Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 61

куКе пресретнута и одведена другим ггутем,.а не онпм којим је обично ишлл. Да је заиота била у улици »Соттегдап1;8 1( она би, на сваки начин, свратила уопут у који познати јој дућан и купила бонбоне, али погито је иовац код и>е нађен значи да није пшла дахе од Фламанског позорпшта, п да није прекорачила етапу између овог позоришта и улице ,Сшптегдап18 к . Порекло ове сведоџбе. Иотралсимо оада како је ова сведоцба поникла п на који је начин доспела до властн. Одмах сутра дан по извршеном злочину, 8. Фебруара, око 9 часова изјутра, Марија Метер дошла је код своје матере, која се, као и обичио, налазила на углу в р1асе сГ Апуега", предкаФаном: »Ва Соиг с1е ТИтоп!®, да јој помогне у продаји новина. Затекав своју мајку где плаче, упита је Ш узрок тога. — Зар не знаш узвпкну мати јецајуКи, да је наша мала пријатељица, красна Жана Ван Галк, која нам је свако јутро доносила кафу, мртва? Убнли су је прошле ноКи и исекли на комаде. У 7 часова мање 10 минута она је изашла из куће и пошла код мајке, али код ље није стигла. У ноноћи нађен је, у улици „Шгопс1е11е8 с( , један пакет, у коме су били остаци њеног леша, завпјени у угаситу хартију. — Мала )Кана... Синоћ... Али ја сам је видела у 7 часова маље 2 мннута са једном непознатом женом, одгонори узбуђено Марија. Тек што је Марија пзговорила ове речи кад један човек, који је, тобож случајно, стајао поред њих, упита мајку Метер да ли познаје девојчицу која говори. — Како да је не познајем! То је моја кћи. — Кад је тако, онда пођпте одмах са мном код државног тужиоца. Њена сведоџба од велике је важностн. Она је једипо лице, које негато констатује, и које је последњи пут видело Жану Ван Галк. Маријииа мајка отпоче протестовати и доказивати како она не може напустити свој посао и свој хлеб, и како има још мале деце о којој се мора старати. ■— Ако стоји само до тога, одговори непознати човек, онда ми поверите вашу кћер ; ја ћу је лично одвести др^кавном тужиоцу. Непознати беше агент судске бригаде, нарочито постављен на ово место да би слушао разговоре купаца новпна. Постојала је иада, да ће се злочинац вратитп на место злочина у цил,у осматрања. Марија Метер доведена је пред власт, која целу ствар узпма врло озбиљно, и сведоку придаје нарочиту важност. Мала се правн важна, говори, прича, понавља своју прнчу, прецпзнра је. Она је једини сведок истине, и нико на свету не може јој протпвречити. Она то зна, јер су јој то унапред казали. И власт прпма ову сведоџбу, необраћајућн ни најмању па;књу на прилике и услове под којима се она јавила, и уздржавајући се од контролисања елемената вероватноћеи објектнвности. Она јеприма као речи Јеванђеља, и хита да свуда об-

јави пеливанскн опис подводачице од 20 годила. Природа измишљотине. Нашто ова измишљотина? Зашто је и како је Марија Метер пзмислила своју причу? Да лн је лагала зато да бп омела прави траг п завела власт на погрешан пут, нли је лагала пз покварености и неваљалства, или у каквом интересу, пли нз освете? Не стоји нп једно од свега овога. Марија Мотер има скоро 14 год., што ће рећи да је у пуној кризи сексуалне Формације. То је доба почетка монструације, које одговара доцнијој епосн њеиог престанка. У обе ове епохе констатују се често лаки нервни поремећаји, којп се најчешће маниФестују у лажи и измишљотинама. Мати јој је саопштила грубо и без икаквих обзира смрт њене младе нријатељице, услед чега се мала стресла од страха; једна халуцниациона муња пролази п рсметц њен слаб мозак. Каква старија и хладнија личност, која је у стању да резонује, одговорила би: »Ја то видим одавде." Марија Метер, неспособна за размпшљање због свога доба, своје природе и свога узбуђења, узвикује: »Ја сам видела". Али, и сами елементи њене приче, који показују све карактере невероватноће и пзмишљотине, показују такође и ау госугестију. То су њене сопствене мпсли и личнн и сугестпвни елементи њеног бића У духу којих она говори и даје лпчни опис непознате жене. Ништа није чудноватије од овога. Марија виђа Жапу како нде са једном непознатом женом, која има фризуру »а 1а УЈег§е (( , сур огртач и која носп један пакет. Жана мнрно допушта да је ова жена води и против њене воље, и само плашљиво протествује речима: »Не, не. Пре свега зашто баш жена? Марија Метер, кћер и синовица продаваца новина, знала је, даје кратковреме пре извршеног злочина скретана пажња децп да се чувају једне младе жене, која је прплазпла девојчпцама и одузимала им ситнице које су са собом носнле. С друге стране, опет, Марија никад није излазила сама после првог сумрака, већ свагда у друштву са својом матером. Случајно се, међутнм, десило, да је онога вечера, кад је Жана пошла сама матери, и Марија Метер била изишла сама, и то први пут у животу. Уображавајућн да, као и обично, иде с мајком, она назире Жану са крадљивнцом деце. Марија Метер поштено је, честпто н папвно дете, којо је увек држано под добрпм надзором. Пошто никад није излазила сама, већ увек са мајком, бнла је сачувана од утпцаја рђавог друштва на улици и у радионици; она је потпуно певина н нема појма о сексуалпнм односпма; од ње се брпжљпво крије да је Жана била силована. Пошто ннје знала шта је човек, она није могла пп мислпти на њега. У својој наивности и уобразиљи она види Жану одвучену од крадљивице деце, јер зна свега за две жене: за своју мајку п за ову крадљивпцу. Оппсујући непознату жену — крадљивицу деце она мисли на своју мајку, која је болешљиве природе. Она прецизира врсту огртача непознате, и вели: »Оаиск® отво-

рено-суре боје. Испитујући како је она могла тачно позиати, и то још у вече, баш ову врсту огртача између хиљаде другпх, сазналп смо да је опа, на неколико дана раније, присуствовала пробп једиог сличног огртача, који је био рађен за љену тетку, н да јој је том прнликом кројачица у детаљима објаснила облик и врсту в Оатск (( -а. Страна реч задржала се у љеној намети. Да би себи придала што воћу важност и показала своје разумеваљо у тоалетама, она ју је употребпла описујући непознату подводачицу. (НАСТАВНЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И УПУТИ

Решења Министра грађевина, донета на основу правила о општинским поштама, нису извршна, већ подлеже расматрању Државног Савета по жалби ннтересованог лица. Петар С., продседник општпне трљанске, оптужен је, што према проппсу чл. 50. правила о општинским тгоштама, нпје заклео на дужност поштоношу Павла И. п поштара В. Р. Начелник ерески, налазећи да је Иетар овнм учпнио две кривице по чл. 45. иоменутпх правила, пресудом од 6. маја 1908. год. № 9240. казнио га је са 40 дип., а пре ;удом од истог дана № 9236, са 50 дпн. Мпнистар грађевина нашао је, да су ове пресуде на закону основане, па их је, на основу чл. 8. зак. о поштама и чл. 2. и 71. правила о општ. поштама, оснажио својнм решељем од 24. маја 1908. год. ПТВр. 15035 п 15036. По изјављеној жалби, Државни Савет претходно је ценио пптање о својој надлежности, па је нашао, да ожалбена решења Министрова нису извршна и да подлеже расматрању Савота из ових разлога: Правила о општинскнм поштама Миннстар је прописао на основу чл. 125. зак. о оиштинама. Проппсујућн их на осиову овог закона, он је прекорачио круг законом одређене му властп — чл. 48. тач. 3. зак. о пословном реду у Државном Савету — кад је одредио, да је решсње његово, доното на основу нравила о општинскпм поштама, извршно, пошто со по закону о општинама, противу сваке одлукс и решења надзорне власти, у смнслу чл. 170. зак. о општипама, изјављује жалба Државном Савету, чак н кад је казна опомена, дакле много лакшо прпродс. Сем тога, Мпнистар је прекорачио круг законом одређене му властп и тиме, што јо одредио казну од 50 дин., кад је према чл. 158. зак. о општинама највећа казна губитак петнаесто дпевне плате, која по селпма но може пзпетн 50 данара. У овом случају у толпко про је Министар пеправилно огласио своја решења по овом закону за извршна, гато јо за сличне кривице, код државних погата, према чл. 50. а закона о погатама, максимална казпа 30 дии. На основу ових разлога, Државни Савет упустио се у расматрање ожалбених