Полицијски гласник

БРОЈ 24.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 20. ЈУНА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпух, а према потребп и више пута педељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину аа државна и оппгтинска надледива, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За пностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „ПолицијсКОГ Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указима Његовог Величанства Краља Петра I. одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у редовни сазив за 1. октобар 1909. године, која гласе: »да се село Велика Сугубина одвоји од своје садање општине слатинске у срезу левачком, округа моравског, и образује засебну општину под називом: „онштина велико-сугубинска" у истом срезу и округу«. „да се село Дашница одвоји од своје садање општине копривничке у срезу моравском, округа нишког, и да пређе у састав општине грејачке у истом срезу и округу«. »да се села Горњи и Доњи Присјан одвоје од своје садање општине равнодубравске, у срезу власотиначком, округа врањског, и образују нову општину под називом : „општина доњо-присјанска«, у истом срезу и округу." »да се село Остриковац одвоји од своје садање општине јовачке у срезу беличком, округа моравског, и образује нову општину под називом : »општина остриковачка®, у истом срезу и округу." »да се село Толисавац одвоји од своје садање општине бело-цркванске у срезу рађевском, округа подринског, и образује нову општину под називом: »општина толисавачка" у истом срезу и округу.« „да се село Баре одвоји од своје садање општине љуљачке у срезу гружанском, округа крагујевачког, и образује засебну општину под називом »општина барска® у истом срезу и округу®. »да се село Чагровац одвоји од своје садање општине прокопо-кутинске у срезу и округу нишком и споји са општином дуго-пољском, која би се звала »опгитина чагровачка" у истом срезу и округу 1 '. »да се варошица Багрдан у срезу беличком, округа моравског, одвоји од своје садање општинр багрданске и да сама за себе образује општину под називом: „општина варошице Багрдана" у истом срезу и округу, с тим, да одбор општине багрданске има решити у смислу закона

о општинама назив општине коју имају сачињавати остала села, која су до сада била у саставу варошице Багрдана и сачињавала досадашњу опглтину багрданску, а од сада имају сачињавати сама за себе општину, пошто им остаје довољан број пореских глава с( . Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. јуна 1909. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(наставак) Разуме се да би се и ограда извесног непокретног добра могла, засебно од овога, узети у попис, ако она не би била у земљу укопана или узидана, што се, по §. 189. Грађ. Зак., тражи па да покретна ствар, инкорпорисањем, постане непокретном. Такав случај би био, н. пр., ако би се ограда састојала у камењу које би било просто наслагано око извесног земљишта, као што се то може видети у брдовитим пределима Тирола, или ако би се она састојала у исеченом и набацаном трњу, ограда која је тако честа у Србији. Такве су ограде покретне ствари и, као такве, могле би бити предмет засебних и одвојених пописа и продаја. 5,° Кад се и на који начии закључује иродаја. Да би се једна продаја закључила, потребно је да су испуњена ова два услова: прво, да је прошло четири часа по подне, онога дана, наравно, када се продаја сме закључити, — услов о коме смо већ, у претходној тачки, говорили, и друго, да је ирестало надметање. О овоме другом услову имамо одредбу у §-у481., која оваки гласи: „Кад полицијска власт види, да је престало надметање, онда ће двапут гласно казати последњу највећу цену, па ако и на опомену нико више не да, исказаће се и трећи пут, и у исти мах купцу добро уступити. Како се цена трећи пут искаже, престаје надметан.е." Догод надметање траје, па ма како слаби били резултати његови, то јест па ма како се лагано цена пописанога добра кретала унапред, извршни орган не сме закључити продају. Јер, пошто је лицитацији баш то циљ да се за пописајго добро добије што већа цена, то је онда разумљршо да се продаја не може закључити све дотле док надметање траје. Иначе би се продаја свршила на сигурну штету дужника, пошто би се, тако, за добро добило мање него да надметање није било погрешно закључено, а, евентуално, и на штету повериоца, специално онда ако је пописано добро, чија је продаја, док јога надметање није било престало, закључена, продато за мању суму него што је за његово измирење требало. Према овоме, извршни орган сме продају закључити само тако ако је престало надметање, он је сме тада закључити, пошто се њоме постигао жељени резултат: за пописано добро добила се највећа цена која се је могла добити. Не закључити продају после престанка надметања било би бесциљно : продајна цена не би сс тиме ни најмање попела. Какве су сада мере законом прописане тога ради да се извршни орган може уверити, да ли је престало надметање, то јест да се може уверити о томе да заиста, после последње цене, неће ни један од осталих лицитаната дати нешто више? Те мере прописане су у § 481., мало час наведеном, по коме ће извршни орган казати гласно највећу цену, то јест последњу цену и то два пута. Ако ни после друге опомене извршнога органа, да је он готов да добро устуии последњем надметању, нико не понуди од овога више, то је доказ да остали лицитанти неће да даду већу цену од оне коју је последњи надметач означио. Када се тако уверио о престанку надметања, полициски орган исказује гласно и трећи пут последњу цену, саизјавом да пописано добро уступа ономе који је ову понудио. Исказивање гласно последње цене има и тај циљ да се утврди несумњиво цифра коју је надметач понудио, како не би могло односно тога доцније бити спора. Законске Формалности које се тичу самога надметања и које смо сада изло-