Полицијски гласник

СТРАНА 58

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8.

полициског писара исте класе среза левачког, ио потреби службе ; . за полициског писара треће класе среза левачког Милутина Томића, полициског писара исте класе среза моравског, округа нишког, по потреби службе ; и за полициског писара треће класе иачелства округа ваљевског Мплорада Качаревића, практикаита истог начелства. Из каицеларије мпнпстарства унутрашл.пх дсла 16. Фсбруара 1910. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Владнмир Ст. Максимовић, сскретар Министарства унутрашњих дела прве класе, на осиову §. 70 закона о чиноаницима грађанског реда ставп у стање пок >ја с пензијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. Фебруара 1910. г. у Београду.

Указом Његовог Велпчанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњнх дела, а па оспову члана 34. закона о пословном реду у Државпом Савету, одобрено је решен.е Државпог Савета од 9. Фебуара 1910. године Бр. 1028, донесено на оспову члана 144. тачке 9. Устава, којс гласи: „да се Д-р. Алфонс Сабатини, лекар, родом из Флоренцнје у Италији и поданик италијански, по својој молби прими у српско подапство изузетпо од §. 44. грађанског закона, поптто је поднео уредан отпуст пз својег досадашњег подапства.® Из капцеларпјс Мпнпстарства унутрашњих дела, 16. Фебруара 1910. г. у Београду.

Р А С П И С Свима окружним начелстшша иУправи варогаи Београда У цпљу олакшања међународног саобраћаја, одлучпо сам, да наше власти у будуће не траже пасош и путне иоправе од опнх наших и страних поданнка, који пз Србнје одлазе у пностранство, нли из нностранства прелазе у Србију. С тога препоручујем начелству управи — да се ове моје одлуко придржавају с подручним органима. Ово важи према свима суседним земљама. Начелство — управа — стављаће впзу иа пасошима оних путника, који то својевољно затраже, а иаше поданике упућпваће, да се снабду пасошима кад путују у земље, где се пасоши траже прн прелазу границе. Нека начелство — управа — саопшти ово подручним властима радн управљања. П.Бр. 3115. 19. Фебруара 1910. год. Београд. Министар учутрагињих дела, Љ. Јовановић с. р.

СТРУННИ ДЕ0

НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА РЕЗУЛТАТЕ ХЕМНЈСКЕ АНАЛИЗЕ КАО ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ ПРИ СУМЊИ НА ТРОВАЊЕ (свршетак) У лешину или у појвдине лешинске делове може који отров случајно с аоља доспети и у оним приликама, где лекарева послуга прп секцији нијс поуздана, те пс пазп па ред и чистоћу. Тако 6е н.пр. дсшавало, да је у лешину илп у лешинско делове доспео којп отров са нечиста стола, на коме је лекар секцију вргаио илп са старих, зарђаних и загађених секцпоних инструмената (ножева, маказа. дле.та. теотера. чекпћа итд.), којима се прп обдукцији служио, илп најпосле и пз прљавих судова, у којнма му је вода доношена; у којима је поједште лешииске делове посебицс прегледао пли оставл,ао, пли с којнма су ти делови п иначе у додир долазпли. Такп случајевн су, истнна, врло реткн, али их ипак ваља нмати на уму, кадгод то и друге при г лике буду захтсвале. Браппоцп, па жалост, на то много не пазе, него пх плп сасвпм превиде, илп пх по својој потребп пстичу врло често —I п у онпм олучајевнма,. где нм нпкако места није. Исто тако може се деситн, да обдуцепат ири одвајању и сиремању лсшинских делова за хемијскц анализу не употребп сасвим нове, чисто и за тај посао иодесне судове (и зааушаче), па да опда по гдокада и нз тих сумњивих судова (или запушача на њима) пређу извесне количине каквог отрова п па објекте, ко.ји су за хомијску анализу одређени. Нарочитр сс то може деснти на селу, где се ретко кад могу паћп нови, згодни, стакленп судови за тај посао, 1 ) него ое лекар-обдуценат мора послужпти н каквим старпм олупанпцама из давнашње домаће употрсбе — н. пр. лиманим кантама, земљаним ћуповима и т. д. Тако се п. пр. може десити, да се олово из лема какве старе петролеумске тенећке илп из лошег глеђа каквог земљаног суда раствори у соковпма и гњиладини лешинских делова, па да онда и у њихову унутрашњост продрс. Дешава се по гдекада п то, да се лешннским деловпма, које ваља летп иа подужи нут отправити — консервисања и десодорације ради — додају неке течности (н. ир. алкохол) или друга каква једињења, па да том приликом из тих додатака у њнх доспс п који отров. О тим срествпма за консервнсање п десодорацију рекох већ раније, да по гдекада мењају састав отрова, који се у тим деловима налазио, па да тиме муте јасност резултата хемпјско анализе, алн их може бити н таквог састава, да у себи садрже и нек.у извес.ну врсту отрова. С тога је увек бол>е, да се — ако је то пкако могућно —- лешинским деловима ништа не додаје, него да се на хемпјску аналнзу ') Обазривп лекари тога ради напред се постарају за такве судове.

отправе онако, како их је обдуцепат у лешини иашао н Је^е агМз (по.правнлу) из ње пзвадно. Где се баш то не може избећи, него им се мора додати какво конссрвишуће срество, ту не.ки ауторн оаветују, да се — контроле ради — хемнчару пошље у засебном п добро запугаеним суду и једна проба чнстог тог срества. А да со с то страпе избегне свака сумња и уштедп нзлишан посао хемнчару, најбоље би бпло, ако бп се у таквим приликама лешински долови слали на аналнзу у судовима, обложоннм ледом. Најносле да споменем још једну прилику, кад бн се могло деспти, да отров случајно у лешпнске дслове доспе, нлп кад бп. се на то могло посумњатн. Као што је познато, ни хемијска једињења. нису цвек хемијски. аасолутно чиста, него по гдекад у себи садрже кад веће кад ман.о колпчннс каквих страних сумеса и нечнстоћа, а ио гдекада баш п отрова. Ако бп се, дакле, судски хемпчар ири анализи сумњивих лешинских делова служџо реагенцијама, које нису аретходио тачно испптаџе, јесу ли сасвнм чистс, илп имају у себи још и другпх каквих, па — може бптп — п отровннх сумеса (рецимо арсена) : онда бп, наравно, могла, сумња нзбпти, да су траговп отрова, којн би се каснпјс хомнјском анализом у лешинскнм деловнма констатовалн, својим пореклом пз сампх хемнјскпх, аналнтнчаревих реагенција. Ту сумњу, хоћо но гдекида браниоцп нарочнто п с намером да истакну, не бц ли њоме ослабили доказну снагу познтивног резултата хемијске анализе, па је опда мучио и за судско-медицинског вештака и за сам суд — ако не би могли хемнчара од ње одбраннтп. С тога је по гдегде у судској пракси стално правило, да судскн хемнчари своје реагенције често испптују, јесу ли чисте и беспрекорне, н да при издавању својих извештаја о резултату хемијске анализе свакад тачно и детаљно оппшу метод, по коме су анализу вршили и све реагенције, којнма су се том дрнликом служпли. Шта впше, нма хомичара, којн — сваке сигурности ради — ннкад неће цропустити, а да одмах у почетку свога извештаја нарочпто пе нагласе, како су се служили чистим и у свему сасвим исаравним реагенцијама. То чине често баш и стални, заклети судски хемнчарп, који већ својом заклетвом јамче да ће свој посао вазда савесно вршити —- а имају н право. Том напоменом избнју бранноцима згодно оружје из руке, да не могу приговоре чннпти — н онде, где нм није места. IV Према свему оном, што смо до сада сазналн о дигнитету хемпјске анализе у случајевнма сумње на тровање, може се рећн, да нас она сама често оставља у у нодоумици, како да спор решимо. С тога нам се н нехотице намеће питање, има ли Судска Медицина другог иута и начина, да и у таквим случајевима може доКи до објективне истине? Сем тога што сам већ напред изнео 0 важности нодат.ака, добивених лекарскнм прегледом и секцијом лешине, има још неколико помоћнпх срестава, којима