Полицијски гласник

ВРОЈ 25.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 197

оебе, у правцу средњег места — места злочнна — тачке 8; после силоваља и черечења леша, он носи ишчеречен леш са места 8, и баца га ва место Б, у улицу »ШгопЛеНез«. Два покрета, две акције, два злочинчева акта — прво одвођење, крађа пли, примамљивање детета код себе, а затим одбацивање и одбијање лсша од себе — сачињавају два покрета, две акције, два противна акта, који су, међутим, извршени у једном истом правцу, у правцу А. Б., т. ј, од А. ка Б., од Севера ка Југу. Дете није било одведено преко тачке А, у правцу Севера, ка „Мо1еп]>ек с< -у и »1Јаекеп <( -у. Да је кућа злочина била преко тач. А, у правцу ка Северу, злочинац би. с обзиром на директну и сасвим природну опозицију својих покрета, одбацио леш у правцу Б', т. ј. још даље у правцу Севера, ка »Ваекеп-у«, тако да би се тачка А налазила на Југу, према тачци Б 1 . У овом случају средња тачка, илн кућа злочина, налазила би се између А и Б 1 , у правцу Севера према А, и у правцу Југа ирема Б 1 . Пикад се злочинац, међутпм, не бн враћао истим путем у правцу места одвођења, и то приликом ношења леша своје жртве, јер је морао претиостављати и бојати се да узнемирена Фамилија, потпомогнута полицијом, неиСпитује регион места одвођења у циљу проналаска нестале девојчице. Логика и здрав разум утврђују ово нагпе резоновање. Један крадљивац н. пр. који је покрао драгоцености из радње каквог јувелира и дошао кући да их повади из кутија, неће се никад вратити истим путем, да би одбацио празие кутије пред дућан покрађеног, већ ће их одбацити у сасвим противном правцу. Сам тај Факт, игго је леш Жанин одбачен на месту Б, доказује најбоље да је одвођење било у правцу А. На оваки начин да логика и здрав разум не сачињавају сами собом доказ. Материјални доказ наћи ћемо у посматрању једног Факта иуједној сведоџби. (наставиће се) 0 иетупним делима по казненом законику и о њиховом извиђању и суђењу

У прошлом чланку ми смо се забавили само предговором ове књиге и оним што је било у вези са њиме, а сада да пређемо на детаљно излагање погрешака и недостатака, које смо уочили. Дакле: У члану 1. своје књиге, писац говори о категорији кривичних дела, па издвајајући иступе из ових вели: »за арве две груае кривичних дела злочине и арестуае на длежне су држивне иолициске власти да их ислеђују, а ирвостеиени судови да их суде ®. Преносећи овако надлежност извиђања ових дела само на државне власти, писац и нехотице чини једну забуну, јер ће многи поверовати да су општипски су-

дови апсолутио изузети од овога посла, а то, међутим, не стоји, јер по § 19. и 20. кр. суд. поступка, кметови, као органн општ. суда, извиђају п злочине и иступна дела у границама тамо обележеним, а та дужпост по чл. 9' ј. и 95. лежи и на општипоким судовима као најнижим управним јединицама. Говорећи у чл. 7. о замени казне затвора новчаном, писац у поеледњем сгаву вели: »За дела, која ннсу иобројана у стрву V. § 15. и 16. „Полицијске Уредбе,® на случај замене казне затвора новчаном и обратно, важи ироиис § 49. П. Ур.«■ док за остала дела, према ставу ирвом вели да важп § 315. кр. законика. Ми смо тражили ра.злоге овој подели, али њих не пружају ни § 315. ни § 49. »Полицијске Уредбе«, јер и једна и друга одредба садрже једна иста наређења, нити тој поделн може бпти места по § 15. и 16. речене уредбе. Решење о замени иаслоњено на коју му драго од ових двеју законских одредаба, подједнако би бнло законито. Одмах за овим, у чл. 8. писац гопори о замени новчане казне затвором, па и ту поставља двојако правило. Тако, истичући дужност власти, да утврди немогућност наплате новчапе казне, он за случајеве тачке 1. § 49. »Полицијске Уредбе« вели: Ђ Но иретходно мора иокушати изврилење новчане казне и утврдити изјавом оеуђенога, да казну новчану не може да платн", а за случајеве § 310. кр. законика вели : »у овом случају мора се ирименити ироиис § 28. Кр. Законина с( . Из овога, дакле, излази: да је у првом случају доста да осуђени само изјави, како казну не може платити, па да му се ова замени затвором, а у другом случају као да то није довољно, него да му се казна може заменити затвором само тако, ако је не може алатити треИином свога имања. Међутим, ово последњс не стоји, јер се то правило не може извести из § 316. који гласи: »Ако осуђени на новчану казну, не би био у стању ову илатити сс , пошто он не одређује границе те немогућности нити везује за § 28 К. 3. него у § 318. истог закона дозвољава власти да и мимо тих узрока узима замену по молби осуђеног, кад зато нађе разлога. Дода ли се овоме одредба т. 1. § 49. »Полицијске Уредбе сс , која имиеративно налаже замену кадгод то иитерес осуђеног и његове породице захтева, и уочи ли се да између ових двеју одредаба нема никакве разлике у суштини, онда је јасно као дан, да о некој подели дела не може бити ни речи, као што смо и напред рекли за случајеве из чл. 7. ове књиге. Ми бисмо желели, да нам писац примерима покаже ту разлику између замене новчане казне затвором по § 316. к. зак. и оне по § 49. »Полиц. Уредбе«, управо која су то дела, код којих се казна замењује по једној, а која по другој поменутој законској одредби. Али уверени смо, да он то неће хтети ни моћи учинити.

Да ову погрешку учини њега је, несумњиво, иавело то, што две одредбе говоре о једмој истој ствари — § 316. кр. законика и § 49. Полпцијске Уредбе. Да је, међутим, мало више мислио о тој ствари, он би морао запазити: да је §-ом 316. била прећутно укпнута слична одредба из § 49. »II. Уредбе сс , и да је све до 1904 године § 316. био једини регулатор за замену новчане казне. Да је 17. јануара 1904. године измењен пооледњи одељак § 49. »Полицијске Уредбе®, те је на тај начин враћен живот целој овој законској одредби, и она сада важи уз ону из § 316. Видео би, даље, да ове две законске одредбе нису у колизији, него регулисавају једну исту ствар на једап пстп начин, и онда нс би нашао разлику, које у истини нема. Признајемо, даово може бити сувишно па и излишно, али морамо се мирити и рачунати са оним што стојн. Овде нам је згодно напоменути, да је писац пропустио да каже своју реч о једном врло важпом питању у вези са иаплатом новчане казне. На име, није ништа рекао: како ће се наилаћивати новчана казна кад се њ.ена замена не тражи, од оних, који су под заштитом § 47:1. грађанеког судског поступка. а како од осталих. У чл. 9. своје књиге, писагд говори о споредннм казнама које помиње § 310. кр. законика, па између осталога вели: »на које се кривац за извесна кривична дела може ооудити било уз коју од првих двеју казни, било и са мо једном од тих сиоредних казни с( . По речима: само једном од тих сиоредних казни"-, излази, да нисац мисли, како се ове казне могу самостално изрицати без казне затвора или новчане. Такво његово мишљење иотврђује се и речима његовим из чл. 13. књиге где вели: »Казна полицијског надзора то је споредна казна, која се никад сама за себе не изриче, него уз казну затвора; јер ову пооледњу иапомену он не чини ни код одузимања ствари, нити код протеривања. Овакво је мишљење, по нашем нахођењу погрешно и у супротнооти у опште са самим значајем сноредне казне. Јер, и ако у § 325. не стоји пзрично, да и за сиоредне казне важе нрописи § 38. и 38. а. кр. законика, по коме се споредне казне (одузимање предмета, прогонство и надзор) »не могу никад саме за себе ни појединце ни једна с другом ооудити, него тек уз друге овим закоником одређене казне«, ипак ми налазимо да то начело важи и код иступа. За потврду нашега гледпшта ми налазимо доказа баш у одредбама, које о овим казнама говоре. Тако § § 333. (писац помиње и § 332. али то ће бити случајна грешка, јер тамо у опште нема предмета за одузимање, пошто важи само прва тачка) 334., 335. и остали, које писац помиње у чл. 10., а који говоре о одузимању ствари, условљавају прво главну казну, а одузимање долази као сиоредна.