Полицијски гласник

СТРАНА 180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23.

треба, нетражећи помоћи ни од кога. Шта више, њен пријатељ сноси свој део трошкова у њиховом заједничком животу. Што се тиче мале Жане, она је била однегована старањем и о трошку својнх сродника. Далеко од тога да буде рђава м.ати, Франсоаза је учинила извесну жртву у интересу своје кћери, остављајући је своме оцу и мајци, у уверењу да ће је они боље чувати и васпитати но гато би то она могла учинити. Са изложених разлога, хипотеза о злочину Фамилијарне проституције мора бити одбачена, јер не садржи ниједан карактер вероватноће. Седма хииотеза: злочин комбинован (подводачица, лекар, чиновник). Ова невероватна, немогу1,на и готово монструозна хипотеза Формулисана је напослетку и недавно. Она доказује, да злочин над.малом Ж^ном још није заборављен, већ да продужује да пасионира масу ,и изазива народну уобразиљу. 16. маја 1908 год. појавила се у Брислу, под потнисом Камила-Емила-ЈозеФа Марешала једна чудновата књижица, упућена г. Прелу де ла .Ниеп, генералном прокуратору прн касационом суду у Брислу. У овој књижици писац понавља своје раније оптужбе: он објављује банкротство првостепеног и апелационог суда у Брислу, оптужује првостепени суд што је овима нелегалним средствима своје власти заташкао злочин улице »Шгопс1е1]е8 1< , и осудио Алберта Малог и његову жену на основу једног рапорта сакате истраге. Осуда ова била је једна комедија, која је имала за циљ да спасе Шарла Нажела, краљевског прокуратора. Сам овај прокуратор, по тврђењу Марешаловом, извршио је злочин над малом Шаном, На три дана пре извршеног злочина овај чиновник, у друштву лекара који је после исекао леш, молио је »некога" у једном етаблисману близу северне железничке станице, да им набави једну девојчицу; овај »неко" била је интимна пријатељица подводачице, која је подвела малу Жану њеним џелатима. Нећемо овде испитивати да ли је творац ове оптужбе душевно здрав или пореме • ћеи; да ли је радио из мржње, освете или због ког другог мотива. Седам лекара, у осталом, испитивали су га у пОгЛеду душевног здравља, и пошто су констатовали да на њему нема никаквих трагова дегенерације, изјаснили су се за његову пуну одговореост. Марешал је, у осталом, био прост ехо јавног негодовања и мишљења. Његова чудновата и одвратна оптужба против краљевског прокуратора израз је мишљења нижих народних слојева у реону злочина; то је израз легенде, која се створила у веровању народа, озлојеђеног због немоћи свечаног апарата правосуђа. Остаје још последња хииотеза, најприроднија и најпростија, чија вероватноћа стоји у директној сразмери са карактерима невероватноће осталих седам хипотеза. Ево те последње хипотезе: иросто одвођење или крађа девојчице. Дете је одведено без насиља у какав усамљен стан, у коме је прво опијено, затим силовано, после чега је умрло.

Ужаснут овом непредвиђеном смрћу, злочинац убрзо долази себи и сече леш своје жртве, да би га се лакше отарасио. На седам дана после пзвршеног злочина, он сам, или можо битп неки његов саучесник, специјалпи „пријатељ", који пристаје да га помогно, неизлажућн се самим овим актом великој опасности, односи далеко ноге и ци:,еле детиње. У рачуну вероватноће, извесност је представљена општом јединком. Наша последња хипотеза, остајући сама и једина, иманајвигае изгледада со приближн стварности. V. Теза ОдреЗјивање и формула теве. Злочинац, који је одвео Жану Ван Галк, украо је, тако рећи, дете. Он га је, на леп пачин, одиео у своју кућу, у свој стални или спореднп стаи. Очпгледно је, да он није имао иамсру да убије дете, већ само да над њим изврши један акт еротизма. Да би спрочио детињи отпор п вику, злочинац га је опио јаким алкохолом. Може бити да је ово чинио и с тог а, да би код детета изазвао једну врсту амнезије, те да се доцпије ие би могло ссћати и причати где је било одведено, шта је с њом рађено и какав је изгледао њен завођач и џелат. Девојчица је умрла случајно, услед плућне и мождане конжестије. Тражећп начин, на који ће се најзгодније опростити леша, злочинац се, најзад, решава да га ишчеречи, и да поједине делове спакује у пакете који се могу лако носпти. Оног вечера кад је злочин извршен, он је личпо однео и оставио у улицу »Шгопс^еПез'' пакет са детињим трупом и детињом главом, а осам дана доцније отишао је у „БаекеиНеуве!® и одбацио жртвине ноге и ципеле. Није искључена могућност да је ово учинио и неки њсгов пријатељ. Реч је, дакле, о злочину једпог усамл.еника. Одмах сутра дан по извршеном злочину, после иеуспеха званпчног полицијског истраживања, одлични белгијски лист »Бе МаШг" (из Анвера) обратно се г. Горону, пекадашњем шеФу сигурности у Паризу, и умолио га за мишљење о овом злочину, као и о недовол.ностп бриселске полиције. Ево шта јо г. Горон одговорио у погледу злочина: „Узалуд сам тражио какав сличан слу(. ј у мојој пракси: ништа нисам нашао. У мојој праксп било је више случајева черечења лешева, убистава са нредумишљајем и силовања деце, али никад нисам имао посла са злочипом, који је садржавао толико елемената свирепости. Изгледа ми, да је то акт неког усамљеника, који ће се тешко пронаћи. Једино материјалпи трагови могу пружити ближих података". Г. Горон, један од најискуснијих и најумешнијих полицајаца, сложио се одмах с нама, као што се види, да је овај злочин дело каквог уеамл>еника. Г. Горон дал.е признаје, да су истраживања код злочина ове врсте врло тешка и надорна, и да често остају бесплодна. Видећемо, међутим, да у овом случају тешкоће нису биле тако несавладл.иве, и да се злочинац још и данас може пронаћи.

Елементи и погзнате чињенице проблема. Потребно је, пре свега. да скупнмо познате елементе, овога злочина, да их групишемо и уредимо, те да после на основу њих изнађемо што већи број могућних непознатих елемената. Издвојмо познате елементе: 1. Центар детиње опасности, т. ј. његов домицил код сродника на кеју »Р1егге <1е ТаШе", из кога је последњи пут изишло 7. Фебруара у 7 часова мање 5 минута у всче. Место детињег одвођења мора бити у непосредној близини овог центра. 2. Новац од 2 сантима, који је на1)ен у малом новчанику, у џепу Жаниног огртача. 3. Ограничен простор местд који је Жана могла прећи пре ного што је одводена. 4. Лични опис човека који је Жану одвео: човек млад, са кратком и брижљиво поткресаном брадом, пуним лицем, сличним лицу оца Рашел Ван Ланди, у меком шеширу од ваљане длаке и у горњем капуту угасите боје. 5. Правац хода овог човека са одведепом Жаном, од кеја „Иегге с1е ТаШе« ка Западу. 6. Прецизно место на коме је нађен исечен и још врућ лега детињи 7. Фобруара око 11 3 / 4 часа, у вече. 7. Време (између 11 часова 42 и 11 часова и 47 минута) у коме је пакет остављен. 8. Лични опис носиоца пакета: човск млад, снажан, по изгледу до 30 година, средњег стаса, живог хода, са округлим гаеширом на глави, горњим капутом и у кожним ципелама. 9. Правац хода овог човека: дошао јеуулицу »Шгопс1е11е8 1( улицом „Баекеп", идући у правцу Југо-Истока. 10. Начин, на који се злочинац опростио леша своје жртве: помоћу згодних и најбрижљивије спакованих пакета. 11. Начин паковања и везивања првог пакета, у коме су били глава и труп. 12. Факт што је огртач, у коме је леш бпо увијен, био анормалан, и што га је злочинац преврнуо. 13. Хартија, у коју је био спакован први пакет: загасите боје, белгијска израда, терисана и крта, дугачка 1 м. п 14 а широка 91 см.; њена специјална природа, њено порекло и њена обична употреба. 14. Природа канапа, којим је пакет био увезан: два парчета дебљег канапа, различите дужине, оба укупно дугачка 0 м. 78. 1 5. Начин, на који су детиње ноге биле пресечене: савршенство и симетрија пресека. 16. Начин ношења пакета са трупом. 17. Факт, што су детиње ципелс биле спаковане у засебни пакет. 18. Прецизно место на коме су нађене ноге и ципеле детиње 15. и 16. Фебруара. 19. Нравац хода човека, за кога се мисли да је носио пакете са детињим ногама и ципелама. 20. Новине, употребл.онс за паковање ногу и ципела.