Полицијски гласник

СТРАНА 86

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11.

за одужење овог дуга, пошто је дуг заснован на подлози сталног приреза; и 3, ХоКе ли за то важити зборска одлука да се донесе да се прирез 30% разрезује само на оне, који свој део дуга за школу нису платили, до потпуне исплате, и но ком законском пропису. Моли се уредништво за одговор у првом наредном броју Полиц. Гласника, јер од тога зависи одговор Управи Фондова за задужење.« — На ово питање одговарамо: Ако Управа Фондова није донела коначну одлуку о одобреном зајму, онда њој ништа не смета да одобри онолики зајам, колико је сада општини потребно по одбитку сума, које су поједини грађани веК дали. Нека је, дакле, суд извести да је сада потребан мањи зајам, па Ке она у томе смислу и донети своју одлуку. На случај, да је зајам већ коначно одобрен, те би сада било незгодно мењати одлуку, онда суд може узети цео зајам, па да кодпрве отплате предаУправи целу суму, коју је прибрао од својихграђана, као отплату дуга у смислу чл. 66. Правилника Управе Фондова. На тај ће начин још у првој години дуговања смањити суму дуга. Како су извесни грађани у напред положили целу суму, коју би према непосредном порезу што га сада плаћају, имали дати на име отплате и интереса према времену задужења, ако је, наравно, то тачно обрачунато, то збор може донети одлуку, да се потребна сума на њих не разрезује, него само на оне грађане, који свој део нису исплатили. 0 таквој могућности не постоји баш нарочита законска одредба. али збор може црпсти то право из чл. 33. т. 7. закона о општинама. Само треба имати на уму, да ове грађане треба Иакнадно оптеретити, ако би њихов непосредни порез доцније постао већи, и то само на ону разлику, јер је обвеза општа и само према суми непосредног пореза. Наравно да према Управи Фоидова стоје у обвези сви грађани општине, и да према томе, ова поДела има да буде само унутрашња ствар .општине. II Деловођа општине црнотравске, пита: »Учтиво молим уредништво да у свом листу, у циљу обавештења изнесе своје мишљење о тумачењу чл. 118. закона о општинама, који регулише минимумплата општ. деловођа, а који гласи : „Плата деловођи општине не може бити мања у општини до 300 пореских глава од 480 динара: од 300—600 порескиа глава од 720 динара; од 600—900 пореских глава до (ово »до« подвлачим) 960 динара; ау општинама преко 900 пореских глава од 1200 дин. Општина црнотравска, које сам ја деловођа, има 618 пор. глава. Дакле спада у категорију општина, према горњем члану, које имају од 600—900 пореских глава. У данашњој седници, приликом претресања и решавања буџета, одбор је бук-

вално протумачио овај члан, па плату деловођи одредио испод 960 динара, јер вели да је оном законском одредбом. . . . „од 600—900 пор. глава до 960 динара" одређен максимум плате за општине чији број пореских глава варира између 600 и 900, — док за све остале општине одређен је само минимум плата. Ја не могу за ово решење толико кривити општински одбор, који је сасвим буквално разумео ову законску одредбу. Али зато мислим има кривице до самог законодавца, ако је он поставио оно »до« и ако не буде штампарска или преписачка погрешка. Кад се цео чл. 118. прочита, а нарочито прва реченица: ,, Плата деловођи оиштине не може бити мања...." Онда по логичком тумачењу никако не може бити места оном »до 1( , но бп се морало претворити у »од 1С , којим је цео овај и претходнп члаи 117. проткап, јер је овим члановима законодавац одредио само минимум плата; а да је хтео поставити и максимум, он би то друкчије стилизовао, јер у српском језику има довољно речи да се то објасни. Не сматрам себе компетентним да могу тумачити законске нејасности, противуречности и двосмислености, али у колико имам појма о логици и граматици и на основу здравог разума строго Стојим на гледишту, да она реч у чл. 118 »До« која чини толике пометње, апсолутно не мо^ке опстати. Да на оваквом гледишту останем даје ми повода и то: што је у Народној Скупштини у дебати о овом члану (Види протокол XXXIII редовног састанка, од 24. новембра 1909 г. Срп. Нов. за 1909 г. бр. 262) говорено само о минимуму плата општ. деловођа, а ни једне речи нема о максимуму. За то учтиво молим уредништво за што скорије своје мишљење по овоме питању, како би се избегле евентуалне распре при решавању оишт, буџета, који се у опш. одборима морају претресати. од 1. марта до краја истог месеца а врДо велики број општина у Србији спада у категорију (између 600 и 900 пор. глава) којих се ово питање тиче«. — На ово питање одговарамо : И само уредништво дели то мишљење, да се никако није хтело оно, што је сада утврђено чл. 118. закона о општинама, јер се до очигледности видц да је место до требало бити од, пошто се напред говори о минимуму плата. Али како је, било грешком у препису, било каком другом случајношћу, и у оригиналан закон унесено оно до, те тако се сада стоји пред једним законом, који је добио силу и већ прописно промулгован и обнародован, онда се његове одредбе морају поштовати и тумачити опако како гласе, без обзира на то, како су постале, све дотле, докле се законодавним путем не учини исправка. III Суд бпштине плочке, актом својим Бр. 287, пута: »Чланом 181. в. закона о општинама одређен је дан за прве општинске изборе 28. марта ове године.

У члану 34. стоји да збор сазива општински суд, али нигде не стоји, да ли тај сазив врши непосредно оиштински суд, или му претходи одлука оиштинског одбора. Моли се уреднигнтво за потребно објашњење по овоме. — На ово питање одговарамо: Због тога, што је за прве изборе по новом закону о оиштинама, самим законом одређен дан избора, изгледа да не би била потребна одборска одлука. Али ако се узме у обзир то, да је њему стављено у дужност чл. 86. т. 19. и чл. 148. закона о општинама, да у редовним приликама одређује дане збора, па се томе дода и то, да он и за ове изборе има да одреди чланове бирачког одбора према чл. 52. а и 52. в. онда је свакако потребно да и овим изборима иретходи одборска одлука, само што одбор неће моћи мењати дан избора. IV Деловођа онштине адранске пита: У првом ставу чл. 53. г. закона о општинама, поред осталога стоји и ово: »у сеоским општпнама, састављеним из више села, за председника ће се узети члап из те општине". Моли се уредништво за обавештење: да ли се предња одредба има тако разумети, да председник може бити само из оиога села, по чијем се имену назива општина, или он може бити из кога му драго села једне општине?" — На ово питање одговарамо: За председника се може узети лице, које има законске услове, из кога му драго села једне општине, а никако избор није везаи за село, по чијем се имену назива општина. V Суд општине годачичке, актом својим Бр. 446, пита: »Гружанско пореско оделење, актом својпм од 8. јула ове год. Пор.Бр. 2404, послало је суду овоме упутницу од 87 динара, која је сума добивена од продатог имања Станка и Благоја бр. Марковића овд. и наредило је, да се ова сума уведе на одужење порезе и приреза дотичних, и да се акт као готов новац приликом предаје пореза донесе оделењу. Благајник овог суда, при развођењу ове суме, увео је на одужење поразе именованих 6*40 дин. а 80-60 дин. на одужење дугов. општ. приреза, и ако ова лица дугују порезе још преко 200 динара, а ово зато, што је у овоме месецу општинска каса расиолагала оа мало приреза те није другим начином могла да покрије издатак школи, који је морала учинити а по постојећим расписима о издржавању школе. Гружанско пореско оделење, сматрајући да је овим оштећена државна каса, а по саслушању дотичног благајника, решењем својим од 13. Фебруара тек. г. Пор.Бр. 5007, осудило је касу дотичног овог општинског суда, односно благајника овог суда, да из општ. касе изузме 80*60 дин. из олштинског приреза и овом