Полицијски гласник

ВРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 83

казне затвором, ма у каквој Форми да се показује (прннуда загвором — 1а соп<;гат1;е раг согрв —, субсидиарни затвор), треба да буде употребљена само у недостатку сваког другог средства. Нредлагали су, и та је пдеја прокрчила пут, да се новчана казна може откуаити казненим кулуком. Овај систем појавио се први пут у чл. 210. франц. шумског законшса од 1827. Речено је у овоме тексту: »да Ке „администрација моћи допустити инсол»вентним деликвентима, да се ослободе »новчаних осуда, грађанскнх накнада и »трошкова, кулуком, који се растоји у „радовима на одржању и иобољшању у „шумама пли на општпнским путовима. »Главни савет утврђује за оиштину вред„ност дневног кулука. Кулук се може и „ђутуре извршити. Ако кулук не буде из»вршен у року који су одредили шумски „органи, приступиће се извршењу наго„њењем на кулук. Једна уредба јавне ад»министрације одредиће атрибуцију оних „који имају право на откуп кулуком који »одобрава овај члан." Систем кулука, наплази у осталом, на извесне тешкоће организације. Доиста, нијо довољпо декларирати да се новчана казна може претворити у кулук; треба имати рада који би се дао осуђенима и учинитн да га они изврше. Са ове две тачке гледигата замерке у којима су нени претеривали, нису изгледале неотклонпме. Једну примену идеје из које је постао чл. 210. шум. зак. учинио је талијански казнени законик. Овај законик разликује две врсте новчаних казни, тпгШа (чл. 19.) која припада деликтима, а ттепЛа (чл. 24.) која се иримењује на иступе. Он задржава затвор као субсидиарну казну новчане казне, али допушта осуђеном да тражи да замени дане затвора данима рада у корист државе, опгатине или провинције. При свем том, једном контрадикцијом, која се тепшо објашњава, он не даје дану рада исту вредност откупа као дану затвора. Први ослобођава са пет лира, други са десет лира. 1 ) (По Саггаи<1-у) Милош Станојевић КРИМИНАЛ.НА П01ИЦИЈА (НАСТАВАк) 8. Правац, којим је ишао човек с иакетом, према казивању Де Конинковом, Ј ) Законици Фрибурга, Валеса, Вода, Навшатела, примењују исти принцип. Види о овоме питању: ВоппеуШе (1е Магзапсу, Бе I атеИгаНоп с1е 1а 1ог сггтте11е,( I. II. стр. 301. Еез сНзсиззшпз ап Соп^гбз реш!;еп1;а1ге (1е Коше еп 1885. Ове су дискуснје биле изазване законом кантона Вод од 17. марта 1875. чија је основна идеја нашла два браниоца у г. г. Соггеуоп и ОагоГа1о. При свем том, конгрес је није одобрио, предлог Фраицуских делегата, који су тражили чисто и просто одржање система општег права Франц. кривичног законика, добио је већину; од тада је питање проучавано у разним конгресима и најпосле, врло темељно у 1893. у оиштем друштву затвора (1а 8осге16 депбгаХе с1ез рггзопз) поводом извештаја Вои11а1ге -а о казиама које би могле супституисати затвор. (Ве^. рбпИ. 1ос. сИ.). Откуп новчане казне кулуком био је предмет једног предлога који је поднео Француском сенату г. М1сћаих, предлог који је узет у расматрање 12. децембра 1885. али који, није сазрео.

мора одговарати стварности. Овај човек долазио је са Севера и ишао у правцу Југо-Истока. Злочинац није ни могао ићи другим путем, пошто је полицијска патрола 17 полицијске станице, у времену када је пакет био оставл>ен, између 11 часова и 42 минута и 11 часова и 47 минута, била затворила и блокирала све источне углове улице до места на коме је леш нађен. Полицијска натрола морала је бити тачно у 11 часова и 45 минута науглу сенског булевара н улнце »Снцие 11 . И стинитост Де Конинкове сведоџбе утврђеиа је, дакле, и овим званичнпм путем. 9. Сведоџба Де Конинкова у оном њеном делу, који се односи на прецизирање времена у коме је он присуствовао остављању пакета, поткрепљена је и другим поузданим сведоџбама. Да прецизирамо време, т. ј. моменат осгављања пакета. Полицијски агенат Раппелберг, са станом у улици »Шгоп^еИез«, бр. 22, на чијем је прагу пакет био остављен, вратио се кући по свршеној служби у позоришту, нешто мало после 11 '/ 2 часова. У ово доба пакет још пије био пред кућом, нити је Ранпелберг опазио каквог сумњивог пролазника. У 11 часова и 42 минута агент Вандам ишао је улицом »ШгопЈеПев" и прошао поред куће бр. 22, али ни он није ништа опазио. У 11 '/ ј часова, ЈозеФ Ајленбога, машинист у позоришту »I/ АШатћге«, нанустио је позориште по свршеној служби, и на позадњи излаз изишао у улицу ,Иеига". У друштву са својим сином свратио је у једну оближњу каФану да се прихвати. Из каФане је изишао после четврт сата, ударио улицом »Шгопс1е]1е8 <( , и наишао на сумњив накет пред кућом бр. 22 у 11 часова и 46 минута. Видели смо већ, да је Ајленбога био послао свога сина да потражи каквог полицијског агента, и да је после кратког времена наишао Петар Иоел, Фигурант нстог нозоришта. Ајленбош и Поел познавали су се добро. Враћајући се увече кући истим правцем, они су врло често ишли заједно. По тврђењу Поеловом, било је нешто мало вишо од 11 3 / 4 сата кад је он прошао. Сведоци су ировели у чекању највише један минут, јер су тачно у :11 часова и 47 минута видели на углу улице »Пеига« једног полицијског агента. То је био Вандам, који се по свршеној патроли враћао у своју станицу. Ајленбош га позива, Агент прилази и испитује пакет. На испитивање пакета, измену опсервацпја и очекивање повратка Ајленбошовог сина утрошено је три до четири минута. Најзад се сви крећу ка полицијском комесаријату III дивизије, ударајући улицом »Еаекеп. Морали су ићи полако из ова два разлога: Ноел је с тешком муком носио пакет, а од троје деце, која су их пратили, двоје је скоро поспавало. Ишли су отнрилике 5 минута док су стигли на крај кеја »ВпсЈиез", на чијем се углу налазио варошки електрични сат. Кад је Ајленбош, љут због ове аФере која га задржаваше од повратка кући, погледао радознало и пнжљиво на овај сат, била је поноћ мање 5 минута. Дакле 11 часова 55—5—3—1 = 11 часова н 46 минута.

Из ових неоспорних и тачних констатацпја излази несумњиво, да је пакет с лешом био остављен уулици »ШгопЛеПез® између 11 часова 42 и 11 часова 46 минута, а и Де Конинк је тврдно, да је пакет био остављен у II 3 4 часа. Казао је, дакле, истину. 10. И најзад, опсервације Де Конинкове озбиљно су поткрепч,ене и једним необоривим, физичким доказом. који ћемо доциије аналисати. Де Конинк може битн само ово двоје: де-ликатан посматралац или генијалан лажљивац. Лаж његова у овој ствари не би се могла објаснити ; она би била без повода и разлога. С друге стране, опет, Де Конинк је потпуно непнсмен н, као такав, нити је у гаколи научио, нити је могао читаги у каквој расправи о физичким законима паралелограма сила, које примењује у својој сведоџби. Он је просто један одличан посматралац уличних ствари. Према свему овоме, ми морамо без резерве примити његову сведоџбу, јер су опсервације, које она садржи, обичне. сасвим природне, вероватне, испричане без хвалисања начином узгредним, индиректним п готово наивним Сведоџба сведока, која се појављује као скромна, тачна и прецизна, без претераности, нелогичности и противречности, нуди све карактере вероватноће. А кад је она уз ово још и ојачана читавом серијом објективних и необоримих доказа, као и једним неоспорним физичким доказом, онда се ова сведоџба мора сматрати као искрсн израз истине. Сведоџба Делфине Дисар. Г-ђца ДелФина Дисар, рођена у Паризу, од белгијских поданика, 1. јуна 1882 год., по занимању ћурчијска радница, са станом у улици »КетрагЧ с1ез Моте§ С( , у Брислу, дала је пред влашћу једну врло интересантну сведоџбу, коју ћемо најбрнжљивије проучити, с обзиром на нарочиту важност коју су, и полицијска власт, и државни тужилац; и истражни чиновник, поклонили овом важном и у њиховим очима тако драгоценом сведоку. Ево како та сведоџба гласи: »Оног вечера кад је извршен злочин, око 11 часова и 40 минута. г-ђца Дисар, пролазећи улицом »Шгопс1е11е8 (( , опазнла је, према улици »Пешчз«, једног човека, који је носио један велики пакет, увијеп у угаситу хартију. Овај човек долазио је од сенског булевара, и једно време застао је. Изгледао је стар око 30 година.; био је високог стаса и обичне развијености; коса му је била црна, а брковп црни и смеђи; од одела носио је: горњи капут угасите боје, панталоне угасите и пругасте, на ногама је имао ципеле на дугмета, а на глави, округли црн шешир. Пошто је г-ђца Дисар била застала и отпочела посматратп овог човека, то јој он стаде претити грубим изразима да ће је ударити ако не продужи свој пут. После ове претње сведок с.е повукао ка улици »Боекеп", одакле је поново посматрала и видела индивидуу како је без пакета изашла из улице »ШгопЛеПев 8 , скочила на трамвај у улици »1јаекеп с( и отишла у правцу Андерлеша®.