Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195

конодавац изрично казао (в. н. пр.. § 479. став други. § 480., § 482., § 488. други суав, § 506. први став н т. д.). Истина, у § 481. говори се, у другом ставу, о врај,аи.у кауције оним падметачпма на којима продаја није остала, по чему би се могло тврдити да се и први став односи само на иродају непокретности, пошто се кауција, као што знамо, полаже само код јавних продаја непокретнпх добара (§ 479. став други, али, пре свега, ми можемо сасвим да схватимо да се први став §-а 481. тиче и процаје покретних ствари и ако други став његов мисли само на продају ствари непокретних, а, затим, онај малочашњи аргуменат основан на ставу другом §-а 481. није конклудентан због тога, што се, у истом §-у, налази још један, трећи, став, о томе да онај који хоће за другог да се надмеће мора извршној власти при лицитацији поднети у овереном препису пуномоћство, јер ће се, иначе, сматрати за надметача. Нема спора, да со овај пропис може применити и на продају покретних ствари, због чега одпада она сумша, изведена из другога става §-а 481., као да се први став тога §-а тиче само продаје непокретних добара. Има, код овога питања, само ова разлика између тих двеју продаја: у протоколу лицитације покретних ствари не мора, као у протоколу лицитације непокретних, бити означено да је Формалност §-а 481., први став, испуњена. То се види из §-а 488. у чијем другом ставу читамо ово: »О продаји пак покретности само ћс се бележити, шта је коме и пошто продано«, што значи да се, у тај протокол, не мора ставити да је, при продаји, сваке покретне ствари урађено оно што стоји у првом ставу §-а 481.. Из овога излази да је извршење Формалности из првога става §-а 481. остављено, Фактички, дискреционарној власти органа који рукује продајом покретних ствари. Ово је тачно бар у колико је реч о уништају јавне продаје таквих ствари: баш и да се утврди даје тај орган пренебрегао Формалност из наведенога става §-а 481., продаја покретних ствари не би се могла, по § 506. став први, због тога уништити. Она би се, из тога разлога, могла униЧ1ТНТИ само тако, ако би се утврдило да је, у повредп Формалности става првога §-а 481., било »злоупотребљења и непогнтења од стране извршител.а и купца". Могло би, у одсуству ове последње евентуалности, бити, у предвиђеном случају, само говора о накнади штете, али би запнтересована лица, било поверилац било дужнпк, морала доказати постојање свих оних реквизита који су потребни, по Грађ. Законику, за право на накнаду штете, па да би могли ову тражити од органа који, продајући јавно покретне ствари, није ове устугшо тек онда пошто се, на начин у првом ставу §-а 481. регулисани, уверио о престанку надметања 1 ).

') Али иродаја би била правилна, ако би оргаи власти, и ако се то но тражи код продаје покретних ствари, ставио у протокол лицитације и тодајеон, нри уступању иојединих нонисаних ствари лицитантима, постунио по §-у 481., сгав први. И бнће добро да то уради, јер ће тада постојатп јавна исправа

Што се, пак, тиче продаје непокретних добара, протокол лицитације мора, напротив, садржавати напомену да је добро уступљено тек тада пошто је, онако како јето у§-у481. став први предвиђено, престало надметање. Ми се, дакле, не слажемо са одлуком Касацпонога Суда од 27. Сентембра 1902. год., бр. 6919., који је, на решење једног од првостепених судова — решење којим је извесна продаја била уништена стога „што се из протокола лицитације не види, да је иавршилац иродаје, ире, но што је куицу устуиио имање, искааао гласно највишу цену —• дао овакве примедбе : »У § 481. и 488. Грађ. Суд. Пост. нигде не стоји, да извршилац продаје мора у протоколу продаје означити, даје гласно казао три иут иоследњу цену, па онда уступио добро купцу, који је највећу последњу цену дао; јер се исказивање по трећи пут састоји у самом лицитирању, којпм је имање купцу теслимљено, — те с тога ни суд иије могао ово узоти за разлог да се ова продаја по §-у 501. Грађ. Суд. Пост. поништи" 1 ). Ми налазимо да оваква јуриспруденција Касационога Суда није закону саобразна. Она је противна, на име, §-у 501. који једну продају сматра за ништавнуи ондакада није, прињој, поступљено по §-у 481., а овај параграФ, између осталога, налаже, као што знамо, извршном органу, да продају закључи тек онда када престане надметање, а надметање је, по пстом пропису, престало тада када извршилац продаје два пута гласно последњу, највећу, цену, објави, па нико, ни после те објаве, до тренутка кога извршилац искаже: »И трећи пут", већу цену пе да. Ако, дакле, извршилац продаје ову закључи пре престанка надметања, продаја је неуредна. Тако је по § 501.. Како ће се, ме^утим, знати да је извршни орган урадио онако као што му наређује § 481.? Ннаће се из протокола лицитације у који треба унети и извршење Формалности из §-а 481.. Јер, ако то не стоји у том протоколу, на који ће се начин утврдити, у случају спора, да ли извршилац продаје није ову закључио пре него што је надметање престало ? Сам усмени исказ органа власти ту не

(§ 187. тач. 2.) о томе да је заиста испуљено оно што та законска одредба тражи, тако да би заинтересовани иојединци, који би захтевали било уништај нродаје — у случају где ње, по § 506. став првп, може бити код јавне продаје покретних ствари било накнаду штете, зато што, по њиховом тврђењу, извршни орган није ноступио ио §-у 481., став први, имали да, у тој тачки, протокол лицигације обарају на начин како се обарају у опште јавне исправе. х ) С. Јањић, ор. сИ., Полицијеки Гласник, год. 1904., број од 5. Септембра, стр. 274.. У исгом смислу је и одлука Касационога Суда од 14. марта 1890., бр. 998.. Том одлуком је одобрено решење једног првостененог суда којим је једна продаја оглашена као уредна. У њему између осталога, има и ово: ».... в). Исто тако не може бити законски узрок за поништај ове продаје ни то, што тужилац каводи, да се из аротокола лицитације не види, нити је означено, даје извршилац казао ирви и другиитрећи аут. »Ово зато, што је у протокол ове јавне продаје уписано све оно, што се ароаисом § 4 88. грађ. суд. иост. тражи и што се прописом § 4 81. грађ. суд. пост. тражи, да извршилац мора три пут гласно казати последњу цену и тек тада купцу нмање уступити, но да је ово учињено не мора се у записнпк иродаје ставити, јер се то ни једним ироиисом закона ие тражн,... . <<: . С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год 1904., број од 28. Новомбра, стр. 361..

би био довољан — под претпоставком да је могућно тај исказ прибавити, јер се може десити да, у времену спора, тај орган није више жив или није више способан да даје правне изјаве — што се види и из §-а 488., у коме је прописано шта све треба да будс у протоколу лицитације. Ако би усмени исказ чиновнака био довољан, зашто би законодавац тражио да он, чиновник, који је продају извршио, мора, н. пр., ставити наиисмено, у протоколу лицитације, за колику је цену икоме добро уступљено ? Да ли би се извршење Формалности §-а 481. могло утврђивати сведоцима? И то је тешко примити с обзиром на § 242. у коме имамо овакву одредбу: »Исто тако неће се моКи доказивати сведоцима против или изван садржине писмене исправе и онда, кад би сума или вредност тражбине била мања од 200 дин.«. Законодавац у опште претпоставља писмсни доказ сведоцима, и било би нелогично, а и по правне односе штетпо, да се једна исправа може било обарати било допуњавати сведоцима 1 ). (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Псрић

КРИМИНАЛНА П0ЛИЦИЈА (ПАСТАВАК) Рачун вероватно1)в родио се у размишљањима Галилејевим и Паскала де Блеза. Год. 1654. један картарош, витез де Мере, поставио је Паскалу ова два питања која су се односила на коцку: 1. са колико се хитаца могу истерати две шестице у игри »трик-траку® ?, и 2. у којој сразмери треба поделити улоге кад се прекине игра пре него што је свршена партија? Велики геометричар решио је лако оба питања, али је у исто време видео у овом рачуну једну сасвим нову и пуну будућности иауку, којој је одмах поставио основе и дао име — геометрија случаја. Фермат, славни математичар и правник, саветник Парламента у Тулузи, на позив Паскалов отпочео је размишљати о овом предмету, и први је применио теорију комбинација на рачун вероватноће. Хејген је одмах пошао путем, који су прокрчили два Француска геометричара, и публиковао 1058. год. једну малу расправу о игри случаја. Циљ теорије вероватноће ограничавао се, у духу њених твораца, на неизвесне спекулације. Један ученик славног Декарта, велики мислилац Жан Де Вит, дошао је 1671 год. на идеју, да ову теорнју примени на економске науке. Он је означио начин за утврђивање стопе доживотне ренте према шансима живота, који су били означени једном табелом морталитета. О овој истој ствари писао је доцније и холандски геометричар Хид. Велико откриће, којнма је обележен крај XVII века, стварање небесне механике, оптике ирачуна о бесконачно малим

х ) Још је римски правник Гаи1из, вели А. Ђорђевић (Теорија Грађанског Судског Посгуика, II., 1., стр. 400. и 401.), рекао у својим сентенцијама: ); То81е8, сјиига <1е ГИе 4аћи1агиш шћП ЛслШг, адуегаиз бспр1игаш т(егго§ап поп роз«ип1 (1 ј . V. I. XV. § 4.)" ; .