Полицијски гласник

БРОЈ 21.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 165

тела, оне могу произлазити било уолед ове нсте злочинчеве радње, било услед акције сведока Ноела, који је јако стезао још врућу руку жртвину нриликом отварања пакета у комесаријату. У сваком случају, објашњење судских лекара о природи ових модрица, само је ироста, невероватна и неоснована хипотеза. 2. На огртачу је нађена коса жртвина; затим длаке од пса и мачке, као и длаке од плавих бркова. Ова констатација имала би вредности да је одмах учињена. Она је, у осталом, пре спадала у надлежност детектпва, но у надлежност судских лекара. Објављена тек на два месеца по извршеном злочину, констатација ова није била пи од какве користи за оријентисање у истрази. На основу ње власт је дошла до закл^учка, да је Жанин завођач носио плаве брковс, и имао у стану пса и мачку. Због овога је, опет, нарочито окривљен човек из улице »Мадоп®, јер је имао једну лепу мачку — ангору— и једног великог пса. Нотребно је, међутим, сетити се, са колико је срамног небрежења пакет био отворен у комесаријату. У место да је ова операцнја извршенл пажљиво и обазриво, пакет је, као што смо видели, био спуштен на прљав под, док је огртач био у рукама више лица. Према оваквом стању ствари, позно вештачење огртача, којим је обрисан прл>ав и нечнст под, не може имати никакве вредности. 3. Одмах у почетку судски лекари били су мишљења, да је сечење ногу извршио »човек од заната«, т. ј. искусан лекар. У свом званичном рапорту они су призналн ову заблуду, проширујући израз: »човек од заната" и на месара. Ово њихово друго тврђење изгледа нам исто тако мало основано као и прво. Доцније ћемо доказати, наоснову специјалног начинасечења леша и правилиог исиметричног пресека ногу, да ово није извршио месар, већ лице које се занима другом врстом ручног рада. 4. Судски лекари најзад тврде, према стању растворене хране у стомаку, да јо смрт Жанина наступила на три до четири сата после њеног последњег оброка. Како је овај оброк био у 6 часова, то је, према овоме, смрт наступила између 9 и 10 часова у вече. Ово је тврђење сумњиво, и не почива ни на каквој озбиљној основи. Дете је одведено око 7 часова и одвучено уједан привремени стан, у коме је, опијено, убрзо умрло у току повраћања. Њен завођач, страсан блудник, није, без сумње, чекао два пуна часа на своју жртву. У истини, смрт је паступила између осам и девет часова у вече, т. ј. на два до три, а не на три до четири часа после последњег оброка. Прнрода Факата, као поузданих психолошких елемената, на које се можемо позвати, потврђује ово наше и обара мишљење судских лекара. Противречност ова, у осталом, без вредности је због ова два разлога: прво, што је немогућно супер-вештачење; друго, што се минимум времена смрти, којиутврђују лекари, приближује максимуму времена које ми одређујемо. Ово, узгред буди речено, није прва заблуда наших судскпх лекара. Убрзо после злочина над малом Жаном, на обали Сене нађеи је леш једне девојчице, за коју су они твр-

дили да је имала 10 до 12 год. Међутим, кад је утврђен идентитет овог леша, видело се, да је сирота девојчица — која се случајно удавила при повратку из школе у стан родитеља —- имала тек 7 год. И кад се стручњаци овако грубо, за неколико година, варају у одређивању доба старости једиог детета, лако је разумети да су били у стању да учиие и једну много мању заблуду, свега у једном сату, приликом одређивања тренутка смрти према стању хране у стомаку. * * * Нећемо говорити о начинима на које је ова истрага вођена. Они се одликују пометеношћу, неразмишљеношћу, чудноватошћу, понекад и глупошћу, као што је и. пр. она дводневна трка ватрогасаца по крововима у циљу истраживања детињих ногу и ципела. Скуп свију полицијских операција доказује потпуно одсуство расуђивања, хладнокрвпости и методе. У осталом ова, песумњиво тешка истрага, није могла бити ни довршена, пошто су прва и битна обавештења, на којима је почнвала, била сасвим погрешна и лажна. На основу њих није било могућно, чак и са правилним резоновањем — само овде није био тај случај — доћи до правилног решења проблема. У место иницијативе, брзог одлучивања, тачног посматрања, прецизног аналисањаи брзог извршења, ми, напротив, налазимо грубе заблуде, одсуство сваке разумне и смишљене иницијативе, устезање, неодлучност, спорост и одсуство сваке логике и методе. Додајмо овоме још и примитивну и непотпуну организацију полиције у Брислу и његовим предграђима, па ћемо добити праву слику ствари : анархију н хаос у незнању и неспособности Треба ли се онда чудити, што се Брисл сматрао у Брабанту као рај крадљиваца и убица, и што сви, мало необнчнији злочини, који се у њему изврше, остају увек некажњени, изузев оних, код којнх су кривци на делу ухваћени, или чији се извршиоци сами пријављују власти. То нпкако није личност овог или оиог чиновника коју овде нападамо, већ је то општи систем кога осуђујемо, и кога сви морају осудити, јер је рђав, грозан и опасан. У овом ће се с нама сложити, надамо се, све добре, часне и савесне судије, да би се дошло до читаве серије неопходних реФорама, које ћемо поменути у нашим закључцима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Г. Гавр. Адамовић, полицијски писар, пита: »Јодан бивши механџија из Паланке, дугује на име претплате на »Српске Новине« за 1901. и 1902. год. дин. 40. Кад је од истога покушана наплата ове дуговане претплате, он је изјавио, да ову протплату неће да положи пошто је

по закону застарило право на наплату исте. Молим уредништво за објашњење: :!. Да ли право за наплату дуговане претплате на „Српске Новине® застарева по § 928. д грађ. законика, као годишњи државни приход, и ако то стоји, онда од кад почиње застарелост. 2. Ако право на наплату овога ие застарева онда, може ли се наплата извршити егзекутивним путем? 1( — На ово питање одговарамо: По уредби — наставленију — од 30. маја 1837. године (Зборннк XXX стр. 192) тачка 4. каФеџије и механџије дужне су држати „Српске Новине«. По буџету државних нрихода стр. 155. глава VII партија 31. под 2. од претплате ових новина предвиђа се годишњи приход у 80.000 динара. Све дотле, докле ово државно потраживање не застари, оно се може наплаћивати, пошто се претходно донесе решење у смислу 465. т. 4. грађанског судског поступка. Код овог државног потраживања није искључена застарелост ни једним законом, те се питање о застарелости претплате има нормирати по одредбама грађанског закона. Како је ово годишње потраживање, то би, по мишљењу уредништва, застарелост била из тачке д § 928. грађ. закона, а почињала би крајем године за коју се претплата тражи; али Касациони Суд узима, за сва државна потраживања, застарелост из § 931. од шест година. Ирема овоме, сваком дужнику, који не плати драговољно ову претилату, треба наредити решењем плаћање исте, с обзиром на застарелост из § 931. грађ. закона, па кад решење постане извршним, онда наплату извршити нутем егзекуције. II (Јуд општине суботичке, актом својим Бр. 481, пита: »Моли се уредннштво за обавештење у првом наредном броју Полицијског Гласиика о томе: Ова општина по раснореду бр. 6. за ову годину има 275 пореских глава, које су оптерећене поред остале порезе, и са личном порезом. Тако исто, ова општина поред броја глава у првој тачки има и 27 домова задруга, којима су старешине изумрле, те исте само што лични порез не плаћају, а порезу на пмање па и бир свештенички плаћају, и према томе ова општина има 302 порез плаћајућих обвезника. Према овоме: 1. Има ли деловођа овога суда право на илату 720 динара по чл. 118. зак. о општинама, пошто износи број пореских обвезника у овој општини преко 302. 2. Ако нема, онда како се рачунају они домови — задруге напред споменуте, кад деловођа и са њима исто онако пма посла као и са пореским главама, само што им у распореду порезе бр. 6. не разрезује личну порезу, а друго им све врши?' 1 — На ово питање одговарамо: У члановима 6. 7. 21. 29. 30. 32. 70. и 112. закона о општипама, као основица