Полицијски гласник

ВРОЈ 7.

ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53

Вдагајник се подиже једним ококом, баци се око врата ненознатоме и обасу га најодушевљеније хвалама, грлећи га да га угуши. — Мој спасилац, мој спасилац! викаше он. Ох! како је то лепо! како је то узвишено ! како племенито !.. — Господине, рече г. Пелир, немам речи да вам заблагодарим и да вам честитам ; али допустите ми да вам попудим ово, као незнатну награду за вашу честитост... Пошто узе пет хиљадарки, пружи их непознатом који се, изгледало је, један тренутак устезаше, али се брзо реши, и узе их, говорећи: — Ах! господине, ја сам чинио само своју дужност, нисам заслужио награду. Али ја имам четворо деце, сем тога сиромах сам човек... — Четворо деце! Благи боже! И сиромах! Какво дивно створење! викаше Паоло одушевљено. Али »дивно створење®, коме се, како изгледаше, журило, поздрави их, скромно одби да каже своје име и адресу, и ишчезе као што је и дошао. У вече, при лампи, Г. Иелир безобзирно триумФоваше, а г-ђа Пелир готово жаљаше што сто хиљада беху нађени, и што Паоло није лагао. Али се оба супруга сложише односно ненознатог, који је донео кесу : — То је заиста дивно створење! За то време »дивно створење® и верни благајник за столом у једној каФаници у предграђу, делили су правично пет хиљада динара добивене награде. С Француског Мил. Св. В.

ПОУКЕ И УПУТИ

Примедбе Министра Финансија на окружне буџете обавезне су и пуноважие по чл. 29. зак. о окр/жним. среским и општинским буџетима. • Окружна скупштина округа моравског још у 1908. год. донела је одлуку, да од П. II., предузимача онд., купи за 25000 дин. зграду са плацем за смештај окружног начелства и његових одељења, ради чега је и унела у буџет 1909. године суму у 15000 дин., а за ресто у 10000 дин. да прими дуг код Управе Фондова. Министар Финанспја, расматрајућп буџет окружни за 1909. год., ставио је нримедбу на ту позицију у 15000 дин., па је казао, да се та сума може издати, ако на куповину тог имања нема шта да примети Министар Унутрашњих дела; а у противном да се иста сматракао угатеда У буџету. Поводом овога, окружни одбор донео је одлуку, да не налази за потребно, да се тражи одобрење од Министра Унутрашн.их дела, пошто окружна скупштина није ни купила ово имање за смештај начелства; а у толико пре, што је тапија од истог имања већ пренесена на округ. И окружна скупштина, сазвана у ванредан сазив за 1. март 1009. год., усво-

јила је ово гледиште окружног одбора, па му и препоручила, да према одлуци окружне скупштине из прошле године исплати продавцу куповну цену. Начелник окружни, расматрајући ову одлуку скупштинску, нашао је, даје противна закону, па ју је с тога задржао од извршења са ових разлога : 1. што претходно није испуњен услов, да се куповина тог имања требала да врши према закону о подпзању јавних грађевина, јер по чл. 3. истог закона окружна имања долазе у ред јавних грађевина, па ма зашто она била употребљена; 2. што према чл. 37. истог закона нису прибављени планови зграде са тог имања ни пре куповине па ни после; 3. што према истом законском пропису ову куповину није одобрио Министар унутрашњих дела, пошто је зграда са осталим купл^ена за потребе окружног начелства; 4. што су по чл. 29. зак. о окружним, среским и општинским буџетима примедбе Министра Финансија обавезне како за с-купштину, тако и за одбор, те се и исплата не може да врши, док се претходно по тим примедбама не поступи. Министар унутрашњих дела нашао је да је решење надзорне власти правилно, па је стога писмом од 5. марта 1909. г. П№ 4744. цео предмет доставио Држав. Савету на оцену и решење. Државни Савет такође је нашао да је решење надзорне власти правилно и на закону основано, на га је стога на основу чл. 14. зак. о уређењу округа и срезова одобрио. Одлука Државног Савета од 13. марта 1909. год. № 1710.

Продседник општински, који је изабран за народног посланика и као такав положио заклетву у Народној Скупштини, задржава положај председника, ако се, ло положеној посланичкој заклетви, одрече посланичког мандата. Ж. 1П., као општински председник, изабран је за народног посланика, и због упражњеног места његовог претходника са исте листе, позван је да дође у Народну Скупштину. Ж. III. дошао је у Скупштину и, по овереном избору 27.јануара 1909. г. положио заклетву у Скупштини за посланика. Али под 30. јануара 1909. год. дакле после три дана, поднео је оставку на посланички мандат, и та његова оставка саопштена је и примлзена је знању у Народној Скупштини 3. Фебруара 1909. год. По добивеном извешћу од стране Народног Представништва 7. Фебруара 1909. г. № 645, Министар унутр. дела упутио је један акт начелству округа и..., у коме је изложио наведено стање ствари, и да је према томе председник Ж. Ш., још под 27. јануара 1909 год. — дакле, дана кад је положио заклетву на мандат посланички — према чл. 98. Устава и чл. 26. зак. о изборима народних посланика, из?убио аоложај аредседнички, без обзира на ту околност, што је доцније дао оставку

на посланички мандат. С тога је препоручуо начелству, да се нареди дотичном начелнику среском, да се у Л општини нареди да изврши нов избор председника, а ако би председник овим био незадовољан, да му власт изда решење, како би могао, ако би хтео, да употреби правно средство. Начелцик срески, пре него би издао Формално решење председнику Ж. III., узео је реч од овога, у којој је поред осталога навео, да је акт — претпис Министра унутрашњих дела,. којим налази, да му је место председника уиражњено, противан чл. 92. закона о изборима народних посланика, који предвиђа рок од три дана за изјашњење о пријему или непријему мандата посланичког ; а ио том је начељник срески донео своје решење од 26. Фебруара 1909 год. №4120., у комс је хронолошки изнео ток целе ствари, о чему је и Ж. Ш. извештен. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази из ових разлога: Разрешење председника општинских судова према чл. 98. Устава, у вези са чл. 16. и 3. ал. чл. 92. зак. о изборима народних посланика, везано је у првом реду за слободну вољу дотичног лица, односно за његову изјаву, коју има дати као изабрани и утврђени посланик пред Народном Скупштином, којега се положаја прима: посланичког или дотадашњег, председничког. Жалитељ је у овом конкретном случају правилно поступио, јер је написмено у законом року од три дана поднео Народној Скупштини своју изјаву, у којој је изреком казао : да се посланичког мандата одриче, да би задржао положај председника општине Л , као што то тврди и препис те изјаве од 30. јануара 1909 год. накнадно оверен од стране скупштинског секретаријата 7. марта 1909 г. с тим, да је та изјава прочитана 3. Фебруара 1909 год. на 38. састанку Народне Скупштине, када је и примљена к знању. На тај је начин и у законом року жалитељ задовољио захтеве чл. 1 6. и 92. зак. о изборима народних послаиика, и тиме је осигурао односно задржао дотадашњи положај председника у својој општинн. Ово стање створено горњом његовом уредном изјавом није ни у колико промењено тиме, што је он у међувремену, позван од Народне Скупштине, положио посланичку заклетву, чиме је он извршио и последњи акт, који га оспособљава, да као посланик може имати неоспоран мандат и н.име самосталио располагати који мандат није, дакле, жалитељ задржао, већ га се одрекао у корист свога дотадањег председничког положаја. Према томе, из Факта положене заклетве није се могао извести закључак, да је тиме жалитељ ма и прећутно напустио свој председнички положај. Следствено, надзорна државна власт није ни могла наређивати, да се жалитељ са председничког положаја уклони, као што је то наређено претписом Министра Унутрашњих дела од 15. Фебруара 1909. год. II№ 3422., а непосредно извршено »решењем® начелника среског од 26. Фебру-