Полицијски гласник
ВРОЈ 21.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 163
из истога решења. Смедеревскога Суда, где се вели овако : „Сам тај Факт оваког начиаа продаје дао је маха и повреди прописа § 481. гра1). суд. пост., јер и ако јо продавато пет парцсла, извршилац продаје само је код првог имања у списку ставио „теслим" а међутим уступио целокупно имаље пе забележивши ни потребне и обвезне речи Ђ арви други и треЛи иут сс , као што се то по наведеном законском пропнсу тражи,« ') Осим овога поставља се, у случају §-а 482., и то питање : да ли, у случају да су поједина добра продавата засебно, треба, ако би било жалбе против продаје, сваку од тих продаја ценити одвојено, тако да се може десити да се нека од тих продаја, као правилна, одобри, док ће се друга, као иоуредна, уништити; или се, пак, морају, напротив, све те продаје сматрати као једпа целина, као једна нродаја, из чега би пзлазила та последица да би се све те посебне продаје укупно било одобриле било поништиле ? Код овога питања пракса Касационога Суда није утврђена. Тако имамо, најпре, решење тога Суда од 28. Августа 1880. год., бр. 3301 у коме стоји ово: »Као што се из протокола лицитације види имањс тужиочево није продато све у једно, већ продат је сваки комад за себе. Према томе иродај а сваког иарчсга за себе, чини засебну јавну иродају, стога је суд требао да цени иродају сваког иарчета за себе, иа чну иродају да уништи, коју нађе за иеуредну и не да због јсдне иродаје, која иије урсдно извршена., уништава и остале иродаје целог имањ а." 2 ) У истом је смислу и решење Касационога Суда од 10. Маја 1880. год., бр. 10. 471. 3 ) Противно овој јуриспруденцији имамо решење Касационога Суда од 18. Марта 1903. год., бр. 1582., из кога вадимо овај пасус: „Јавна продаја неуредна је, кад је ма у ком делу неправилно извршена, и ирема томе суд ни једним законским ироиисом није овлашћен, да иродају имања цеиа и да је за извесна имања оснажава а за друго ништи, веЛ, кад нађе, да је ири којој иродаји ма у ком делу исте, повређен пропис § 50!. грађ. пост. мора продају у целости поништитп. Према овомо суд је н у даном случају имао тако да поступи, а не, да за извесно имање иродају снажи, а да друго ништп као што је учинио..." 4 ) Што се нас тиче, ми мислимо да овде треба нрапити једну рлзлику. Ако је реч о самој ттродаји, лицитирању. ми пе впдимо разлога да се цела прод^ја уништи, зато што би продаја једног од пописаних добара била неуредпа (претпоставка је да су пописана добра засебно продавата). Свака лицитација се ту може, пошто је одвојено од других вршена, засебно цеинти, нити су остале лицитације неуредне стога што је таква једна од њих. Ми са-
1 ) С. Јаљпћ, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 10. Септембра, стр. 287.. 2 ) С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 19. Сепгембра, стр. 287.. 3 ) С. Максимовпћ, Нова Збирка начелних одлуна одељења-и оаштих седница Касационог Суда, Кљига IV., стр 77.. 1 С. Јањић. ор. сИ., 11олицијспи Гласник, год. 1904., број од 19. Септембра, стр. 280..
свим разумемо да се јавна продаја пе може „цепати", као што вели Касационн Суд у своме решењу од 18. Марта 1903. год., бр. 1582., ако је реч о Формалностима које су опште свима пописаним добрима, као што је, н. пр., оглас продаје. Али, ако су све претходне Формалности испуњене онако како то закон налаже, опда би бпло неосновано сву продајну радњу уништити само зато што су се, код лицитирања једног од пописанпх добара, учиниле грешке због којих је продаја тога добра неуредна. Напротив, има само та једна лицитација да се поништи, а остале би остале у снази. У прилог оваквога схватања иде и то посматрање: да интерес друштвенп, интерес којп законодавац има увиду и заступа, није у томе да се правни пословп међу појединцима обављепи, или правне радње власти ниште, већ се, обрнуто, тај интерес састоји у одржавању у снази онога што је свршено. Уништај свршених правних трансакција или правних радњи власги јавља се као известан друшгвени пореме!)ај који законодавцу, жељном мира и реда, не може бити симпатичан. Отуда се тај уништај и појављује као ношто изузетно, ненормалпо, због чега њему има места само тамо где га законодавац одобрава. Међутим, за горњи случај ми немамо ни једне законске одредбе која би нас упуКивала на то да ми целу једну продају, која сс састојала из више посебних лицитација, уништимо само зато што је једна од тпх лицитација погрешно изв ршена. Кад се закључује продаја која пма за предмет више непокретних добара? Одговор на то питање није тежак, ако је, за продају свих добара, одређен само један дан. У том случају, продаја ни једног добра не може бити закључена пре четири часа по подне, онога дана за који је она одређена, а може се продаја свакога од њих закључити после тога момепта. Питање је само ово: шта ће биги са добрима која се тога дапа (до тренутка када после подне, ирестаје канцелариско време извршнога органа) не продаду? За тај случај имамо одредбу у другој половини §-а 480., где се вели: »Што се једног дана не прода, наставиће се следећег дана, по н тада не сме се евршити пре четири сата <( . Истина, овде се може поставити питање: да ли се овај пропис не односи на случај када је, за продају, одређепо више од једног дана, тако да се, само тада, лродаја, нродужена сутра дан, не сме закључити нре четирп часа по подне, док би се она могла закључити, другога дана, и пре тога момента, ако је за продају био одређен само један дан ? Ми мислимо да јс цитирани став §-а 180. и сувигпе генерално редигован, да бп се он смео тако уско тумачити, што ће рећи да, када продаја има за предмет више добара, продаја оиих добара која се нису могла продатн једног дана не може се, сутра дан, закључити пре четири часа, и ако је, продајним огласом, био само један дан за продају одређен. У осталом, пошто се у § 480. вели да продаја, несвршена једног дана, »наотавпће се следећег дана", продаја сс
може продужити и трећега дана и т. д., ако се другога дана не сврши, и, у том случају, продаја оног добра које је остало, н. пр., за трећи дан, не сме се свршитп, тога дана, пре четири часа по поднс. 4 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Перић
Границе између државне и среске самоуправне власти код нас с обзиром на садањи закон о уређењу округа и срезова
(СВРШЕТАк) 4. Ко би имао да задраки од извршења или да поништи неваконите одлуве ореског одбора. Ово питање садањи закон о уре!>ењу округа и срозова није расправио. Однос између среског одбора, као среске самоуправне власти и среског начелника, као представника државне власти, није пи у колико обележен, нити су му границе постављепе. Окружни начелник има права, да задржи од извршења сваку одлуку окружне скуиштине н окружног одбора — чл. 14. и 113. закоиа —- и према томе могло би се миолити, да и срески иачелник има права да задржи од извршења сваку неправилну и незакониту одлуку среског одбора, тим пре, што му је законодавац дао право, да то чини са одлукама среске скупштине као већег тела — чл. 40. закона. Ово је резоиовање погрешно у толико пре, што односи изме1>у окружнога начелника и окружнога одбора, даљс из • међу среског иачелника и среске скупштине, нису они исти, који су између среског начелника и срескога одбора. Окружпи начелник није ни председннк ни члан окружног одбора, нити према томе има права гласа при решавању, док напротив срески начелник улази у састав среоког одбора и као што смо из ранијог излагања видели, може се узети, да је и председник тога одбора. Али у овоме је законодавац отишао далеко, кад је одлуке срескога одбора оставио без падзора државне власти. Истина, да у састав тога одбора улази срески начелник или његов заступник, али шта он може са једним његовим гласом кад друга три члана могу бити противнога мишљења. Није овде реч о сукобу надлежности орескога одбора са срескпм начелником о коме говори чл. 136. правила о пословном реду, и који се расправља код Државног Савета, јер је законодавац и код окр. одбора поред овлашћења, којеједао окружном начелнику, да може обуставити сваку неправплиу
4 ) Ми смо, тумачећи речи: х Што се једног дана не прода, наставпће се следећег дана, но и тада ие сме се свршити ире четири часа,* у §-у 480., за случај продаје само једног добра, казали ово: . скоро, управо, како изгледа, тај израз једнно ту мисао у себи и садржи. <<: Израз о коме се овде говори то је израз: ». ... настввиће се.* Ипак, ако но друкчије, а оно по аналогији морамо узети да се §. 480. други став има иримеиити и на горњи случај: када је одређено за продају више добара — и то у једаи дан — па се тога даиа сва та добра не продаду.