Полицијски гласник

СТРАНА 82

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 11.

основу §. 69. закоиа о чнновницима гра1)анског реда, стави у стање покоја с пенспјом, која му према годипама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. марта 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 26. Фебуара 1910. године Бр. 1688, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: »да се Јосиф Фрид, обућар из Београда, родом из Кишђера у Аустро-Угарској и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство заједно са својом женом ЈозеФином и малолетном децом : Жаком, Јованком, Шарлотом и Јеленом, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства.® Из канцеларије Министарства упутрашњих дела, 5. марта 1910. год. у Београду.

СТРУННИ ДЕО

О НОВЧАНОЈ КАЗНИ

(свршетак) Новчана казна, пошто је то казна која се састоји у стварању једног дуга у текућој монети, који је осуђени дужан да плати каси Фиска припада држави. Али држава не задржава увек деФинитивну корист. »Новчана казна«, по § 27. крив. зак, »узимаће се у државну касу осим случаја »где је законом другчије наређено«. Тај случај предвиђа § 313. кр. зак. по коме се иовчана казна иаплаћује у корист општинске касе, ако су у првом степену судиле општинске власти, и чл. 4. зак. о чувању пољског имања по коме наплаћене новчане казис такође припадају општинској каси. Поједиии специјални закони чнне одступања од ових општих прииципа п намењују неки део новчане казне као награду агентима којн су констатовали деликт. Тако по чл. 114. зак. о непоср. порезу од сума које се у име казне по овом закону наплате, припада 7 3 потказивачу, ако при самом потказивању изјави да тражи потказивачку награду. Сличне одредбе о специјалној иамени неког дела новчане казпе потказивачима, хватачима кријумчарских предмета налазимо и у закону царинском, зак. о монополу дувана, о трошарини, о шумама. У Француској употреба новчане казне била је регулисана до последњих годпна ордонансом од 30. децембра 1823. и 10. Фебруара 1824. Ова ордонанса правила је разлику између новчане казне за злочипства која је остајала у државној каси, новчане казис коју изриче нижа полиција која је припадала општини у којој је иступ био учињен, н новчане казне за преступе, која је улазила у општи фонд. Финансијски закон од 26. децембра 1890.

ујединио је ово раздвајање. Придати десетии делови државни су. Главно новчане казие припада држави до 2°/ 0 процената: остатак пада у општи фонд . Средства овога општег Фоида служе прво за подмирење трошкова гоњења и издатке који нису могли бптн иаплаћени; сума које припадају писарнма за изводе пресуда којн су спремљени ради наплате; награде службеницнма који извршују наплате ако томе пма места. Остатак је раздељен по чл. 45. Финансијског закона од 28. апрпла 1893., једна четвртмна иа помоћ децо којој је потребна помоћ ; три четвртине општинама по таблици поделе коју саставља комисија денартмана према извешћу и предлозима преФекта. Француско законодавство не намењује никакав део иовчане казпе накнади штете причињене нарушењем. Питање о томе да ли бн имало места и у каквој Форми послужити се у овоме циљу производима иавчаиих■ казни у вези је са општијим питањем о накнади која припада жртви деликта. 1 ) У иашем законодавству о иовчаној казни налазимо једну одредбу у закону о заштити Фабричких и трговинских жигова по којој је новчана казна намењена накнади штете која је причињена оштећеном услед деликта по овоме закону. То је одредба чл. 24. по коме: „у место »накнаде штете, оштећени може тражити „да се се кривац осуди на казну од 50 »до 300 дин. у његову корист п судови »кад ствар иследе ову ће му казну као »накнаду досудити. »Ова казна ие искључује и казне про„писане чл. 23. 24. и 25. овог закона". * * * Како се наилаћује новчана казна ? Ефикасност казие зависиће од мера које буду предузете у овом циљу. Сама пресуда образује основ. Чпм је она постала извршиа, власт која је исту изрскла, ако сама није надлежна за н.ено извршење, шаље је надлежној извршној власти, а то је полицијска, да је пзврши. Ова позива осуђеног да плати и ако осуђенн сам ие плати, наплату новчане казне извршује полицијска власт узимањем у попис имовпне осуђеног и продајом исте. § 289. кр. суд. пост. прописује: да се »казне новчане и одузимање појединих предмета одмах извршују", ну, поједини сиецијални закони одређују рокове изврганој власти у којима се има извршитн ова наплата. Тако чл. 155. закона о монополу дувана одређује извршној власти рок од тридесет дана за извршење пресуда које изриче монополска улрава по овом закону; закон о шумама такође одређује гвај рок. По § 28. кр. зак.: „кад је новчана казна „толика, даје кривац не може иоплатитн трећином свога имања, то ће му се она „замеиити затвором, узимајући за један „до два талира један дан затвора; само »ако је новчана казна већа од триста та„лира, онда се може једннм даном затвора ') В. о овоме питању у чланку »грађанска одговорност и накнада штете учпљене кривичцим делоч«, у бр. 44. овог листа пр. год.

„заменити до три талпра". За иступна дела која се казне по општем кривичном законику замена новчаие казне у случају инсолвентности осу^еног узима се на јсдан дан затвора од 3—10 дии. Поједини специјални закони садрже нарочите одрсдбе о овој заменп новчапе казне затвором у случају инсолвснтности осуђеног, које кад што дерогирају у погледу на колпчину имовине из које се може извршити новчана казна, од општег правила у § 28. кр. зак. Тако по чл. 156. зак. о монополу дувана за пзвршење осуда по овоме закону мо;ке се осуђеном узети само једна трећипа непокретног имања које му остане ареко оног а што му се по § 471. т. 4. а гра1). пост. не може продати. Казне које се изричу по закоиу о непосредном порезу могу се извршити из имовине осуђеног онако као н наплата порезе без обзира на § 28. кр. зак. Ако осуђени одбије да плати повчану казну на коју је осуђен, нека законодавства, као Француско, допуштају да се на то може аринудити затвором. Принцда наплате новчане казне затвором (1а соп1гат1;е раг согрз) у вези је пуноправно са сваком осудом на новчаиу казну. 1 ) У кривичном п преступном предмету, трајање је ове принуде од два дана до две године; у предмету који судн иижа полиција, она не може прећи пет дана (закон од 22. јуна 1867.) Иницпјатива за примепу принуде плаћања затвором прппада разпим властима, према томе да ли се тиче солвентних или инсолвентних осуђених. У првом случају, адмпнистрација посредних пореза има да ради ; у другом, прокуратор републпке. Иосле извршења пресуде, осуђеии.се не сматра ослобођен осуда. По овоме карактеру који је чини начпном извршења, аринцда плаћања затвором разликује се од субсидиарног затвора који су организовала нзвесиа закоподавства, у које спада и наше, као што смо видили, којим се замењују новчане осуде које се не могу да наплате. 2 ) Статистикс констатују да су повчане казне плаћене нарочито велпке новчане казне изречене против богатпх осуђених и све минпмалпе новчане казие. Из того Факта јасно излази да су новчане казна готово увек извршене кад су у односу са имовином осуђених. То бн биладакле реФорма, која би реагирала иа наплату новчане казне, као опа која би иостављала сразмеру, у свакој врсти, са средствима егзистенције деликвента. У свима случајевима, прннуда плаћања новчане

1 ) Оаггаис!. Стр. 247. У Немачкој, осуђени може бити држаи у затвору, према томе да ли се тиче новчане казне за злочин или преступ или новчане казно коју нзриче полиција, од једног дана до једне годипе у затвору за нреступна дела (ОеГапдтзв), нли од једног дана до шест недеља, у затвору нпже нолиције. Дан субсидиарног загвора може да репрезентнра новчаиу казну од три марке до петнајест марака. У свима случајевима, субсидиарпа казна лишења слободе пе може никада имати трајање дуже него главна казна лшпења слободе, која је прописана Факултативио иоред иовчане казне коју је суд досудио. (ГЈсм. закон §28. 29.) ЗаБелгију: кр. зак. чл. 40. 41. У Италији се новчана казна нреобраћа у затвор десет лира у један дан или делови од десет лира; овај затвор не може иикад прећи трајање од једне годипе. Кр. зак. чл. 19. 24.