Полицијски гласник

ВРОЛ 10. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 79

кола Миливојевић, који је пред умешном истрагом кварта теразијоког, почео, после малог устезања, признавати једну по једну крађу, које је вршио по инструкцијама свога , ( шефа° Ивана Чајковоког старог коцкара, који већ ј 12 година са успехом обавља свој коцкарски ј занат. Иван је родом из Зајечара, стар ]е 2 7 годипа, оредњег раота, косе и бркове плавих, у општо плав ради чега га другови и зову „Швапче 8 . Пуних 10 година Иван је живео нод именом Алексе Марковића, и са тим именом два пута је за крађу судоки осуђиван и то: први пут преоудом нишког првоотепеног оуда године , 1895. са 16 месеци затвора, од кога је издржао ^ 14 месеци и други пут пресудом лозничког ! првостепеног суда у години 1 8 99. са 2 године робије, са које је пуштен после годину дана. Тек 190 5. године кад му је изнета слика у 19 броју в Полиц. Гласника" сазнало је се, да је његово право име Иван Чајковски; да је син Влајка Чајковског, бив. инжињера из

Зајечара, и да је по народнооти Иољак. Иосле | тога њему је опстанак у Србији био немогућан, и од тада је он провео пуних шеот година путујући по Ауст. - Угарокој, за које је време обишао Загреб, Фијуму, Нраг, Беч, Пешту, 13уковар, Панчево и Земун. Кад је мислио, да је већ заборављен у Србији, он се нз Земуна вратио у Београд и одмах пооле првих крађа упознао со са Радом Живићем, млинарским радеником, који станује на а Душановцу" у улици Јове Илића број 3 3, и који му, као ((Иокусан" човек на томе послу, предложи да се код њега настани, а да ће му он крађене ствари као и њега оамог добро чувати. „Швапче" прими предлог Живићев и од тада настаје оерија крађа по Београду. Једну од већих крађа извршио је баш на Св. Николу протале године, и то у Сарајевокој улици број 8 1, када је иокрао Пенада Стајића, чиотача машина на жељезнпчкој станици, и поред осталих ствари одноо му п новчаник у коме је било 7 наполеона, 3 новчанице од ио 10 динара и 4 динара у сребру. Ова крађа створила му је могућноот да оотвари своју давнашњу жељу, да обиђе своју матер која живи у Крагујевцу, а у исто време да се и Живићу одужи за „гостопримство". Бојећи се, да на београдској отаници не буде

нађе. ИреставЛ)ајући се Фијакеристи као благајник рипањске Фабрике цемента, (( Швапче # се одвезао до (( Дашчаре 8 близу Авале. Ту он отпусти Фијакеристу и спуоти се на рипањску отаницу, одакле "отпутује за Крагујевац. У Крагујевцу је остао код овоје матере 9 дана, а после се вратио у Београд и дпет се настанио код Живића. Сад је већ помишл.ао да разграна овој пооао, н зато оаопшти Живићу да ће му у стан довести и једног ,шегрта" који ће му нооити отвари из вароиш, јер је срамота за њога као отаријег човека да сам и отвари носи. I Иосле неколико дана он му је довео у отаи Николу Милививојевића, кога је иашао у кварту савамалоком, где оу обојица били притворени због скитње. Са Николом је уопео, за врло кратко време, да изврши 1 4 крађа и то махом веша. Како Никола на овоме саслушању вели крали су где су шта отигли, а нарочито се Никола отарао да се што боље покаже иред својим новим дгооподаром". Но с.ве су то (( Швапчету" била ситна посда, и он је помшшвао на

опажен од полиције, он се обрати овоме пријатељу Живићу, да му овај иађе једног Фијакеристу, који би га одвезао до Авале, одакле би сишао на рипањоку отаницу и овај му то

крупније крађе, али за то му није био добар Никала, већ је требао наћи старије и искусније лопове. С тога он Николу отпусти из „службе" и нотражи друге, које такође нађе у полицији