Полицијски гласник

БРОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 123

којо су власти увереие „да су неноправнме и укорењење деиштине«, ,,Гоњења треба нарочито да захватају, додаје овај распис, ирофесионалнс скитнице и п[1осјаке који се вуку по путевнма и живе с дана на дан од милостиње". Кад је државни тужилац употребио власт која му је додељена, ленштина, који се могаше поправити, бивао је још од њега пуштен у слободу. Разуме се да то није лнчност којој чувар државног печата хоће да да део кредита унесеног у буџет. Овај распис је примењиван само од истражне власти (1е раг^ие!) па и ту је у највише случајева пеизводљив. Осим неколико сасвим пзузетних случајева, државни тужилац не ће да узме на себе одговорност да пусти неког у слободу, кад је он оглашен законом као скитница и да стрепи да одговара после ако тај скитннца учини какав злочин или нреступ.

Иажња чувара државног печата није била заинтересована само овим последицама примене закона о скитничењу. Он је се заузео такође за примену овога закона на малолетнике. Казнени закон казиио је у чл. 271.тач. 2. скитање малолетника од 16 година казном полициског надзора, која је укинута про кратког времена и замењена данас забрањивањем бављења до навршене 20 године, сем ако пре овога доба они не буду редовним путем узети у војску, сухоземну илнмарину. Овај члан треба да буде саображеи са општим начелима члана 66, која налажу да малолетник може бити ослобођеп ако је радио без размишљања, и, са начелима закона од 1899. који дозвољава се да се малолетник повери државној помоћи (а Га88181,апое рићН^ие) или некој личности или каквом хуманом друштву. Десило се, да је због напретка кримнналних наука законодавотво, које кажњава малолетнике од 16 година, изгубило свој казненн карактер и постало једино заштитником деце. Сад је аксиом да дете, сматрајући да је његова кривичност резултат његовог непотпуног васпитања и н.егових рђавих инстиката, није криво, те да буде кажњено. већ грешник за помагање и подизање. Малолетник од 16 година био је предмет испитивања које је имало за цпљ да одреди узроке који су малолетннка навели на скитничење, да би суд могао предузети најзгодније мере да га поправи. Измсђу друштва за заштиту п власти овлашћених за кажњавање утврђује се врло тесна сарадња кад раде као заштитници деце. Државни тужилац, истражни судија, суд, све су више и више губили, у ономе што се тиче деце, карактср казие власти, а узимају карактер заштитника. Ова појава, истинита за малолетиике — кривце, нарочито је се наглашавала за скитницс које нису учиниле никакав преступ и на које очевидно место мера (сГа88181апсе) номоћи треба да буду примењено мере јавие сигурности које се примењују на пунолетне. Али то, што су органи који су одређени за кажњавање Функционисалн као органи за заштиту мораше одвести злоупотребама. Баш да је закон строго ту-

мачен, и да, будући је скитничење кривица, ови случајеви примене требаху бити ограничени на случајеве предвиђене законом, мимозаконска пракса је устаповљена, која је проширила појам скитничења за малолстнике у интересу ових, или променила поступак општега права. Непоштене женске, морално наиуштена деца сматрани су као скитннце. Било је једно безакоње које је Функционисало као установа јавне помоћи. И г. Бријан је хтео одупрети се овој тенденцији. II нс само да министар унутрашњих дела мишљаше да интервенисање за заштиту малолетника, чије скитничењо није доказано, припадавише њемунего правди, него он даваше својим обавештењима општи круг, не признавајући нраво стављати малолетпике, чак и скитнице, у превентпвни затвор у пркос прецизним одредбама члана 9 1. крив. суд. пост. То је непрекидна пракса са свима малолетницима од 16 год. ма да чл. 94. крив. суд. пост. изгледаше да је у контрадикцији. Дакле, питање је јасно изведено : треба ли малолетник од 16 година •— скитница да буде штићен репресивним органима, т. ј. затворен, пли поверен с1е р1апо 1 ) државној номоћи (а 1'А88181;апсе рићНдие) ? У колико се има сматрати за једног малолетника од 16 година као битии елеменат кривице, то, што он не ради стално никакав занат, нити има занимања, ни средстава за живот, и што нема стално стаиовање, ако он није још у добу да може зарађивати, ако је напустио очеву кућу за то што је она недостојна, равнодушна или непријатељска ? Очевидно државна помоћ је погрешила остављајући 1ез рагдие(;8 е(; Г Асћшшзк-аОоп репИепШге да се приме једне улоге заштитничке која им није додељена. Без сумње, Државна Помоћ је та која се стара о деци која су јој поверена судом, али после извесне процедуре оптужне, затварања и извођења пред суд — која обухвата цео поступа* кажњавања, који доиушта извођење детета пред суд и врло често бављење у затвору, а тако исто п мешавину саслушања и збрку у затвору, једном речи све оно што по ирироди срамоти доброчински еФекат заштите која ће га прихватити. Помишљало се да ове установе функционишући у циљу за који нису установљене могу Функционисати иеправо и дати убитачне резултате за децу. Може се чак тврдити да ова радња, без сарадње од почетка једне друштвене помоћи, може бити само непотпуна. На крају, малолетник од 16 година — скитница не би био вођен аи рагчие!; и ако скита од дужег времена, и ако га је морални немар, којега је он жртва, оставио за дуже времена изложеног свима заразама. Помоћ државне помоћи била би неминовно ранија и кориснија. Дакле реформа треба да се састоји у замењивању мера јавне сигурности, које су променљиве само за пунолетне, мерама помоћн. Систем кривичног закона беше једиоставан. Члан 271. казненог закона у својој првој алинејн предвиђаше

Ј ) Без казне и одмах. пр.

да пунолетни буду кажњени од 3 до 6 месеци затвора и стављени за 5 најмање анајвише 10 година под полициски надзор Друга алинеја беше у сагласју са првом. Али данас она је некажњавање скитница — малолетника до 16 године. Они су пуштани за то што нема »разбора", а то даје могућност за примену мера заштите. То је отежавано тим што се до тога долазило судом, и што те одлуке имају дефинитивни карактер, не могу бити донесене условно, и том, што су оне добијане у истим Формама како се примењује казна. Побољшање би се постигло или у поправци стања садање ствари или у потпуној измени поступка. Не ностиже се ништа тим ако се хоће, да суд, у пркос свих грубих ограничења издатих за кажњавање, Функционише као установа за заштиту. С Француског Душан НиколиЂ

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА (НАСТАВАк) Синтеоа Сведоџаба Најбрижљивијааиализасведоџаба, коју смо извршили, допушта нам да Формулишемо ове закључке: I. Сведоџбе Марије Метер и ДелФине Дисар треба сасвим одбацити, пошто су обе без вредности. II. Сведоџбе Рашел Ван Ланди и Жана Батиста Де Конинка треба примити без резерве. III. Сведоџбу Диедоне Векман треба примити са нарочитом резервом ; она може да послужи само као упут за трагање. Из подударности сведоџаба Рашел Ван Ланди и Де Конипкове, као и из оних елемената сведоџбе Векманове, који се могу примпти, излази, као последица, један скуп Факата, који се могу сматрати као истинити и утврђени. Ови Факти просте су полазне тачне за правац трагања и за идентиФикацију. Полаане тачве за трагање. а). Злочинац, који је одвео Жану Ван Галк 7 Фебруара, у 7 часова у вече, одвео ју је кејом „Иегге с1е ТаШе® у правцу Запада. б). Злочинац, који је оставио пакет у улици „ШгопДеПов" оне ноћи кад је злочин извршен, вратио се улицом „Баекеп" идући у правцу Југо-Истока. в). Да би оставио детиње ноге и цппеле, злочинац или његов саучесник ишао је, 15 Фебруара, најдиректнијим, најмање живљим и најсигурнијим путем. Ове полазне тачке за истрагу допуштају да прецизирамо општи правац пута којим је злочинац ишао, да одредимо простор којп је нрешао, и да утврдимо, иомоћу везивања главних тачака, зону одвођења девојчице и одбацивања леша п ногу. Зона сјединења ових трију тачака јесте извесно регион, у коме се мора наћи средњатачка, иликућа злочина.