Полицијски гласник

ВРОЈ 13.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 103

законом нигде није проиисана казна за оне, који ван реона онога места у коме живе, купују месо и уносе га у своје домове за личну иотрошњу. Како се ван реоиа ове општине налазе две сеоско касапнице, у којима се стока коље и месо лекарски не прегледано продаје, јевтнније него у вароши, то и поједини грађани ове оиштине често пута, тамо одлазе, месо купују и за своју дол^аћу потрошљу у варош уносе не плаћајуКи својој општини за то никакву таксу, ма да јс свакоме у овоме месту слободно стоку клати и месо продавати али иод условом да на сваки I к. гр. меса плати општпнн 0*10 п. дин. таксе пошто касанница није издата под аренду. Овим постуиком, појединих грађана штети се општинска каса, а иостојп и бојазан да се услед тога, што се на тим сеоским касапницама месо лекарски не прегледа, продаје може бити и покварено, — не појаве у вароши какве заразне болести. У чл. 94. и 95. зак. о општинама, поред тамо побројаних дужности, суду општппском ставл.ено је у дужност и то: »да чува и потпомаже општинске интсресе, да се стара о унапређењу општине и њених чланова у сваком погледу а поглавито: просветном , привредном, здравственом н моралном, као и да се стара о одржању здравља људи и стоке у општини п да контролише све оно што је од утицаја на здравље људско ит.д. к Да би општински суд одговорио овим својим дужностима, он је на основу § 326. кривич. закона, наредбом својом од 2. марта пр. год. Бр. 830. коју је јавно обзнанио, забранио својим грађанима да у овд. варош уносе са стране месо, било за своју домаћу потрошњу или препродају, и да ће свако оно лице које се ухвати да и поред ове наредбе месо у варош уноси, а није на исто општнни одређену таксу платило, бити кажњено од 25 до 50 дин. у корист општ. касе. На основу ове наредбе, председник овог суда, реФерисао је у два маха извесна лица из ове општине што се ове наредбе нису придржавали, већ су месо ван реона купили и у варош за личну потрошњу унели кришом, без да су кланичну таксу платпли. Тако, прве реФерисао је 21. августа пр. год. те су стога пресудом овог суда бр. 3253 од 28. авг. пр. год. кажњени са по 25 дин. у корист оншт. касе, коју је пресуду по жалби једног од осуђених колегијум П-ог одељ. нрвост. суда окр. београдског одлуком својом од 17. октобра пр. год. № 29.155, као закониту одобрио, са разлога што је иста заснована на § 326. кривичног закона. Друге пак, реФерисао је 28. авг. пр. год. те је и ове општински суд пресудом својом од 8. октобра пр. год. Вр. 3296. казнио са по 25 дин. у корист општинско касе, но по жалбп оба осуђена 1-во одељ. првостепеног суда окр. београдског одлуком својом А'» 449. од 7. јануара т. г. иоништило је ову пресуду као незакониту са ових разлога: „По члану 39. (зак.) о уредби о касапницама, лица која се огреше о тај иропис казне се »до четвороструке таксе, која

принада на заклано кришом марвинче", према чему, мора се знати, колика је такса и по њој казна може бити до четвороструке таксе, а никако не произвољно од 25 до 50 дин. када се таква казна не оснива на закону. Исто тако, и сама наредба тога суда о казни није основана на закону по чл. 39. уред. о касапницама, но на § 326. каз. зак. док тај законски пропис не предвиђа и не даје овлашћење да се могу издавати наредбе за такве недопуштене радње, као што је уношење меса у варош и клање стоке, и најзад да суд размисли да ли у опште овде у томе што су оптужени унелн неколнко килограма меса у варош, може бити у ошпте каквог кривичног дела према чл. 39. уред. о касапницама, када тамо то није забрањено®. Овај суд са актом својим Бр. 523. вратио је обе ове пресуде поново прв. суду окр. београд. и молио га да пошто су оба дела једне исте природе или да обе пресуде поништи или обе одобри, али су оба оделења првост. суда остала при ранијим својим одлукама, налазећи да су оне прома § 15. и 16. Полицијске Уредбе извршне. Као што се овде види, једна је пресуда одобрена а друга ноништена, и ако су дела једне исте природе и по моме личном мишљењу неправо је да се од једних казна наплати а од других не, па с тога молим уредништво за обавештење у првом наредном броју „Полицијског Гласника (( о томе : која је судска одлука правилнија, и шта би се могло да учиии, да обе ове пресуде буду једно-образне. Ово у толико пре, што незнам како треба у сличном случају да се као деловођа општински (неправник) управљам, кад се правници у два судска одељења у мишљењима разилазе.« — На ово питање одговарамо : По закону од 22. Фебруара 1869. годнне (Зборпик XXII. стр. 20), општине које не издају своје касапнице под аренду, могу проппсатн правнлима казну само за оне, који би се ухватили да ктришом кољу стоку у обиму дотнчне општине, в не плативши нретходно општини припадајућу таксу, а не и за оне, који купе месо у суседној општини, иа га у ову прву уносе. Ова последња радња у опште не би била кажњива ни по уредби о касапннцама, ни по криминалном законику, јер се не предвиђа казна за исту. Али, кад је општински суд, по праву које му даје § 326. кр. законика, из чисто здравствених обзира огласио ову радњу за кажњиву, старајући се тако, да се у Младеновац не уноси месо од угинуле и болесне стоке, онда је његов рад и законит и умесган, кад кажњава оне, који месо купују иа странн па га у Младеновац уносе. Према томе и поступак II одељења првостепеног београдског суда, што је одобрио пресуду општинског суда, саобразан је закону. Како су и пресуда коју је одобрило II олељење и она коју је поииштило I одељење, постале извршне у смислу § 15.

и 16. Полицијске Уредбе, то се оне нису ни могле мењати, али то не одузима право општинском суду да и даље кажњава оне, који постуиају противно његовој наредби, заснованој на § 326. а вероватно и I одељење првостепеног београдског суда неће наћи разлога да остане при једном погрешном мишљењу, које је раније заступало. Другог излаза у опште нема, јер тражити да о овоме питању доносн начелну одлуку Касациони Суд, било би неумесно, пошто је право суда, да издаје овакве наредбе несумњиво, што се види и из текста § 326. који између осталога гласи: „одржаванза чистоте и свега онога што би било на корист и заштиту здравља грађана". II Суд општине дрлупске, актом својим Бр. 164, пита: „Ова општина добила је школу и школски плац у селу Дрлупи од поч. Јована Матића бив. из Дрлупе, пресудом првостепеног суда од 13. децембра 1906. године № 36120, и иста пресуда је одобрена решењем Касационог Суда од 4. децембра 1907 год. број 12688, без икаквих дугова. Но полицијска власт среза космајског, наредбом својом од 1. Фебруара 1910 г. бр. 2388, тражи да се овај школски плац узме у попис за рачун г. Воривоја Анђелковића адв. из Београда, а по дуговању почившег Јована Матића бив. из Дрлупе. Суд овај, актом својим од 11. јануара 1910. године Бр. 37, известио је начелника среза космајског, да ова општина нити школа не дугује ма шта г. Боривоју Анђелковићу, адв. из Београда, нити је ма какав дуг овој општини познат, нити суд овај сме чинити попис општинске имовине за туђе дугове, а противу прониса чл. 97. тач. 1. зак. о општинама. Но полицијска власт ноновним наређењем тражи искључиво да се само школски плац узме у попис за дуговање поч. Јов. Матића, бив. из Дрлупе, п још прети казном суду за неизвршење наредбе. С тога се учтиво моли уредништво за следеће објашњење: 1.) кад општина има извршну пресуду првостепеног суда окр. београдског од 13. децембра 1906. год. бр. 36120, на школски плац, које је општина добила од н. Јована Матића бив. пз Дрлупе без икаквик дугова, да ли се покрај такве пресуде може чинити попис тога имања за рачун и за дугове поч. Јована Матића, а противно § 188. грађ. суд. пост. ?" — На ово питање одговарамо: Школа и школски нлац могли би се пролати за дугове пок. Матића само у том једном случају, ако јо на то имање стављена интабулација или прибелешка пре него што је оно прешло у својину школске општине, јер према § 327. 328. и 329. грађанског закона, по праву следовања, дуг је везан за заложено имање, и наплаћује се из истог без обзира на то, у чијим се рукама имање сада налази. Ако нијеовакав случај, ондаовоимање у опште не сме бити предмет продаје за, дугове Јованове.