Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 181

21. Резултат секције леша: Шаиа није убијена. 22. Нарочито особине Жанине : језик који је најбоље говорила. 23. Особипе злочинчеве: љегова интелигенција, умешност, његов дух, његова дрскост, хладнокрвност, поступност, предостронЈност, његова манија или његоп пнстинкт за симетријом, и 24. Злочинчев дух претварања, који се огледа у серији његових акта. Доцније Ке се видети колику нам корист пружају ови различити елемеити, који су по изгледу тако хетерогени, док се у ствари очигледно подударају. Злочин, који аналишемо, злочин је случајни, а ие предумишљајни. Акција злочинчева у овом случају није могла бмтп вршена превентивним начином. С друге стране, опе-т, то је злочин готово савршен, изузев једне тачке, која на први поглед изгледа незнатна. Доказаћемо, међутим, да је она битни елеменат, огромне важностп, помоћу које ће бити могућно натерати злочинца на признање. Најзад, и само савршенство злочина представља за његовог творца озбиљну опасност. С обзиром на ово савршенство, готово апсолутно, ми можемо, захваљујући законима науке, реконституисати помоћу логике и разума читаву серију акција злочина, објаснити га, изпаћи место силовања, открити злочинца и указати прстом на њега. Циљ и ред истрамеивања. Какав треба да буде објектив истраживања ? Ево овакав: 1. Одредити пут злочинчев, т. ј. његову маршруту од места одво^ења девојчице до места на коме јо пакет с лешом био остављен. 2. Одредити, на овом путу, средњу тачку, или кућу злочина, т. ј. место на које је дсте било доведепо, силовано и на коме је умрло. 3. Одредити рационално карактере и прилике куће злочина. 4. Одредити рационално, према особеним карактерима, специјалним приликама и скупу познатих елемената злочина, услове и карактере самог злочинца. 5. Утврдивши пут злочинчев, положај средње тачке и прилике куће злочииа, изнаћи, у сумњивој зони, кућу која одговара познатим приликама. 6. Изнаћи, у сумњивој зони, с обзиром на средњу тачку, индивиду-у која одговара познатим злочинчевим особеностима, и 7. Одредитн пут носиоца накета с иогама и ципелама, изнаћи је ли ои био саучесник, љубазан,, пријатељ", и који бн то пријатељ ове врсте евентуално могао бити ? Ово је логички, рацпонални и методички реД наших истраживања. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБА.ВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд оиштине прокОпо-кутинске, актом својим Бр. 918, пита: Ова је општина састављена из пет села: Прокопово Кутине, Драшкове Кутнне. Копривнице, Јаглпчја и Чагровца, и овако састављена издржава три школе: »прокопо кутинску® коју походе деца из Прокопове и Драшкове Кутине; »јагличку® коју походе деца из Јагличја и Копривнице, а ћелијској школи давала је сразмеран део приреза према суми непосредног пореза села Чагровца, пошто су деца из овога села са децом из општине дуго-пољске походила школу в ћелијску". Село је Чагровац у овој години тражило да се одвоји од ове политичке општине, и да са селом Ћелијом и Дугом Пољаном образују засебну Чагровачку општину, и овај је предлог Народна Скупчттина одобрила, само још указ није обнародован. Да би ова општипа могла саставити и надлежнима послати свој буџет за ову годину на одобрење, тралшла је од школа да јој доставе своје. буџете у препису, како би се потребна сума приреза за издржање школа могла предвидети у ово општинском буџету, но школа ћелијска свој буџет пије хтела послати изјављујући: да ово неће дати све дотле, док се село Чагровац не одвоји од ове општине, пошто је питање о одвајању овога села у Народној Скупштини већ решено, а ово не да због тога, што је ирирез првих двеју школа сразмерно знатно већи, због зидања нових школских зграда, од приреза школе ћелијске, па би хтсли избећи плаћање овог већег општинског приреза, кога ова општина у овој години због довршења школских зграда, по већ одобреним школским буџетима, мораунети у свој буџет, и разрезати га на све своје грађане, па и на грађане села Чагровца, које још није одвојено од ове општине. Поводом овога учтиво се моли уредништво за објашњење у следећем: 1. Да ли ова општина треба да сачека, да се село Чагровац одвоји од ове општине, па тек онда да приступи саставу свога буџета, пошто је, као што се из стенографскпх бележака о раду у Народној Скупштини види, одобрено одвајање овога села од ове општине. 2. Да ли и грађани села Чагровца, као саставни део ове општине, морају за време, док буду код ове општине платити прирез како општински тако и школски у оноликој стопи, колико по предрачуну буџста ове општипе буде предвпђено и на грађане осталих села ове општипе, или ће прирез за нздржање општипе платпти за опо време, док овде буду, као н грађани осталих села ове општипе, а школски само колико припада селу Чагровцу по буџету школо ћелијске. Суд се нада да ће ово објашњење добити у наредном броју Јер му је и сувигас иотрсбно због буџстског питања.

— Па ово питање одговарамо : По члапу 13. закона о народним школама, Ђ школу аодиже и потребама сиабдева школска оиштина (( . Круг школске општине чине она села, која су ушла у састав школске општине у смислу чл. 64. т. 6. поменутог закона, или по ранијем споразуму. Према томе, школска и полптичка општина ретко су кад састављеие из јодних истих места (села и варошица). Како и према помепутом чл. 13. н 14. истог закона, све издатке једне школо око подизања и пздржавања подноси школска а не политпчка општпна, то се не може тражита, да село Чагровац, које припада школској општпни ћелијској, плаћа прирез за подизање других школа у општини, ако то није случај нарочите раније погодбе или пристанка. Ако би ова друга села била сиромашна, онда за подизање својих школа могу тражитп помоћ од среза, округа или државе у смиелу чл. 15. иоменутог закона, али ту дужност ие могу пренети п на село Чагровац, које је већ судоловало плаћањем у подизању једпе школе. Дакле, село Чагровац дужно је плаћати сав друш општински прирез (сем школског за школе прокопо-кутинску и јагличку) све до дана, до кога остане у саставу те општине, а поред тога и прирез за школу по буџету школе ћелијске. Другчији се закључак не може извести ни из т, 1. чл. 17. који помиње прирез што га дајо полигичка општина, јер је ту реч о прирезу којн се разрезује према школском буџету, а куии се од стране политичко онштиие, пошто школска општина нома извршну власт. II Суд општине јовачке, актом својим Бр. 1160, пнта: »По чл. 57. закона о огиптинама, кад је оиштина састављена из више села, сеоскн састапак бира ссоског пуномоћника. Законом о општинама предвиђен јорок службовања за све онштинске часиике, међутим рок трајања положаја сеоског пуномоћника, није одређен. Моли се уредништво за обавештење: Кад би наступнла потреба да се сеоскн пуномоћник, редовннм путом изабран, смени, а он не би дао оставку на звање, која би власт и по ком законском проипсу била надлежпа да га са звања уклони?" — На ово питање одговарамо: Кад сеоског пуномоћника бира збор према чл. 57. закона о општинама, онда је збор једино надлежач да решава и о томе: хоће ли се одузети дато пуномоћство или не. И, ако се догоди случај, да збор реши, да се једном пуномоћнику одузме пупомоћије (§ 622. грађ. закона), он ће одреднти лице, коме ће се ово предати. Ако пуномоћник не би хтео извршитн предају пуномоћнја драговол,но, онда со оно има одузети путем суда. Захтев суду, заодузимање пуномоћија, може учинити председнпк општине, који по т. 6. чл. 109. зак. о општинама води рачупа о извршењу зборскнх одлука.