Полицијски гласник

СТРАНА 146

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

Да ли би ко могао против овога одлагаља лицнтирањаза сутрадан подићи протест ? На име, да ли би се могло рећи да би тадапродаја била неуредна стога што је она вршена и сутра дан по дану који је био објављен, у огласу (§ 477.), као моменат надметања, дакле у један дан који у огласу није бпо означен и за који, због тога, осим лицитаната којима је извршна власт лично казала да дођу и надметање продуже,други нису знали ? Међутим, да је бпло објављено да ће се лицитирање, једиог дана започето, евентуално наставитп и сутра дан, можда би, у том продужењу продаје, још ко узео учешћа. Власт дакле, обзнањујући известан дан као дан продаје, без једновремеис објаве да ће се продаја, по потреби, и други дан, по томе дану, наставити, штети како повериоца и дужника тако и оне појединце који, мислећи да је продаја морала бптп извршена истога дана за који је и била заказана, с.утра дан нису дошли на лицитирање, а можда би, иначе, дошли. Нримедба ова не би, по нашем иахођењу, била основана. Јер, ако, по §-у 480., продаја, када се надметање не може да сврши онога дана кога је започело, има да се настави сутра дан, онда нико нема права истицати, како он то није знао и како, због тога, није ни долазпо сутра дан па продају. Ми смо се већ, за један други случај, позвали, у овомо раду, на § 14. Грађ. Законика, по коме незнање закона никога не извињава. Ако, дакле, по Грађ. Суд. Поступку, продаја може бити настављена и сутра дан, онда заиптересовани појединци, који нису првога дана могли на продају доћн, имају, ако желе лицитирати, изићи на место продаје сутра дан, те да, евентуално, и они лицитирају, евентуално, то јест ако продаја претходнога дана ни1е била већ свршена. Када се, за известни дан, објави једна иродаја, онда појединци треба да предвнде да та продаја може да се тога даиа не сврши, већ да се она може наставити и сутра дан, и да се, према томе, и управљају. Отуда, не могу они рећи да оно продужење лицитирања сутра дан није било објављено: оно је сасвим било објављено тим самим што је објављен дан продајо и што се, по §-у 480., продаја несвршена једног дана продужује сутра дан. Ово продужење објавио је, једном за свагда за све продаје, § 480.. У осталом, на шта се имају жалити они који су, одсуствујући првога дана са продаје, тиме показали колико су се њоме интересовали ? Они који су о продаји водили рачуна, на њу су и дошли и лицитирали, њима као лицима која желе пописано добро прибавити, власт је и саопштила да, сутра дан, понова на исто место дођу и надметање продуже; они којп су, као лицитанти, потребни и корисни и повериоцу и дужнику знали су, дакле, за продужење надметања. У овом случају, када се продаја, несвршена лрвога дана, продужује сутра дан, појављује се тешкоћа односно питања: када, код овога продужења, почиње и када се свршава надметење ? Да ли ту важе иста правила која, за исто питање, важе и за први дан продаје. Специално,

у колико је реч о закључењу лицитације, вреди ли и тада пропис § 480. по коме се продаја не сме завршнти пре четири часа по подне ? Другим речима, да ли је други дан нродаје, у том погледу, изравнат са првим даном ? На ово би се могло одговорити овако : пошто је продаја ту била одређена само заједан дан, треба, оно време за које лнцитирање траје сутра дан, сматрати као време иосле четири часа. ио иодне, што ће рећи да се, другога дана, може продаја закључпти, чим јс престало надметање. Несумњиво је да је иолициска власт могла продају закључити још у очн тога дана, само да је било надметање престало пре него се први дан продаје био завршио, из чега би излазило да је она, тим пре, продају могла закључити и сутра дан пре четири часа, под условом да су лицитанти прсстали лицитирати: продужење надметања сутра дан дошло је само стога што сс оно није могло, по свршетку првога дана лицитацијо, наставити ноћу. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. ПериЋ

КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА (НАСТАВАК) Двадесета иогрешка. — Власт јс примила сведоџбу ДелФине Дисар, неиспптујући њено иорекло и услове, нсконтролишући њене објективне елемонте и неуворавајући се о физичкој , моралној и душевној прошлостисведоковој. Излишно је, да овде репродукујемо све измишљотине ове личности, а нарочито њену последњу причу о сусрету са једном непознатом женом, која јој је открила сензационе ствари. Главно је, да је наша оштроумна полиција веровала свима овим глупим изјавама. Није ли жалосно што морамо констатовати, да су полиција и истранша власт, рђаво инспирисане, саветоване и руковођене, у потпуном одсуству моћи расуђивања, претпоставиле измишљену причу ДелФине Дисар прецизној изјави сведока Де Конанка, п да је, према невероватној сведоџби ове нервозне жене, скован »ДеФннитиван Лични Оппс® тобожњег злочинца, чувеног »човека са пуним, угаситим и уздигнутим брковима«, човека непознатог, који ће такав увек и остати — јер и не постоји — човека — Феномена, који заслужује да буде назват х. у. 2. Двадесет ирва иогрешна. — У својој „Ваишој Објави" од 24 Фебруара, истражпи судија г. Хаво дао је опис човека, који је у »Ваекеп-Неузе! с '-у оставио пакете са детињим ногама. У овом смислу он је нружио једно обавештење од највеће важности, које је било потпуно нетачно. По тврђењу истражног судије, овај човек долазио је из улице „Ргапзтап", али смо се ми лично уверили да ово не стоји у истини, и да је он ишао новом улицом „СЛоИге", која пресеца улицу „Ргагштап". Према овоме, правац којим је осумњичени ишао сасвим је противан правцу, озиаченом у »Важној Објави". Двадесет друга иогрешна. — Диедоне Векман, молерски радник, главни је све-

док који је видео човека, за кога се држи да је носио пакетс са ногама и ципелама убијене Жане. Због овога је полиција сматрала за целисходно да га пуних 15 дана, у пратњи својих агената, вода по свима бриселским крчмама, у надидаће молер паћи свога човока. И резултат јс добивси. За време овог „путешествија" нолпцијскп агенти н молер дошли су у додир са алкохолом, који их је дражио и наводио на снове о награди од 20.000 динара. Алкохол, узбуђење и раздражљивостсамо су појачали сатурнизам молеров, који је престао да стварн иосматра јасно. Услед овога. јсдног лепог дана ухапшено је једно певпно лице, Емил Де Кок. И ако је молер н званично потврдио, да у њему добро познаје оно лице које је носило пакете са детињим иогама и ципелама, Де Кок је врло лако оборно ово тврђењо, доказавши свој неоумњнви а 1Њ1. Двадесет тре&а иогрешка. — У својој „Важној Објави" истражни судија помиње, да су детињи леш, ноге и ципеле били упаковани у разне хартије и новине, и везане различитим канапом. Међу новинама, које су биле употребљене за паковање, помиње се и један број »Јоипча! с1е Рап8 к и два броја »8о1ге с1е ВгихеПев". Не без извесне дозе ироније, или можо бнти у наивности, истражни судија позива публику да га иомогне у нзналажењу бив. пригежаоца канапа, хартије и новина. На ово је публика могла одговорити постављањем питања г. Хаво-у: Зашто су онда полиција, државнн тужилац и истражни судија ? Двадесет четврта иогрешка. — »Важан Лични Опис", објављен свуда и репродукован од целе пресе тврди, да ноге, огртач, кутија за рад и ципеле детиње нису нађене у пакету који је био остављен у улици »ШгопсЈеПеа". Државни тужилац и истражни судија наредили су најбрижљивије истраживање у циљу проналаска ногу и ципела. Као што смо већ видели, два таљигаша опазили су 15. Фебруара један сумњив пакет у краљевој башти, и по допуштењу жандарма прешли преко ограде, узели пакет, отворили га, нашли у њему ципеле и однели их. Све ово било је у присуству п пред очима доброг жандарма. Овај орган власти, који је морао примити »Важан Лични Опис", или прочитати његов текст у новинама, није ни помислио да нађене детиње ципеле могу бити оне које се траже већ осам дана, а због којих су се ватрогасци морали пењати но крововима кућа сенског булевара. Шта нам онда остаје да мислимо о менталитету овог жандарма? Мађутим, то је један од најбољих жандарма, коме је поверена врло важна мисија — надзор над имовином државног поглавара. Какви ли онда морају бити остали жандарми? Двадесет иета иогрешк а. Да би изнашле лице, које је носило пакете са детињим ногама и ципелама, истражна власт и полиција испитивале су персонал трамвајског бриселског удружења и народног железничког удружења (пруга Брисл Лекен), али су заборавиле да испитају агенте генералног удружења економских железница, у чијем су притежању више западних пруга, на и она који води из