Полицијски гласник

(ЈТРАНА 186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24.

жили битне су, што значи да би, у одсуству њиховога извршења, продаја јавна била неуредна: § 501. предвиђа, као случај неуредности и уништаја јавне продаје, и неиспуњење онога што је у §-у 481. прописано, Тако, н. пр., извршни орган је, при закључењу лицитације, само једанпут гласно исказао последњу цену, па је потом одмах изјавио да добро уступа последњем лицитанту. Повреда Формалности из § 481. врло је значајна са гледишта интереса дужника и поверилаца, пошто она може да има то за последицу, да се пописано добро уступи једном надметачу који, према расположењу осталих надметача, није дао највећу цену која се је добити могла. Може бити, да у предвиђеном примеру, после оглашења последње цене, нико није већу цену понудио стога што су лицитанти знали да је, по закону, извршни орган дужан последњу цену и други пут нагласити, па тек онда, ако нико не би већу цену, ни после друге изјаве његове, понудио, лицитацију закључити. Другим речима, може бити да би који од надметача, после друге изјаве, већу цену понудио био. Извршни орган закључио је, дакле, надметање пре него се је уверио о његовом престанку, управо пре него је оно престало, противно § 481. по коме се надметање не може огласити као свршено ире него је оно Фактички престало; а видели смо помоћу којих ое мера извршни орган мора уверити о том престанку надметања. Може ли се извршни орган још на који други начин уверити о престанку надметања? Н. пр., сви присутни лицитанти изјаве да ниједан од њих не може дати већу цену од онога који је, као последњи, лицитирао, и извршни орган, у место да уради оно што му наређује § 481., саслуша, у реченом смислу, надметаче и продају закључи, оглашујући за купца оног који је највећу цену дао. Треба одговор ити, да би оваква радња била неправилна: полициски орган може продају закључити само онако како је то прописано у §-у 481. Форма процеснонравних радњи —- а ми знамо да је извршење одлуке судске један део приватно-правног спора — јесу обавезне и за власти и за појединце, и оне се не могу другим Формама произвољно замењивати. И у опгате, прописи Грађ. Суд. Иоступка јесу императивнога карактера, јесу од оних код којих, као код прописа јавнога поретка, „не може се ништа изменити вољом или уговором" (§ 13. Грађ. Зак.). Исто онако као што не би вредео правни посао закључен у другој некој Форми а не у оној у којој је то, по закону, требало. Такви правни послови познатису под именом свечаних или формалних правних послова, и код њих Рогта с1а"(; езае геј: у одсуству прописане Форме, посао никако не иостоји (он је тех181;ап1;, тсћ^;*). Такви су правни послови, н. пр., ступање у брак, усвојење (§ 145. Грађ. Зак., чл. 141.Правила о Поступању у Неспорним Делима), уговор о хипотеци (тач. VIII. Интаб. Уредбе), тестаменти и т. д.. Начин на који се извршна власт уверава о престанку надметања није исти у свима законодавствима. Тако, н. пр., у

Француском праву, власт која врши продају непокретног добра уверава се о престанку надметања на начин који је описан у чл. 705. Франц. Грађ. Суд. Поступка, у коме имамо овакву одредбу: »АиввИо!; ^ие 1ев епсћегев вегоп! оиуегкез, И зега а11ите виссевзјуетеп!; с1еа ћои^јеа ргерагееа <1е ташеге дие сћасипе агк ипе Дигее сГегтгоп ипе тти!;е к , што значи: »Чим отиочне лицитација (1ез епсћ&геа), палиће се свеће једна за другом тако да свака од њих гори од прилике један минут." Ово је једна уетанова која датира још из старога Францускога права и ту се овако поступа: Чим власт која има да изврши нродају објави да је лицитирање почело (»^ие 1е8 епсћегез зоп1; оиуеНез"), одмах она пали, сукцесивно, три мале свеће које, скупа, треба да изгору после три минута, од прилике. Ако, за време док свеће још гору, нико, за пописано добро, не ионуди вишс него што га је поверилац који је тражио егзекуцију проценио, тада се то добро досу^ује том повериоцу. Ми подсећамо на то, да се, у Француском праву, код принудне наплате из непокретних ствари не чини процена пописаних добара већ сам поверилац одређује овима цену, што се зове »Ја гшзе а рпх® (чл. 690. ал. 4° Франц. Грађ. Судског Поступка) *) и по коју је цену он дужан добро пописано примити, ако, на дан продаје, нико за њега више не буде дао. Појави ли се, док још трећа свећа није изгорела, какав надметач (Гепсћепззеиг) који пређе цену повериочеву, то јест 1а гшае а рпх, тада извршна власт не сме закључити продају, »пре него што се две свеће не угасе после момента када је он учинио понуду (Гепсћеге), а нико не понуди више®, 2 ) што значи да, после нонуде једног лицитанта, треба да прође од прилике два минута, за време које се нико није јавио са већом понудом, па да се нродаја може закл^учити и последњи надметач огласити за купца. 3 ) Француско право задржало се на овоме систему, у коме се време рачуна по трајању једног физичког појава (горења свећа), у место да се оно рачуна по часовнику јавнога органа који продају врши, вероватно стога што би, у овом последњем случају, могло бити спора о томе да ли је или не протекло толико и толико минута, пошто би за овакво рачунање био једино тај орган меродаван, док, напротив, код питања, да ли су свеће изгореле или не, не може бити никакве контестације: то је појав који еви присутни виде и могу да контролишу и где не може бити размимоилажења између органа власти и публике. (наставиће се) Ж. ПериЋ

') Во^агс!, Со1то1-Ваа $?о е1 СИавзоп, 1 ,е ?оп8 с1е ргосбЛиге спИе, 4оте II, р. 430. ') Во14а«1, Со1те1-Ваа§о е1 СНазаоп, ор. сИ., II, р. 449. 3 ) Ако је понуда учињена док ее још последња евећа угасила није, морају, јамачно, осим те свеНе, изгорети још две, па да се продаја може закључити. Тако ми миелимо, ма да се о томе ВоНагс!, Со1те1Оаа{}0 е4 СИавзоп не изјашњавају у своме горо паве, еном делу.

0 ПРИКРИВАЊУ ЛИЦА ИЛИ СТВАРИ

Акти Фаворизатора, са гледишта позитивног законодавства, могу бити класирани у једну од три следеће групо: а) неки умичу свакој репресији. Нарочито јетако саделом неденунцирања нарушења о коме знамо; делом одобравања датог злочину, делом прикривања од власти оруђа која су служила да се учини злочин или неких објеката који су могли послужити као индиције или докази бнло за само нарушење, било за идентитет његовог учиниоца; са делом награде дате аутору наругнења само под условом да ова нрирода помоћи и учешћа није била у напред обећања и еФективно дата. б) други су акти законом означени као специјални деликти. Њихови су аутори инкриминисани особено н иезависно одделиквенатакоје они Фаворизирају. Тако лажно сведочење у корист оптужеиог; помоћ дата за бегство злочинца, конституишу нарушења зт депепз; в) други су акти најпосле законом оглашени као акти саучешћа. Тако је са арикривањем које закон сматра час као специјално нарушење, (§§ 50. 250 а. 6. в. и г. нашег крив. зак.) час као акт саучешћа. — (§ 49. ист. закона). Прикривање лица. Прикривање живих лица инкриминисано је као дело саучешћа само у једном случају којн предвиђа § 49. крив. зак.: »ко би кривцу, пошто учини злочинство »или преступљење, на руку учинио, да »га не постигне казна коју му закон до»носи, или да му обезбеди корист, до које »је дошао злочинством или престунље»њем, а договорио би се за то с њиме »пре него што је зло дело учинио, да се »казни по § 47. (< — т.ј. као саучесник. Као што се види из ове одредбе §-а 49. крив. зак. она се тиче једне врсте општег саучешћа које лежи на прикривању (гесерШог) због злочина који је учињен са његовим знањем, саучешћа које има своју полазну тачку у законској иресумцији асоцијације (удружења) између учиниоца дела и прикривача. Цитнрани текст §-а 49. крив. зак. нарочито оне речи: »а договорио би се за го с њиме ире не'го што је зло дело учинио", показују да се овде тиче лигда које знајући намеру учиниоца за какав одређени злочин или делнкт да ономе или онима који намеравају да га учине стан, уточиште, боравак и у опште прикрива га; »чини му на руку ( ' као што текст изражава, да га не ностигне казна за злочин који је учинилац извршио по договору са прикривачем. Такво је лице прави саучасник јер је прикривање учинило по иретходном. договору , дакле са знањем помогло или асистирало учиниоцу или учиниоцима кривичне акције, делима која су је олакшала. У овоме погледу два система законодавства деле европско право: 1. више законика, по примеру Француског кривичног законика виде у навици давања азила, прибежишта или места за скупљање злочинцима, акт саучешћа. Тако поступају законици : белгијски (чл. 68.), шпански (чл. 16.), пор-