Полицијски гласник

ВРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАИА 59

се могу сумњиви нлн нејасни резултати хбмпјске анализе донекле допуннти пли баш н кориговатп. Далеко би нас ' одвело, а не би одговарало нн цнљу ове распрапе, да потап,е залазпмо у поједпностн тих начина, али ће битн од интереса п за правннка, ако се упозна бар са н;\јобичннјпм и пајглавннјнм врСтама методских допуна модерно Судске Медпцпне у такпм случајевима. Где иостоји основана сумља, да се у извеспом случају доиста тиче тровања, и ако је хемијска анализа негатпвно нспала, онде ће судско-медицински вештак у извесннм згодннм нриликама употребнти и т. зв. фиаиолошки оаит, којим су се лекари (нарочито раније, док још хемијска методика није била усавршена) често служпли (ОгШа, Ма^еисНе, СћпзИзоп па и сам ТагсИепи). Покушаће да испита, како ће на жпвотпљу (пса, мачку, кунића, голуба ит.д.) дејствовати, ако јој се којпм начпном унесе у тело извесна количина еумњивих делова п остатака лешинских (пли њиховог екстракта), па ће онда по томе дејству проценитн, је лп могло бити тровања или не. И ако се данас (из разних узрока) већ не сме тврдити, да је тај метод увек поуздан, нпак се у неким извесним случајевима њнме могу постићи сасвнм поуздани резултати. По гдекада се као долуна н коректива хемијској анализи може згодно употребити и микроскоаско-бактериолошки , па и најновијп серо-дијагностички метод, да се у нејаснпм случајевнма дбђе до објектпвне истнне. Парочито се ти методи могу згодио употребНтн у оним приликама, где се појави тровања тачно подударају са снптомима које познате заразне болестн — на пр. колере, тифуСа, срДобоље, тетапуса ит.д. — с једне, а тровања арсеном, сублпматом, кантаридама, Стрихнином ит.д. •— С дрЈ г ге стране. У случајевнма, где је хсмцјска анализа позитпвно испала, и ако све друге окОлностп говоре против тровања. нма још вишеи још много поузданијих судскомеднцпнских начнна, којим се до објектпвно истипе можо доћи. Тако се н. нр. у неким случајевнма ио иодели отрова. у тсл{1 може решитн пптаље, да лн со тпче отрова, којп је за лчшота као лек нли другнм којпм начпном случајно у тело доспео, пли намерно као отров у њега унесен. Обнчно је, да мале, незнатне количпне отрова, иађена у лешипн, впшо доказују, да је могао бнти употребљен п као лек, него као отров. На против волнке количпне отрова у лселуцу и цревнма у сразмери са незнатним колнчннама нађеног отрова у осталнм деловима тела показују опет, да се тицало акутног тровања, а не споро н постепене ресорпције, каква се обично јавља, кад се тичс особе, која је какав отров за живота дулсе времена, као лек употребљавала или пначс у себе примала. Још поузданије може со сумњива хемијска аналнза пзвесним судскпм-медицинскпм методима допушгги и објасннти у онпм случајевима, где се тиче сумње, да је отров тек иосле смрти у лешину досиео. Ево неколико прнмера .,ц> те врсте. Као један од најглавннјих доказа,. да је отров тек после смртн сумњиве особе

у тело доспео, нстиче се појава, да је отров без икакве виталне реакције кроз ткања прошао. Тако се н. пр. зна. да пзвеснн отрови — п. пр. сичан, сублимат, олово пт.д.—остављају карактеристпчне трагове у појединим органима н ткањима, ако су још за Јкивота на њпх дејствОвали. Где се, дакле, тн трагови внталне реакцпје не нађу, п ако се у лешнни велнке колнчине отрова констатују; где се још и то докаже, да није могло бнтн спорог и хроничног тровања сувише малпм дозама отрова дакле ни т. з. акумулације — онда се мол;е с поуздањем рећи: да је отров тек у мртво тело доснсо, па с тога без виталне роакције остао. Један нарОчитн облик виталне реакције па зато и поуздан доказ, да је отров на живо тело дејствовао, јесте и т. з. ресориција отрова из Ђ ирвих иутова у друге с( — н. пр. пз жслуца п црева у друге органе. Као што јо иознато, унесенп отров прихвати лишо тело чптавим сиотемом лпмфних (мезграних) н крвннх судова н разнесе га — не само по суседпим органнма н областпма, пего п по најудаљенијим деловима. С тогасе појединп отрови, унесенн за лшвота, могу — кад пре кад каснпје — хемијскн констатовати пе само у јетрп, слезинн, бубрезима и мишпћима, Него чак и у мозгу, мокраћи, костима, коси п ноктима. Ресорбовани отров разишао се целом мрелсом лимфних и крвних судова до њихових крајнпх разгранака и до сваке живе ћелијеЈ Где се, дакле, нађу појави ресорпцпје у лешпнп, ту се може иоуздапо рећп, да је отров за живота у тело доспео. Од ресорпцпјс отрова у живом телу Ваља тачно разликовати т. з. имбибицију или дифузију његову у лешину. Као што је познато, већ је Орфила (ОгШе) доказао, да отров, унесен иосле смрти у тело животињско или човечје, може са свог првобнтног места физнчки пли механичкн прећи на суседне органе. Он се може нмбибиратн п у мртво ткањс, а може днфузијом кроз та ткања продрети н у удаљенпје области. Исто то потврдпли су (примерпма из судске праксе п нарочптнм опитима) н другн научннцп. Тако је н. пр. Штрасман (81;га88тапи) показао, да арсен имбибпрањем и днфузијом монсе већ за 12—20 дана продретн и у удаљене крајеве лешине. Питање је, дакло, можс ли се судско-медицинским методом витална ресориција отрова, унешеног у живо тело, разликовати од иостморталне (иосмртне) имбибицијс илп дифузије? Главнараздика између ресориције отрова у жпвом телу и имбибиције или дифусије посло смрти јавља се и опет као једна врста виталне ; реакције. Као што већ наговестих, отров се у лсивом телу ресорбује уз неке видљиве, карактеристичне промене на органима н ткањима, а нмбибицијои или дпфузијом можо проћи п велике облаоти његове, а да ие остави ни трага за собом. 1 ) Ссм тога ресорпција отрова у живом телу иде у правцу н по току лпмфс п крви — дакле центриФугално — т. ј. од места, где најпре доспе, *) Има, могина, и неких отрова, којп ни у живом телу не остављају видљнвпх трагова, али су ти отрови ретки.

према периФнрији, а имбнбиција илн дифузија отрОва кроз лешинске делове свршава се просто механично по закону телсе. — Ако је, даклс, ц. пр. арссн доспео у лсиво тело —; рецимо у лселудац п црсво — онда ћс га хемпчар по свој нрплпцн убрзо наћи у јетрп п буброзима, на баш (ако јо отровано лпце дулсс лспвело) п у костима, косн п ноктнма, Ако је пак доспео у тело тек после смрти, констатоваће га једнпо у онпм суседннм деловима, којп су га по закону телсе и континујптетете моглп само имбибирати илн дифузијом у себн примнтп. Најпосле пма још једна разлнка нзмеђу ресорбовапог отрова у лшвом толу и имбнбираног или дпфундираиог у лешини. Као што всћ рекосмо, отров се у лешини разилази имбибирањем н дифузијом по закону теже и контипујптета (рег сопШшгШет), дакле испосредппм и подједиаким прелазом нз једнога органа или области у другп, а ресор')ован отров подељен је у телу са свим неиравплно п неједнако. Прн рссорпцијн отрова у лшво тело, јавља се она пеобичиа иојава, по којој пзгледа, да извеспп оргапп имају неку особиту прпвлачиу снагу пли аФпнитет према пзвесним отровпма, а други не. У живом телу отров, дакле, нпје свугдс подједнако раздељеп, пего имат. з. нзбраних илн предплекцпоннх места, где се парочито скупља. С тога се у такнм случајевима молсе деситп, да се отров не пађе у пајблшкој околшш оног места, гдс је најпро доспео, него да се нађе у органима пли деловима, којн су далеко од тог првог отровног извора. Д-р 31. ЈованошЛ-Батут

О НОВЧАНОЈ КАЗНИ (наставак) Наш крпвичпн законик применно је новчану казпу само за преступна и иступна делапроннсујући код овпх дела као казну: затвор и новча.ну казну, н то иегде само затвор, а нсгде новчану казну или затвор и одредио н.оиу количину. Тако н. пр за дело нз § 103. кр. зак. законодавац одрсђује новчану казну: »од двеста до трн хпљаде динара, или затвор од три месеца до три године"; дело пз § 104. б. казнн се новчано до педесет талира или затвором до три месеца. Дал.е, за дела из § § 105., 122., 123., 173., 180., 183., 184., 185. н др. такођеје као казна пропнсаиа иовчана казна или затвор. Код свнх овпх дела код којихЈе закон одрсдпо као казну: новчапу казНу или затвор, према нравилу које је постављено у § 30. »суд ћо осу»ђивати на новчану казиу само у бла»жијим случајевима". Код другпх некпх дела, као н. пр. дела из § 116. кр. зак., новчана је казна примењена као доиуњујуАа казна уз казну затвора: „да се „казнн затвором од шсст мессци до две »годиие, а поред тога повчаном казном, »која неће бити већа од трећипе, ни мања »од десетнне досуђепе пакнаде за штету." Пајпосле иовчана казна примењена је као доауњујуКа казна и за дело пз § 255 а