Полицијски гласник

СТРАНА 196

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25.

количинама, задржали су, моментано, напредак новог рачуна вероватноће. Његову деФинитивну конституцију дао је Жак Бернули у свом знаменитом делу: »^гз сопјес1апт, к штампаном 1713 год., осам година после пишчеве смрти, у коме се налази сва Филозофија рачуна вероватноће, која би остала непозната да је Кондорсет није истакао, усавршио и проширио. Важност нове науке од овог доба нагло је расла; њу су, један за другим, култивисали и распростирали, Монмор, Моавр, Лајбниц, Никола и Данијел Бернули, Бифон , Кондорсет, Лаплас, Лакроа, Лежандр, Поасон, Кетле и т. д. Што се тиче примена рачуна вероватноће на посматрања и искуства, после Лапласа, немачки писцн у опште, а нарочито Гос, Бесел, Бејер, Енке и Герлинг, оставили су у овом правцу изврсне теориске и практичне моделе. Рачуну вероватноће Лаплас је бно обавезан за свој нарочити такт у оцењивању степена извесвости, са којим природни Феномени као да проистицаху из пооматрања. У свом делу: » Филозофски идкушај о вероватноКама« , он и сам признаје, да му је посматрање вероватноћа послужило као основа и полазна тачка за најбоља астрономска открића. У астрономији је, тако исто, и Леверијер учинио једну од најдивнијих примена рачуна вероватноће, предузевши да помоћу њега изнађе једну планету, у чију се егзистенцију сумњало због Урановог неправилног кретања. Резултате овог свог величаиственог рада Леверијер је објавио 23. септембра 1846 год., а овог истог дана и берлински астроном Гал, тражећи са телескопом означену планету, иашао ју је готово тачно на месту које је Леверијер био означио, те је тако откривен Нептун. Енглески астроном Адам, који није знао за рад Леверијеров, дошао је до истог резултата, помоћу исте методе и у исто доба. Посматрана као просто интелектуално вежбање, студија рачуна о вероватноћама има ту одличну особину, да дух учини оштроумним и еластичним; рачун вероватноће учи нас да аналишемо узроке, да их комбинујемо, да им одредимо тачно степен важности; он нас чува од масе ВЈЛгарних предрасуда или лукавих илузија, које најчешће постају било услед неразмишљања, било услед непотпуног ређања прилика, које прате Феномене; најзад, примењујући се на многобројне и разноврсне узроке, он утврђује лрактични разум и коригује ону штурост идеја, која се врло често опажа код људи, апсорбованих у тешке и озбиљне студије, али увек у једном истом правцу. С тога се не треба чудити, што се велики број славних људи и најодличнијих математичара одао са нарочитом љубављу изучавању науке о вероватноћама. Дајући сумаран преглед о антропометрији, и предсказујући јој будућност, Кетле вели : »Посматран најпажљивије, у погледу физичком као и у погледу интелектуалном, човек показује неоспорну правилност, која сачињава закон, у истини

достојан пажње. Предмет и резултати сличног испитивања могу олакшаги сумње лајицима. Рачун вероватноће мало је познат и самим математичарима. У већини наших школа он се не предаје чак ни као виша настава. Како се онда може тражити од судија да проверавају Факта, кад ово нису нарочито изучавали? Овде никако није реч о математргчким истинама, потпуно одређеним у свима њиховим деловима, већ о вероватним количинама, које се нзрачунавају са већом или мањом тачношћу, и које се изналазе приближавањем најмогућнијег истини." Теорија вероватноће није остала само у домени чисто филозофских спекулација, већ је своју позитивну и практичну примену нашла и у доменама најразличнијих наука. Астрономија, геодезија, метеоро ■ логија, статистика, Физика, виша топо граФија, стратегија, тактика, артиљерија, и т. д. обавезне су јој за многобројне корисне примене. Исто тако и целокупна наука о осигурањима, која је позвана да реши најделикатнија питања социјалног проблема, оснива се на рачуну вероватноће. Осигурања ствари, доживотних ренти, тонтина, стварање друштава заштедњу и узајамно потпомагање, осигурања на случај болести, несрећних случајева, изнемоглости, старости, беде; осигурање мираза, удовица, сирочади и т. д. само су једна Финансијска и социјална примена рачуна вероватноће. Заслуга за стварање науке о осигурању припада Халеју, који је први дошао на идеју да резоновање примени на вероватноће живота и на конструкцију табела морталитета. Прву табелу ове врсте, најстарију која постоји, публиковао је он 1693 год. у својим Филозофским Трансакцијама. Данас је наука о вероватноћама толико развијена да би за излагање потпуног прегледа њене простране домене и њених многобројних примена требало иеколико томова. Два најодличнија савремена француска математичара признају, да легитимнапримена рачуна вероватноће јесте поглавито питање методе. У својој анализи Лапласовог дела г. Бортран, доживотни секретар Академије Наука, вели ово : »Дело Лапласово, по дубини реФлексија, као и по јединственој употреби метода, које су у теснрј вези са најпростијим проблемима, остаје једино дело у науци досто;но дивљења, које производи. На жалост, оно је мало читано, и највећа тегакоћа у методама јесте, извесно, један од узрока напуштања, у коме често остају најбоље и најкорисније теореме рачуна вероватноће (( . Хенри Поанкаре, члан Академије Наука,у једној скорашњој студији »0 Науци и Методи" тврди, од своје стране, да би свака наука била немогућна без рачуна вероватноће. Рачун вероватноће оспова је сваке моралне статистике. Он, тако исто, допушга, да се контролишу извесне сведоџбе, да се провере извесни искази, да се открију и изнађу заблуде. Задржимо се, најзад, на главној тачци, која је од капиталног интереса у нашем садашњем раду: аримена теорије вероватно/ге легитимна је и иреиоручљива за истраживање и одређивање злочинчевог аута.

Примена рачуна вероватноће еа одре!>ивање пута војимје ишао иевршилац злочина над 5Каном Ван Галк. Потребпо је да тачно утврдимо: 1. Центар Жанпне опасности и место сусрета са злочинцем, т. ј. почетну тачку пута. 2. Завршну тачку пута. 3. Правац хода у почетку пута. 4. Правац хода при свршетку пута. 5. Могућне путеве који би везивали ове две тачке, и 6. Међу могућиим путевима, пут вероватан, извесан. Треба бити начисто са стварногићу. Мала Жана није могла бити одведена на сунце, већ на земљу, уБелгији, Брабанту, Брислу, на одрсђено место, мало удаљено од њеног домацила. Њен, још врућ леш. није бачен иа месец, нећ на земљу, на место које је потпуно одређено и познато. Дистанција између места Жаниног одвођења и места на коме је нађен њен леш релативно је ограничепа: три стотине метара отприлике Број могућних путова између ова два места још је ограниченији. Аиализа ће, међутим, доказати, да је само један од ових путева вероватан, извесан. Претпоставимо, да је тачка А утврђен и прецизан центар Жанине опасности, односно њен домицил на кеју »Иегге с1е ТаШе«, бр. 2, из кога је изишла 7. Фебруара, у 7 часова мање 10 минута у вече, да би отишла својој матери која јо становала на месту »сГАпуегв«, у Мо1еи1)ек8ат1-Јеап (< -у, па углу булевара „Ваискпп.® Означимо са Бтачно и прецизно место на коме је остављен и нађеи њен исечен леш, око 11 3 | 4 часа у вече, пред кућом бр. 22, у улици »ШгопсЈеПев«. Тачка А и Б везане су међу собом правом линијом, коју представља улица »Баекеп" (сл. 1). А Б

Б 1 8 1 (Север) 8 (,1уг) (0,. 1). Пре свега важно јо бити начисто с тим, да силовање није могла извршити каква скитница на јавном месту. Ми смо у потврду овог мишљења изнели и разлоге. Дете је, дакле, било одмамљено или одведено у нарочиту кућу или приватни, усамљени стан, и то не силом, јер би се у том случају отимало и викало. Према овоме, оно није могло бити одведено далеко. Бистра и интелигентна, као што је била, Жана не би ишла далеко са непознатим лицем, и то још у вече. Она, дакле, није могла бити одведена преко тачке .4, у правцу Севера, ка »Мо1епћек (( -у, нити преко тачке Б, у правцу Југа. Да би извршио злочин, злочинац је учинио два главна и битна покрета. Ова два покрета — у исти мах Физичка, физиолошка и механичка — одговарају у исто доба двама актима злочина и двема противним силама привлачења и одбијања, које су управљале овим покретима. Нормално и рационално рашчлањавање злочинчевих покрета допушта нам да реконституишемо целу његову акцију: он одводи дете са тачке А да би га довео код