Полицијски гласник

СТРАНА 60

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г.РОЈ 8.

кр. зак. које је злочине природе уз казну робије која је нрописана за ово дело. но, и то само за ово дело. (§ 255 а: »ко у »намери преваре какву од ватре осигу„рану ствар запалп, или који учини да »се лађа, која је или сама или на њој »находећи се товар осигуран потопи ила »разбије, да се казни робијом до десот »година, а у исто време и новчано од »педесет до хиљаду талира.") Француски кривични законик (чл. 164. 172. 174. 437.) примењује је и у предмету лажне исправе, разрушења грађевина, али само као доиуњујућу казну, док у преступним делима, као и наш законодавац примењује је било саму, било уз казну затвора. И поједини специјалии закони као што су закон о штампи, о општинама, и др. такође примењују новчану казну за деликта која се учине протпвно њиховим одредбама, негде као главну и једину казну, а негде акцесорно казни лишења слободе, и одређују њену количину. Тако, за дело из чл. 21. зак. о штампп законодавац је прописао као казну затвор од два месеца до једне године и новчану казну од 300—1000 дин.; дело из чл. 18. истог закона казни се новчаном казном од 100—200 дин. а поред тога и затвором од 10—20 дана. Дела из чл. 159. закона о општинама казне се са 500—1000 дин. и затвором од једног до три месеца; дела изчл. 167. истог закона са триста до шест ототина динара и затвором од једног до три месеца. И у другим специјалним законима налазимо примењену новчану казну акцесорно казни затвора, као н. пр. у закону о акционарским друштвима (чл. 99. 100. 101.); закону о заштити Фабричних и трговинских жигова (чл. 24. и 25.), закону о заштити модела и мустара (чл. 18. и 19.), али је и у специјалним законима новчана казна махом примењена као главна казна, допуштајући власти која изриче казну право избора између новчане казне и казне затвора у свима оним случајевима у којима је закон као казну прописао новчану казну или затвор. — (Чланови: 6. 7. 10. 13. 14. 18. 25. 28. 31. 39. зак. о штампи; чл. 164. зак. о општинама, и др. само што по чл. 31. зак. о штампи: »где је год у закону одређена најпре »новчана казна па оида затвор, ту ће ре»довно суд осуђивати оптуженог на новв чану казну, казавши у пресуди са ко„лико ће му се дана затвора ова казна за»менити при чему се дан затвора има ра„чунати са 10 дин. 1< ). Ово раздвајање у употреби новчане казне изгледа рацпонално. Са репресивног гледишта доиста, новчане су казне скоро увек без дејства против нарушења која резултују из жестоких страсти: оне су нарочито корисне у деликтима која имају за побуду лакомост, и такође треба да се употребљују само са извесном обазрившћу, стављајући судији на расположење казне које више бешчасте, да би се избегла незгода неосетљивости новчане казне, што ће се догодити услед крајње немаштине или крајн^ег богатства деликвента. 1 )

ОаггаиЈ. Стр. 225.

Оснм изложених случајева у којима је закон применио за поједина деликта иовчану казну као главну кавну или као допуњујућу казни лишења слободе, закоподавоц предвиђа осуду на новчану казну и уз друге казне које закон доноси. То је случај стицаја деликта за које закон доноси новчану казну са делима (преступима или злочинима) за која закон прописује друге казне. У таквом случају кривац ће се осудити и на новчану казну и на ове друге казне (§ 69. г. кр. зак.), само пгго ће се у овом случају извршити замена на начин прописан у § 29. крив. зак. („Кад се кривац осуди на новчану „казну уз робију или заточење, па му по »§ 28. треба ову заменнти, то му се она „неће заменити затвором него робијом »или заточењем, променнвши лајпре нов»чану казну на затвор по § 28. па опда »затвор на робију илп заточење по § 22. с< ). Исто тако ово сливање казнн у једну нма се извршити и у стицају иступа за које закон доноси разне казне: новчану и затвор »но тако да казна у којој се остале „претварају, не сме прећи свој највишп „степен који је прописан у § § 311. и 313. к (§ 323. кр. зак.). Општи минимум и максимум новчане казне за иступна дела законодавац је поставио у § 313. кр. зак.: »казна новчана »најмања је пет динара а највећа три сто„тине динара и наплаћује се у корист „општинске касе, ако су у првом степену »судиле државне власти.® Али остајући потпуно у овим оиштим границама закон, говорећи о сваком иступу утврђује често са више прецизности други минимум и други максимум. Тако, иступи предвиђени у § 334. кр. зак. казие се у новцу од педосет до тристотине дин. или затвором до трпдесет дана ; иступи из § 364. казне се у новцу од 10 до 50 дин.; иступи предвиђенп у § 368. и 369. кр. зак. казне се новчаном казном од 50 до 150 дин.; иступ из § 370. новчаном казном од 10 до 25 дин., иступи из § 371. казне се новчаном казном од 25 до 50 дин. ит.д. У преступном делу за које закон сматра: »оно дело, за које закони доносе »затвор дужи од месец дана, или лишење »звања, или новчану казну више од три»десет талира," 1 ) (§ 1. кр. зак.), никакав општи максимум није индициран законом. Он варира према деликтима, тако да се код § 255. а кр. зак. пење до хиљаду талира. Обично баш нарочити минимум одређен је специјално за сваки деликт : тако, дело из § 103. кр. зак. казни се: »у новцу од двеста до три хиљаде дин.; дело из § 185. казни се: »у новцу од педесет до трп стотине талира®, ит.д. јер је законодавац хтео да пндицира границе у којима судија може у принципу да се креће да би утврдио количину новчане казне. У неким пак случајевима закон одређује само максимум новчане казне до које она може доћи за какво дело, а не одређује нарочити минимум. Тако: дело из § 104

Ј ) Погрешно. Треба да стоји: ,више од триета динара®, јер је изменом од 17. Јануара 1904. г. § а 1. кр. зак. за иступе прописана повчана казна до триста дин. а то је више од тридесет талира, прему чему је требало учинити поправку и у трећем ставу § а 1. крив. зак.

б., „казни се новчано д<> педерет ; талнра» или затвором до трн месеца" ; за дела из § § 120. 121. 122 а. пронисана је новчана казна до сто талнра, а сиецијалнп минимум није одређен. Колики је онда специјални минимум новчане казне код овпх дела код којих он није нарочито одрсђеп већ само максимум до кога може ићи новчана казна? Одговор на ово питање налазимо у § 62. кр. зак. по коме: »ако со код ирестун»љења, за која закон доноси затвор нли ,,иовчану казпу, иризнаду олакшавајуће »околностп, затвор се може сиустити до »на један дан, а новчана казна до на један „талир." .. (настлвиће се) Милош Станојевић ... КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА (пАСТАВАк) 10. Пошто смо прочптали сведоку опис одела, које је мала Жана имала у очи злочнна, и то онај оппс којн је полиција објавила, замолилн смо га, да се добро промисли н одговори нам, да ли што не достаје овоме оппсу? После његовог одговора да је прочпгани му онис тачан и потпун, скренули смо му пажњу на један детаљ одела око врата. Понова нам је одговорио, да је опис потпуп, а то не стоји у истинн. У забуни и првом болу Ван Галкови су пропустили да помену ешарпу, коју је девојчица носила око врата. Овај недостатак у полицијском опису Марија Метер није, дакле, запазила, и ако смо јој ми на њега скренули парочиту пажњу. 11. Најзад смо упитали малу Метер: како је, и у којој је руци непозната жена носила свој пакет, и она нам је одговорила да га је непозната носила у десној руци, с којом је у исто доба придржавала и своју сукњу. У овом одговору налази се једна нова новероватноћа и немогућност. У пашој земљн, у Брислу као п у Паризу, свака жена нма обичај да придржава сукњу левом руком; десном то она чини само у оним случај.евима кад у левој носи какав предмет. У ходу и приликом шетње, никад жена неће придржавати сукњу оном руком у којој има пакет, а другу руку оставити слободну, јер то би било досадно и кварнло би равнотежу нормалног хода. И само ношење каквогвећег пакета. онемогућава, у опште, придржавање сукње. Мала Метор видела је, међутим, ову невероватну и пемогућну. ствар. 12. Још један детаљ којн је, као и осталп, измакао из вида оштроумљу истражних чиновника, чини невероватном сведоџбу Метерове. Реч је о новцу који је Шана сваког дана, апонекадивишепутадневно, добијала од својих сродника за бонбоне. У очп злочпна, нешто мало пре изласка из куће, стара мајка дала јој је, као н обично, два сантима, и овај новац нађен је недирнут и непотрошен у њеном малом новчанику. Жана, дакле, није имала времена да оде до продаваца бонбона, код којих их је посведневно куповала, што, опет, значи, да је одмах по изласку из