Полицијски гласник

ВРОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 125

зећи да је за неизвршење горљих наредаба одговоран лнчно председник иоменуте општипе, Коста Ж. М., тражио, да га среска власт узме на одговор и са њиме по закону поступи. Узет на одговор председник с пштински, изјавио је, да је храна дата на позајмицу махом сиротињи, те је с тога тешко било покупити је. Обећао је, да ће се постарати да покупи што је могуће више хране. Надзорна власт нашла је, да се председник овим поступком огрешио о чл. 158. закона о општинама, па га је пресудом од 2. јануара 1910. год. № 28386, казиила одузимањем плате за шест даиа у корист државне касе. По изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да ожалбена пресуда не одговара закону с тога, што је на жалитеља примењеиа казна губитком плате, а међутим према измепама и допунама у закоиу о општинама од 24. децембра 1909 год., који је ступио у живот 29. иотог месеца, по чл. 158. поменутог закона таква се казна не може изрицати. С тога је одлуком од 6. марта 1910 год. Л» 1521, поништио пресуду надзорне власти.

Један случај задржања од извршења одлуке засебног збора једног села о одвајању од општине којој припада и образовању нове засебне општине. Збор сељана села Св на дан 27. Фебруара 1910 год. донео је одлуку, да се одвоји од општине ч у циљу образовања нове општине Св Надзорна власт решењем од 17. марта 1910 год. № 6688, задржала је ову одлуку од извршења са разлога, што се из односних акта не види, да су испуњени услови чл. 34., 65., 85., тач. 18. и 19. чл. 86. и последњег става чл. 145. закона о општинама, услед чега је и зборска одлука неумесна. Министар унутрашњих дела, налазећи и сам, да је зборска одлука противна закону са разлога изнетих у региењу надзорне власти, писмом од 21. марта 1910 год. Бр. 6009, доставио је Државном Савету сва акта овог предмета на коначно решење. III. Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно п на закону основано, па га је, на основу чл. 152. закона о општинама, одлуком од 24. марта 1910 год. № 2472 одобрио.

Кад за неизвршење наредаба надзорне власти, по чл. 158. зак. о општинама, нема места казни према председнику општинском, онда иема места казни ни према деловођи. Поводом наређења окружног школског одбора, по предмету грађења школске зграде у Причиновићу, начелник среза мачванског, наредбом од 17. августа 1909. год Л' 17795. наредио је општини причиновићској, да одмах позове школски одбор у седницу, да по тач. 9. чл. 86. закона о општинама реши: ла ли ће се ради зидања бве тколе превлачити цигљакулуком, или ће се~ претгос ~плаћати вговцета,па

да извештај о томе пошаљ-е до 22. августа 1909. год. Како по овој наредби није у остављеном року поступљено, то је среска власт узела на одговор председника општинског и деловођу. Председникнасвом саслушању изјавио је, да по горњој наредби није поступио с тога, што није могао сазвати довољан број одборника за пуноважно решавање. Деловођа пак изјавио је, да за извршење горње наредбе није он крив и одговоран, јер по чл. 80. зак. о општинама одбор у седницу позива председник а не деловођа. Председник је пре неки дан позвао одбор у-седницу, али како није дошао довољан број одборника за решавање, то је сазвана за сутра друга седница, на којој ће се по наредби у свему поступити. Надзорна власт нашла је да је одбрана деловође неумесна, јер ако се, услед не доласка довољног броја одборника у седницу, није могла извршити наредба, оида је деловођа у остављеном року био дужан о томе поднети извештај о томе, да се наредба није могла извршити. С тога је, ослобађајући казне председника општинског, на основу чл. 158. зак. о онштинама, пресудом од 10. октобра 1909. год. № 19653, казнила само деловођу одузимањем плате за пет дана. По изјављеној жалби, трећи одсек Државног Савета нашао је, да ожалбена пресуда не одговара закону, јер кад је надзорна власт нашла, да се председник општинског суда треба да ослободи од казне за горе поменуто дело, онда нема разлога, да се и деловођа казни, пошто то нс би било сагласно са прописом чл. 158. закона о оиштинама. С тога је на основу чл. 170. закоиа о општинама одлуком од 6. марта 1910. год. № 1449, поништио пресуду надзорне власти.

Један случај неумесне примене чл. 158. закона о општинама. Ноћу између 14. и 15. Фебруара 1910. год. извршена је крађа једном грађанину општине рачанске. Надзорна власт налазећи да је јавна безбедност у овој општини угрожена, као и да је томе узрок, што наредбе њене, издате у том циљу, нису извршиване од стране општинског суда, узела је на одговор председннка општинског и месног кмета. На испиту председник општински је навео, да је по наЈзедбама надзорие власти поступао II јавну безбедност у онштини чувао, пошто је на то и законом позван. Даље је навео, да су кметови по реду сваке ноћи дежурали, и он их увек контролисао, а међутим није видео, да је надзорна власт, која је са седиштем у Рачи, ма и једне ноћи коптролисала општинску власт. Најзад изјавио је, да за ову крађу не може он одговарати, пошто се крађе дешавају и у Београду, као и у Иаризу, где је куд и камо већа безбедност. Кмет је пак навео, да је своју дужност око чувања јавне безбедностп савесно и нотпуно извршио. Што је при свем том она крађа" извршена оне ноћи, кад је он

био дежуран, не може за то бити одговоран, иошто пред свачијом кућом не може стражарити. Надзорна власт нашла је да су ове одбране неумесне, јер овај случај извршене крађе у сред вароши утврђује, да је њихова јавна безбедност лабава, слаба па и никаква, и да тиме нису извршили наредбе своје претпостављене државне власти, које су на закону основане у погледу чувања јавне, личне и имовне безбедности. С тога је, на основу чл. 142. 146. н 158. зак. о општинама, пресудом својом од 16. Фебруара 1910. год. № 4049, председрика и кмета казнила са ио 50 дин. новчане казне. Трећи Одсек Државног Савета, по изјављеној жалби, нашао је, да ожалбена пресуда не одговара закону с тога, што се само из тог Факта, што је извршена крађа Илији .1 трг. онд., иоћу између 14. и 15. Фебруара 1910. год. не може извести закључак, да је у општини рачанској јавна безбедност лабава, слаба и никаква, кад се то но утврђује и каквим другим доказима. С тога је, на основу чл. 170. зак. о општинама, одлуком од 6. марта 1910. год. № 1793. поништио пресуду надзорне власти.

Полицијске н општинске власти дужне су, по нзјављеним жалбама противу шових решења и пресуда, донесеннх по иступним делима из III. настн кривичног закона, да пошљу акта надлежном првостепеном суду и без улуштања у оцену питања да ли је жапба прописним путем поднесена. Пресудом начелника среза црногорског од 17. септембра 1908. год. № 8909, кажњена је Јелена М., из Косјерића, са четири дана затвора, због дела из тач. 2. § 357. кривичног закона. Противу ове пресуде Јелена је изјавила жалбу и исту, преко поште, упутила ужичком првостепеном суду, који ју је послао начелнику среском на надлежни поступак. Начелник срески нашао је, да је жалиља Јелена, према §§ 15. и 16. полицијске уредбе, требала жалбу предати среској власти, те да је она, као надлежна, са актима, пошаље суду, а она тако није иоступила, па је стога решењем од 29. септембра 1908. год. Бр. 93:15, одбацио односну жалбу, као ненадлежно упућену му. Ово решење оснажило је налелство окружно, а решење овога Мииистар унутрашњих дела својим решоњем од 22. новембра 1908. год. ПБр. 22704. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбоно решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Као што се види из акта, жалитељка је пресудом начелника среза црногорског № 8909, кажњена била на основу § 357. тач. 2. крив. закона и § § 34. н 35. полицијске уредбе са четири дана затвора, и противу исте пресуде поднела преко поште жалбу ужичком првостеиеном суду, коју је суд послао начелнику среском на надлежни поступак, а начелник је, на основу § § 15. и 16. полицијско уредбе, решењем својим од 29. септембра 1908