Полицијски гласник

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21.

за тамо побројане радње дужности или права, узети су ацнолетни грађани или иравки гласачи. Од овога правила одступа се у члановима: 105. 117. и 118. истога закона, јер се ту као основица узимају аореске главе. Како се под пореским главама, по општем схватању, узимају и они домови, где нема пунолетних грађана, па се чак од њих у смислу чл. 72. закона о непосредном порезу наплаћује на име личног пореза по 5 пара од сваког динара, то се има узети, да је у овом последњем случају, кад је реч о плагама председника и деловођа, законодавац обухватао речима пореске главе и ове домове без пунолетних чланова. Ако се тако не би узело, онда се не би нашло у опште разлога за оно одступање од правила постављепог у чл. 6. 7. и тако даље. У осталом и по ирироди саме стпари треба и ове домове рачунати у пореске главе, о којима говоре чл. 105. 117. и 118. јер сви ти домови могу имати више правпих послова у општини него поједини пунолетни чланови, а очигледно је, да је законодавац, везујући плату председника и деловође за број и количину пореских глава, имао пред очима и величину послова, што их ови органи морају имати. У пореске главе не би се никако могли убројитц они порески обвезници, који не жнве у дотичној општинп, него само ту имају имања и по распореду бр. 6. воде се као странци, јер је неоспорно, да они не чине састав пореских глава једне општине. Према овоме, кад у тој општини има без странаца 302. порез плаћајућа обвезника, плата деловођи требала би бити 720 динара. III Г. Василије X. Перић, свештеник из Криве Феје, пита: »Моли се уредништво да ми да објашњења преко Полициског Гласника за следеће: Нешто ми је из кривичног судског поступка као и из закона о општинама познато али нејасно : могу ли председник и деловођа бити при суђењу, кад постојидуховио сродство у другом степену т.ј. деловођа венчао као кум садањег свог председника, а доцније и крстио његову једну кћер? Надам се да ће ми уредништво дати ово објашњење 1 '. — На ово иитање одговарамо: Чланом 71. закона о општинама регулисан је међусобпи одношај сродства изме!)у одборника као и између њих и кметова. Чланом, иак 89. пстог закона, регулисан је одиошај сродства између председника и кметова и ових последњих. Ни у једној од тих законских одредаба не додирује се сродство између деловође и општинског председника и кметова. Из овога се да извссти једипо тај закључак, да законодавац нпје ни узпмао то сродство као препреку за заједнички рад ових.

Другчцји се закључак не би могао извести ни из наређења § 53. и осталих грађанског судског поступка, ни из § 43. кр. суд. поступка, као ни из § 7. закона о судијама. IV Деловођа општине неготинске, пита: »Поједине одредбе у најновијим изменама и допунама у закону о општинама, изазвале су интересовање грађана, свију занимања. Једно најважније питање које већину интересује, то је питање: хоАе ли оашти наредни избори бити у ирву недељу ио Ђ Св. Сави« 1913. годцне или 1912 године, Први одељак чл. 75. закона гласи: »Изабрани одборници морају остати на својим полоасајима и вршити службу три године«. Чл. 77. гласи: »Одборници се бирају на три године". Чл. 101. гласп: „Председник општиие, потпредседник и кметови, бирају се на три године, а ио истекц тога роиа одређује се нови избор«. Чл. 102. гласи: »Одборницц изабрани на три године <( Чл. 122. гласи: „Председници општинских судова, кмстови и одборницц остају на својим положајима, у смислу чл. 101. овог закона, три године.® Трећи одељак чл. 181 е између осталога гласи:..., а избор ће им важити за иериод 1910—1912 године. Из напред цитираних одредаба јасно је, да општинским управама, изабранпм на прошлим општим изборима, траје мандат до краја 1912 године и да се наредни, општи избори, према чл. 174. закона, имају извршити у прву недељу по »Св. Сави« 1913. године. Али, како је у овоме члану казато:.... врше се редовно сваке тре&е године у ирву недељу ио Ђ Св. Сави к , многн налазе, да је ова одредба према осталим у контрадикцијн и да 1912 није закључна, већ искључна у периоду, те се и наредни, општи изборп имају извршити у прву недељу по »Св. Сави« 1912 године. Ма да сам противан овоме мпшљењу, јер налазим да речи »сваке треће« не треба разумети календарске годние и да се наредни избори имају извршитп 1913. године, ја Вам се у онштем интересу обраћам с молбом, да о овоме питању изнесете Ваше мишљење." — На ово питање одговарамо: И уредништво налази, да члан 174. закона о општинама не говори о календарској години, него о трогодишњем периоду, за које време кметови и одборници остају на дужности прома иаређењима чланова: 77. 101. 102. и 122. понутог закона. Тако ваља разумети и одредбу чл. 181. в. која говори о периоду 1910—12. године. Јер ако би се узело да је реч о календарској години, онда изборни период не би био од три него од две године, а то би било у сукобу са јасним иаређењима поменутих законских одредаба.

П0УКЕ И УПУТИ

За деобу задружног имања између задругара, кад ови нек да остану у заједници, апсолутно је надлежаи избраии суд, и полицијска власт, и без сагласија парнинара, дужна је овај одмах саставити за оно имање, за које је утврђено да је задружно, а за остало тек онда, кад слабија страна, упућена на спор, код суда докаже, да је задружно, Јован С., трговац из Врања, обратио се начелству округа врањског молбом, у којој је навео, да је пзвршном пресудом врањског првост. суда од 11. децембра 1907. године Бр. 21.250, оглашен његов брат Таса за његовог задругара од 1890. год. до пресуђења; али како због свађе не може даље са њим у заједници да живи, то је молио начелство, да у смислу § 434. грађанског суд. пост. састави избрани суд, који ће, у смислу поменуте пресуде, извршити деобу. Са своје стране именовао је судије. Саслушан по овоме Таса, изјавио је, да је ово тражење брата му неиотпуно, јер није побројао имање и остало, што би било предмет деобе. По одлуци начелства, молилац Јован накнадно је именовао сву имовину, чију деобу тражи, али је пуномоћник његовог брата на то изјавио, да не прпстаје иа деобу, јер он није именовао сву нокретну и непокретну имовину. Начелство окр. врањског нашло је, да по § 496. грађанског закона, наследници, ако се сложе, могу делити своју имовину, који случај овде није — и да се но §§ 433, 434. и 436. грађ. суд. пост. избрани суд може саставити, ако има тачно одређен цредмет, који битни услови овде нису испуњени, па је с тога решењем од 19. јуна 1909. год. № 8658, одлучило, да со молилац Јован у року од 15 дана, од дана извршности решења, обрати надлежном суду и тамо тражи, да суд нагна Тасу на деобу и да нареди, да је избрани суд изврши по § 434. грађ. суд. ност., па такву одлуку, којом ће деоба бити наређена, поднесе начелству наизвршење. Решењс ово оснажио је и Министар Упутрашњих Дела својим решењем од 20. јула 1909. год. П ј У» 14138. По пзјављеној жалби, Државии Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Из извршне пресуде врањског првостеиеног суда и њепих разлога од 11. децембра 1907. год. № 21280., по спору Тасе С. противу жалитеља Јована, за утврђење задружног односа, внди се, да је Таса оглашен за задругара Јовановог иочев од 1890 године у трговачкој радњи и имању (које у пресуди није поименце означено'1 и у нмању, које су од оца пок. Сотира 1899 год. наследили. За деобу задружног имања између задругара, по тач. 5. § 434. грађ. суд. пост., као и за остале спорове побројане у томе §., увек је надлежан за суђење избранн суд. То је апсолутна надлежиост и не тражи се оагласије парничара да им судн избрани суд. Они имају само да се сложе, илн да се иеоспорннм доказима утврди,