Полицијски гласник

СТРАНА 164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21.

н незакониту одлуку окружног одбора (чл. 113. закона) тако исто наредио, да се спорна питања о надлежности између окружног начелника и окружнога одбора расправљају пред Државним Саветом (чл. 114. закона). Овде је реч о томе, кад се и срески начелник и срески одбор сагласе и сложе у томе, да је то питање надлежан, да реши срески одбор, па га он реши својом већином противно одлуци среске скупштине или ком позитивном закону, или на начин на који то закон не допушта. Како се у опште не може допустити, да власт захвата шири обим, него што је то законом одређено, излази, да срески начелник није властан, да задржава од извршења одлуке.среског одбора. То нигде у закону не стоји, нити је прописано на којп би се то начин имало да врши. Пошто ово питање у закону није решено, то га треба првом изменом закона обухватити и прописати начин поступања при задржавању таквих одлука од извршења. Ово у толико пре, што јо по тач. 2. чл. 6. закона о уређењу округа и срезова управним државним властима у округу и срезу, поред осталога главни задатак, да мотре, да самоуаравне власти у округу, срезу и оиштини раде у границама закома, и сад, како ће се тај задатак вршити, кад државне власти не могу обустављати од извршења неправилне и незаконите одлуке, самоуправних власти? Ако се хтело, да систем ореске самоуправе буде потпун, онда је то исто требало урадити и са окружном самоуправом, јер је ту надзор државне власти јачи, пошто окружни начелник има права да задржи од извршења сваку одлуку окружног одбора, која би била противна решењу окружне скупштине (чл. 113) или коме позитивном закону. Чак, шта више природније би за самоуправни принцип изгледало, да срески начелник никако и не улази у састав среског одбора, јер он ту улази по положају, а не избором од стране среске скупштине, а да се у накнаду за то, између њега и среског одбора створи онакав исти однос у каквом односу стоји окружни начелник према окружном одбору. Ни најмање неће вређати принцип среске самоуправе, ако би нпр. срески начелник задржао од извршења какву одлуку срескога одбора, која не би одговарала решењу среске скупштине, или ком позитивном закону. По нашем мишљењу, а с обзиром на то, што је срески одбор управо извршни орган среске скупштине, он је из ње поникао, и срески начелник задржавајући од извршења одлуку среског одбора, тиме не чини ништа друго, него одржава у сили и важности решења ореске скупштине, као већега самоуправнога тела или одржавањем у сили позитивних закона, противно којима би биле доношене те одлуке, представља везу између самоуправе и државе као целине. 1 ) Из свега досадањег излагања, а поред указаних нејасности и неодређености у ') Д-р Коста Кумануди, проФесор универзигета тако исто налази ову празнипу у закону и мисли да би надзор државне власти требао да обухвати и ове одлуке. Админ. право стр. 245.

закону (питања под бр. 1, 2 и 3) којо треба што пре прецизирати излази: да је садањим законом погрешно одређена граница између среског начелника као државне и среског одбора као самоуправне власти. Тиме што срески начелник по положају улази у састав среског одбора, било то као продседник по ранијем објаснењу, било као члан, повређен је самоуправни принцип, јер једно лице постаје члан једног самоуправног тела по сили закона, без питања ореске скупштине, као надлежие да бира чланове тога тела. А да би пак то тело — орески одбор — радило уграницама позитивних закона и овлашћења, које му је дала среска скупштина из које је оно управо и поникло, потребно је да буде према среском начелнику у истомо односу, као штоје окружни начелник према окружном одбору (чл. 1!3), те да овај може одржавати у снази решења среске скупчЈтине и важност позитивних закона и на тај пачин представља везу нзмеђу самоуправе и државе као целине, као што смо пре поменули. 5. Најзад имамо да расмотримо још једно питање, које је у закону прецизно расправљено, али чије би решења из обзира целисходности и практичности требало незнатно изменити. По чл. 139. у вези са чл. 156. закона о уређењу округа и срезова, благајннк ће чинити исплате само по упутницама, које издаје срески одбор. То значи, да се сваки издатак и ако за њ постоји у буџету нарочито одобрена позиција, може учинити тек онда кад то реши срески одбор. Овде јо код среског одбора потпуно заступљен принцип самоуправе, но он има и своју незгодну страну. јер ма за какав ситни издатак, који не премаша суму од неколико динара, а који је хитан и мора да се учини, с.рески начелник мора да сазове срески -одбор, у седницу ради решења по њему. Тако нпр. ветар полупа зими два прозора на среској згради у иеком малом среском месту. Како се та оправка мора одмах извршити, построгој интерпретацији закона, чланови среског одбора морају само због тога долазити чеото из најудаљенијнх крајева среза у седницу, да реше предмет у вредности два динара, а тај долазак да стане среску касу 9 динара (дневница чланова). Мислимо, да се нећемо огрешити јако о самоуправни принцип, ако предложимо у интересу целисходности и практичнијег и бржег рада. да наредбодавац по среском буџету за ситније издатке, рецимо до 20 динара, буде по овлашћењу ореског одбора предоедник тога одб ;ра или срески начелник. Чед. Ал. ЈевђенијевиЋ начелник среза ресавског

КРИМИНАЛНА П01ИЦИЈА

(НАСТАВАК) Двадесет девета иогрешка. — На два месеца после извршеног злочина, судски лекари Д-р Лебруп и Хеђер Шилберт

поднели су истражном судији опширан и деФинитиван рапорт, у коме су Формулисани ови закључци: „1. Модрице око уста и по рукама мале Жане Ван Галк произведене су, по свој прилици, од самог детета у времену самртних мука. 2. Смрт је наступила уолед загушења, произведеног материјама, које су приликом повраћања прошле кроз душник у плућа. 3. Стомак детињи садржавао је млеко и хлеб у стању потпуног варења ; хлеб је бно номешап оа знатном количином путера. 4. Стомак је још садржавао и алкохола, у јачини од 50° (коњак или рум). 5. Одело жртве било је упрљано повраћеним материјама; на огртачу се налазило: жртвине косе, длаке од псета п мачке, као и длаке од плавих бркова. 6. Сечење ногу извршио је човек од заната, по свој прилици месар. Из ових лекарских констатација излазп, да је мала Шана Ван Галк била опијена; да ју је повраћање, које је због овога наступило, угушило, и да је смрт наступила — што се види из стања хране у стомаку — на три до четири часа после последњег оброка, који је био у 6 часова у вече", Изложене констатације не можемо примити боз извесних примедаба и ове резерве: 1. На лицу леша палазе се мало модрице. Позиато је, да су модрице обично резултат контузије. Такав случај овде, међутим, није могао бити, јер дете изузев силовања — није било жртва иасиља и бруталности. Откуда онда ове модрице ? Треба ли усвојити мишлење судских лекара? Не мислимо тако. Ово модрице нису никако могле бити проузроковане од саме Жане. Девојчица је пала мртва пијана, загушена повраћањем, али није била у великој агонији, јер црте њеног лица нису изражавале ни борбу, ни страх, ни патњу, ни очајање. Шта више, четири мале модрице, које су се налазиле на лицу, биле су у истом реду и на једној истој, десној вертикалној линији. Да се дете само ударало у тешкој агонији, оно би, снажно и напредно као што је било, нанело себи више и озбиљнијих удараца; четирп модрице не би биле овако правилне и, најзад, дете би се ударало са обе стране лица, а не само с једне. Ове површне модрпце исто тако нису произлазиле ни од злочинца. Где им је онда порекло? Једино вероватно и логично објашнењо ових модрица у овоме је : опе су постале пре, а не после детиње смрти. Ми усвајамо ово мишљење Д-р Ленера, који је прегледао леш и констатовао смрт одмах лосле наласка пакета. Виде^и, да се дете онесвестило, и да је пало услед повраћања, злочинац се трудио да га поврати, и с тога га је штипао по лицу: испод ока, по образу и по десном углу усана. Ове модрице на лицу, јасне, правилне, у правој линији и у подједнаком одстојању, подсећају на правилне и методичне притиске злочинчевих прстију. Што се тиче модрица на рукама, које нису биле опажене у моменту открића