Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

СТРАНА 75

улицом „Баекеп", али у противном правцу, од Севера ка Југу. Идући својим путем. Де Конинк је ушао у улицу »ШгопДеПев®. Заинтересован сумњивим ходом човека са пакетом, сведок је продужио овом улицом ка »р1асе с1е Вгоискеге«, у место да окрене лево, у улицу »БЧеигв" и дође директно у свој стан. Кад се мало измакао, окренуо се и отпочео издалека посматрати сумњивог човека. Још носећи свој пакет овај је, како се сведоку учинило, испитивао место, а кад је стигао на средину улице „ШгопДеНев®, према улици „Иеигв 4 , он се одједном отпочео враћати натраг, кријући се поред провизорне палисаде пред кућом бр. 14. Услед овога, Де Конинк га је изгубио из вида за неколико тренутака. За овим се индивидуа опет појавила и ударила косо, средином улице, али сада без пакета. Кућа под бр. 22 ове улице, пред којом је био остављен пакет с лешом, налази се тачно у близини места које сведок означује. Пошто се индивидуа опростила свога терета, удалила се брзим корацима ка улици „Баекеп®, камо је сведок није пратио. Носилац пакета човек је средњег стаса, живог хода, по изгледу још млад (око 30 год.), на себи је имао горњи капут и округао мек шешир, а на ногама кожне ципеле. Његов детаљни лични опис није се могао добити«. Покушавало се, да се ова сведџба одбаци, или бар да јој се вредност умањи. под изговором да је Де Конинк мењао своје исказе. Ово тврђење полиције нетачноје иизмишљено. Де Кошшк је стално и на исти начин потврђивао скуп материјалних Факата, које је видео, и који су предмет његове сведоџбе. Оно, пак, што је могло битн повод рђавом мишљењу о његовој сведоџби, јесте један његов физички недостатак, због кога па првп поглед изгледа умно ограничен; он муца, и врло тешко говори пред иепознатим личностима, или кад му се необазриво постављају питања, Довољно је, у осталом, само просто посматрати, једног тепавка, па му одузети свако поверење за правилан говор, и изазвати га на муцање. Ми, напротив, сматрамо његову сведоџбу за потпуно истиниту, и примамо је, без резерве, за читаву серију главних основа : 1. Де Конинк је син честитих родитеља, нормалних и здравих духом и телом. Његова мати нарочито је интелигентна жена, која је добила извесио образовање; она има сјајан поглед, и притежава одличан вид. Суседи Де Конинкови, његов газда од куће, његови другови и патрони, и у опште сви који га познају од дужег времена, сматрају га за озбиљног, часног, мало пл.ашљивог, али неспособног за хвалу и лаж. 2. Сведок ништа није причао унапред, нити се хвалио, да је једини он видео чудновате ствари, нити их је директно и спонтано саопштио полицији. Он чак није ни појмио огромну важност онога што је видео. Два дана после злочина, у суботу 10. Фебруара, изјутра, Де Конинк је, као и обично, глачао стакло устакларској радњи

г-ђе Базил, на северном булевару. Услед разговора о тајанственом злочину, Де Конинк сасвим наивно исприча магационеру и служавци шта је видео. Он лично не 'придаваше никакву вредност својим констатацнјама, и сматраше их без икакве практичне користи. Разговор овај би одмах достављен оцу г-ђе Базив, г. Сместеру, који се такође налазио у магацину. Г. Сместер, стари помоћник полицијског комеса.ра, који је служио у полицији 22 год., човек пун искуства, паметан и разуман, одмах је појмио огродагу важност Де Конинковог казивања, те га је с тога одмах позвао и испитао. Увидев да је његово казивање искрено и врло важно, г. Сместер се пожурио да о свему одмах известн свога старог колегу. суседа и нријатеља, комесара Фронвиља, секретара главлог полицнјског комесара у Брислу г. Буржоа. Истражна власт похпт-а, из заблуде и узалуд, да од сведока добије прецизан лични опис нндивидуе, која је носилапакет. Сведок је, међутим, свупажњу био обратио на три главне ствари: а) на правац пута носиоца пакета; б) на његово сумњиво кретање, живи ход и младићски изглед, и в) на облик ивеличину пакета, који је ношен око поноћи. 3. Де Конинк је потпуно неписмен. што никако не значи да је кретсн. Он је кратко време походио основну школу у улици »Зсћаегћеек«, али у школи није ништа радио, нити је што научио. У времену његовог детињства није постојала специјална наотава за децу ненормалну. умно ограничену и са физнчким недостацима. У обичним основним школама учитељи су раније дизали руке од ове деце, која су захтевала специјалне бриге, и никад их нису хтели пропитивати, да не би реметили ред у разреду. Са своје стране, опет, овакви ђаци осећали су се врло незгодно у средини својих младих другова, од чијег су се исмевања плашили, и с тога, обесхрабрени, претпостављаху напуштање школе. Данас је ситуација измењена. Умно ограничени добијају нарочиту наставу у спецнјалним школама, под управом искусних учитеља и стручних лекара. Муцање, у осталом, није никакво тешко болесно наслеђе, нитикаква озбиљнамана, већ један обичан недостатак који се, захваљујући методи Шервиновој, може умањити, па и излечити. У место да иде у школу, Де Конинк је један део свога детињства провео у шетњи и беспосличењу. Услед овога он је, боље но сваки други, иавикао да посматрауличнествари. 4. Оне ноћи кад је злочин извршен, Де Конинк је испитивао издалека, са нарочитим интересовањем и пажњом, акт непознатог човека, који је носио пакет. Он је мислио да је овде у питању будалаштина каквог шаљивчине, којих има и сувише, који се највећом предострожношћу остављају на јавним местима пакете са старим дроњцима и изметом, да би имали задовољство да посматрају наивне и радознале који се, верујући да су нешто нашли, журе да одреше драгоцени пакет. Де Конинк се није хтео трудити због пакета сумњивог човека. Бојећи се да не испадне жртва лакрдије, он му се чак

није хтео ни прибли.жити, већ се задовољио да издалека и са задовољстом носматра „мајсторију* непознатог. Ко је, у осталом, могао нретпоставити страховиту реалност, и посумњати да је индивидуа на самој улици. у центру вароши, оставила исечени леш једне девојчице V 5. Де Конинк је врло добро видео ствари, и тачно их је нспричао. И поред своје неписмености и муцања, он је интелигентан, и у стању је да буде савесан посматралац. И доиста, сведок је по занимању стаклорезац, и његови патрони потпуно су задовољни његовим радом. Овај занат захтева вилику пажњуи крајњу обазривост. Сваког часа стаклорезац ризикује да се посече. Поред овога, он мора добро пазити да не разбије стакло, а кад га сече, мора то чинити са највећом предосгрожношћу и прецнзношћу. С друге стране, опет, код личности са физичкнм недостацима психички живот много је интезивнији, а способности чула, којанису болесна, много развијенија. То је маниФестација закона компензације благотворне и великодушне природе. И ио природи, и по проФесионалној навици, Де Конинк је, дакле, у стању, да ствари посматра брижљиво и тачно. 6. У описивању личности, која је носила пакет, један детаљ мора изненадити сваког разумног носматрача. Према исказу сведока, ова личност ишла је живим ходом и носила пакет под левнм пазухом. Овде постоји подударност Факата. Човек је у истини морао носити пакет на овај начин, јер га није могао носити у руци помоћу омче од канапа. Да га је овако носио, он би ишао споро и тешко, а сем тога и канаи би му исекао руку. 7. Пут којим је Де Конинк ишао, јесте његов обичан. природан и правилан пут, Оног вечера кад је злочин извршен, он је присуствовао представи у Шумановом циркусу. При повратку кући ударио је централиим булеварима. Дошав до в р1асе с1е Вгонскеге", ударио је, косо и у лево улицом » Аи^изШгв <( до р1асе с!и 8атесИ 1< , и зауставио се у својој уобичајеној крчми: „Ба Вгаваепе с1и 8атесИ <( да попије чашу пива пре спавања. У овој малој крчми налази се, на видном месту, сат, регулисан према варошком сату. У 11 часова и 45 минута Де Конинк је напустио крчму и иошао улицом »Баекеп«, у којој је одмах опазио човека са пакетом, који је долазио противним правцем. ( иаставиће се)

ПОУКЕ И УПУТИ Један случај ненадлежностн полицијских властн за расправу пнтања о својнни нопокретног имања. Актом од 30. јануара 1908. год. № 1923, ТриФун Ј.., трг. из Ј.., обрагио се среској власти и навео, да је по тапији од 5. маја 1903. год. Бр, 23067, купио земљу под оитном гором од Управе Фондова, која је била својина Миленка II., па ју је Управа, као своју залогу, на продаји купила; ну да исту држи и ужива Ворисав Д. и неће да му је уступи. С тога је молио власт, да му то имање уступи у својину, а Борисава на спор упути.