто, да се у ову суму непосредне порезе има урачунати стални држ. прирез, као што је ово у овоме закону код другпх чланова поменуто. Моли се уредништво за обавештење: да ли се у суму непосредне норезе има рачунати и сталнн државни прирез или само чиста непосредпа пореза". — На ово питање одговарамо: Ако Гш се узела у обзир наређења чл. 84. и 162. Устава, где је за општинске, посланичке и окружне изборе стални државни прирез узет као саставнн део непосреднога пореза, онда би се могао извести закључак, да то правило треба применити у свима случајевима, где је реч о непосредном порезу. Али ако се обазремо на чл. 95. Устава, који поставл>а услове за народне посланике, онда се види, да је законодавац имао намеру, да државни прирез учини саставним делом непосредног пореза само за право бирања, а не и за право избора. То се још јаспије впди ако упоредимо наређења чл. 71. и 105. закона о општинама. Тако, у чл. 71. говорећи о томе, ко може бити изабран за одборпнка, законодавац изречно всли, да у суму од гридесет, односно петнаест динара непосредног порезаулази и стални државни прирез. У члану, пак 105. ^е изречне напомене нема, него се и тамо, као и у чл. 95. Устава, говори само о еуми непосредног пореза.

Чист, опет, непосредни порез, према чл. 1. занона о непосредном пореау, јесте она сума која се плаћа: 1. на земљншта; 2. на зграде; 3. на принос од капитала; 4. на принос од радња и личног рада; 5. на обрт у радњи; и 6. иа личност (чл. 71 и 72) Да је законодавац имао намеру, да и за ово право избора урачунава стални државни прирез, он би то у чл. 10''. нзречно рекао, као што је учинио у члановима: 30. и 71. поменутог закона. Кад, међутим тако није учињено, онда кандидат председнички, односно његова задруга, мора плаћати у сеоским 25 а у варошким општинама најмање 30 динара чистог непосредног пореза. Ово је уједно и одговор суду општине љубостињске на акт његов Бр. 345 и суду општине уровичке на акт Бр. 271. II Суд општине балта-бериловачке, актом својим Вр. 134, пита: „У члану 17. закона о општинама вели се: »За службенике, који службу врше по округу или срезу под местом службе разуме се место сталног становања најмање три месеца." У кругу ове општине налазе се као служитељи, код појединаца, извесна лица као: келнери, трговачки помоћници, ит.д. и подносе доказе овоме суду, да су зазаписати у гласачким списковима својих општина, и моле суд да их уведе у гласачки списак, да би гласали и они, пошто, веле, немогуће им је да гласају уњиховој општјши , због удаљености, а живе већ овде по годину и више дана. Моли се уредништво по овоме за потребно обавештење — да ли суд има право да их уведе у гласачки списак?® — На ово питање одговарамо : Иоследњи став чл. 17. закона о општинама, говори само о службеницима државиим, као што су контролори дувана, Финансијски стражари, железнички службеници ит.д. а никако о онима, који су у служби појединаца. Нрема томе, он се и не односи на лица, која суд помиње у своме предњем питању. III Деловођа општине буковске, пита: »Пореска власт, за наплату дужне порезе, продала је извесно непокретно имање, и купац истог добио је од суда тапију. У тапији не стоји да у том имању има бунар ископан и подзидан, али га мера тапијина заузима и он је сопственост купца. Исти буиар бивши сопственик имања ископао је ортачки са још 4 ортака, ранијих година. Пошто је бив. сопственик имања лишен својине истог, остали ортаци сада бунар довршују а за ортака купца тога имања, где је бунар, не примају, са изговорима да овај право на ортаклук нема, пошто није исти радио и ако је сада у његовом имању.