Полицијски гласник
БРОЈ 19.
У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 16. МАЈА 1910.
ГОДИНА VI.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МНКНСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаниут, а према потреби и више пута недељно. Нретнлата се полаже у напред, и то најмање за пола годпне код свију полнцијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опгатннска надлегатва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годшпње. За иностранство: годигање 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједшги бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.
СЛУЖБЕНИ ДЕО Њогоно Величанство Краљ Петар 1. благоволеоје, еа предлог Министра Унутрашњнх Дела, лоставити: за управника нрве класе вароши Београда Гојка Павловића, судског потпуковника. Из канцеларије Миннстарства унутрашших дела, 10. маја 1910. год. у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСНИХ (нАСТАВАК) б (> . Када се нродаја свршава, то је казато у § 480. који гласн овако: »Јавна продаја свршује се једнога дана, ио продаја пе шкретности не сме се свршнти нре четирн сахата по европски по подне. Што се једнога дана не нрода, наставиће со следећег дана, но и тада пе сме се свршити пре четири сахата.«') Закон, као што видимо, прави овде разлику између непокретних и покретних ствари, па стога и мн исту разлику морамо направити. аа. Кад се свршав а иуодаја неаокретних доб ара. Пајпре ћемо рећи да, но тексту §-а 480., продаја непокретних добара но сме битн завршена »пре четири сата по евро.пски по нодно«. Извршна власт не може, дакле, пре тога момента продају закључити, ма колико да се надметање утишало. Зато што имају времена, лицитанти, можда, још неће да кажу своју последњу реч. Четири часа су рок до кога надметач има право да се, односно последње цене, резервише, ћути. То јо као код изјаве незадовољства или жалбе, где,
') Закоподавац ве.ш: »иро четири сахата но европски по подне", а то значи: четири часа и двадесет и два минута по подпе, по што европско време — то јест средњеевромоко, на шта се у § 480. мисли заостаје, према времену у Србији, за двадесет п два минута.
до носледњега дана остављонога за ту изјаву, заинтересована страна има право да се, о пристанку на одлуку нижега суда, ио изјашњава. Осим тога, не можо се продаја свршити пре четири часа ни зато што, до тога времена, може доћи још који надметач. Јсдном речи, ток после четири часа може бити говора о закључењу продаје. Али, када со, после овога момента, свршава продаја? Да бисмо на то пптање што псцрпнијо одговорили, ми ћемо прво претпоставити, да продаја има запредмет само једно непокрб^гно добро, земљиште боз зграде или са овом, а, затим, ћомо узети да је иописано и за продају објавл.оно више непокретних добара. Ако се продаје само једно непокретно добро, п ту може, такође, бити два случаја: власт је, за продају нопокретног добра, одредила један дан или два или виисе дана,, те стога ћемо мн говоритн најпре о првом, а, после тога, о другом случају. Први слцчај. Иошто је прошло четири часа, власт не сме закључити продају, догод падметање траје. То се види јасно из §48 I. који овако почиње : „Кадполнцијска власт види, да је престало надметање, онда ће « Дал.е се у том пропнсу говори о томе, иа који начин полициска власт закључује надметање, пошто је прво приметила да је лицитирање престало, што значи да она надметање не сме закључити пре него што лицитанти престану лицитирати. Иитање је сада: докле, после четири часа, може и мора извршна власт остати на нродаји ? Другим речима, да ли је та власт дужпа, ако надметање непрестано траје, остати на том послу евентуално и целу ноћ, или, пак, она има, после извеснога размака времена, рачунајући од четири часа по подне, да продају привремено прекине, с тим да је сутра дан продужи ? ПТто би говорило у прилог прве солуције, то је интерес и повериоца и дужника да се надметање, догод оно траје, не обуставља, па ма се у лицитирању провело сву ноћ. И заиста, често нута надметање узима такве размере, лицитанти у њега уносе толико живости, било из жеље да добро купе било из чисте људске
таштине, да би, у таквим приликама, била штета, за продавцо, тговериоца и дужника, надметање нресећи и оставити његово нродужење за идући дан. Јер, ко зна, да ли ће после проведене ноћи која, како Французи веле, рогТе сопзеП (доноси савет, човека саветује), лицитанти бити вољни да се у општо даље надмећу? С друге стране, пак, може ли се захтевати од полициске власти да она послове ове врсте ради и ноћу? Ми смо већ казали, да извршење продаје треба сматрати као канцелариску дужност нзвршне власти, а зна се да ова има своје одређено трајање, које, поСле подне, не иде, по правилу, даље од пет односно шост часова. 1 ) Тражити да полициски орган ' који врши продају остане на овој, због јаког надметања, целу ноћ, то би било тако исто као када би се од њега захтевало да, у канцелариско време, рачуна но само дан већ и ноћ. Затим, ми смо казали, да јавпост која прати продају и лицитирање на њој јесте гарантија за тачно извршење законских прописа који се на принудну наплату односе, као и гарантија против могућних злоупотреба код јавних продаја. Међутим, каква би то јавност била код продаје, ако би се ова вршила ноћу, негде у забаченој каФаници каквог забаченог села? Стога ми мислимо да, ако би се надметање, после четири часа по подне, продужило толико да оно не престане ни до онога времена до кога полициска власт остаје у својим канцеларијама, извршни оргап ће престатн са продајом и позвати лицитанте да сутра дан понова на њу дођу и надметање продуже. 2 ) Од 1. Октобра до 1. Априла од два до пот а од 1. Априла до 1. Октобра од три до шес г, то је канцелариско време, после подне, органа полициске власти. Наравно, овде није реч о пословима који се, као што јо н. пр. одржање реда и безбедности, раде у свако доба. 2 ) Ако се надметање не би иродузкило сутра дан, продаја би остала па ономе који би у очи тога дана иајвећу цену понудио био, под условом да је, са тим лицитантом, извршни орган продају, сутра дан, закључио онако како то наређује § 481.. Да приметимо још и то : да власт нродужење продаје може вршити само на оном месту где ју је и започела. Првма томе, ако би власт продају сугра дан наставила на неком другом месту, продаја би била неуредна: ту бисмо имали случај да је продаја вршена на једном месту које није било објавл>ено, противно §-у .^77..
/