Полицијски гласник

СТРАНА 216

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

мене закона, како се не би у иотоветним случајевима доносиле разнолике одлуке, према томе. је ли предмет расматран и решаван у једном или другом одељењу Касационог Суда, а према гледишту, које о том питању преовлађује у појединим одељењима. Преовлада ли гледиште за примену § 939. грађ. зак., онда се приступа једној начелној новини, која се у основи противи другој па и најскоријој општој практици Касац. Суда. Мсђутим, Главма Контрола налази, да нема разлога да се таквој важној новини приступа, да се толико годишња иракса Касац. Суда и Главне Контроле ремети и да се на тај начин код масе осуђених лица створи уверење, да су очевидно против-законито осуђени на накнаду штете; јер према њима није примењен § 939. са трогодишњим већ § 931. са шестогодишњом застарелошКу. Треба дати одвећ јасне и убедљиве разлоге, да је одиста закон кроз тако дуго време и све до иајновијег доба погрешно примењиван, па да се та новина може правдати. Главна Контрола не налази, да такви разлози постоје. Кад је Законодавац, у намери да јаче заштити јавне интересе, прописао нарочиту. дужу застарелост, у корист извесних установа општег значаја. па тој намери дао очевидна израза у § 931. гра1). зак. прописујући застарелост од шест година у корист тражења државних, а такав је случај и овде, онда би се тешко могло схватити, да за те случајеве треба ипак применити краћу застарелост из § 939., застарелост од три године, која се односи на друге случајеве, а не и на оне, које предви^а § 931. Не стоји то, да се те две одредбе сукобљавају. У § 939. није у опште било потребе предвиђавати нарочиту застарелост за накнаду штете по државним потраживањима, јер је то питање и садржано и расправљено једном општом одредбом, која се на државна потраживања односи, а то је одредба из § 931. гр. законика. Ако би се узело, да накнада штете није покретно добро, као што је то у давнашњој прошлости још 5. октобра 1878. год једно одељење Касац Суда по извесном спору (који се тицао цркве) расправио решењем 2169, на би се том давнашњем и вероватно усамљеном гледишту и сада приступило, одлуком опште седнице на широј, начелној основи, онда би за јавну касу било одвећ штетних последица и поред све заштите, коју има по § 931. грађ. зак. А загато ? Може ли се одиста бранити, да тражење накнаде штете, која има непосредне везе са покретним добрима и од њих управо и долази, да то тражење није у ствари тражење покретнога добра или његове вредности ? Може ли се то одвојити као неки оделит, друкчији правнп појам, од онога, који је изложен у § 931. грађ. зак? Како би се могло иравдати, да тражења јавннх каса, која се односе на покретна добра, застаревају за шеот година, а накнада штете за та иста добра да застарева за три године и то по § 939., који с тим добрима иема никакве везе.

Како би се онда могла разумети и правдати, иначе, са свим чравилне и скорашње одлуке опште седнице Касационог Суда од 2. јануара 1908. г. № 14186, по којој нарочита застарелост, која вреди, за непокретна општинска добра, по том истом § 931. има да се примени и на све тражбине, које са тим добрима имају везе. Кад је реч о накнади штете из § 939., а ствар се тиче државе, застарелост се има применити и расправити у вези са § 931. грађ. зак., као што је досада тако дуго и јодполико практиковано, и као што се то лепо види из оног случаја, који је расправљен у првом одељењу Касационог Суда, по гласу приложених акта." Касациони Суд у својој онштој седници нашао је да су противразлози Главне Коптроле закону саобразни, а да примедбе не стоје, па је стогаврагио предмет одељењу, да донесе одлуку о главној ствари. Према оваквој одулци одељење Касационог Суда понова је расмотрило акта овога спора и нашло да је нресуда Главне Контроле на закону основана и за то ју је и оснажило. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Јован Близуровић, ауотријоки војни бсгунац, који је био па оталном отановању у Лесковцу, извршио је оиасну крађу Симону Стојановићу, механџији из истог меота, па затим побегао. Том при.шком однео је покрађеном 50 динара у новцу и један нолован црни капут. Он јеотар20 — 2 3 године, округлог лица, црномањаст, бркова црних мадих, дежмекаст, на себи је имао панталоне од аустријоког војничког шајка. — Депеша начелпика среза лесковачког Бр. 14932. Дазар Митровић, Циганин, има да одговара код кварта палилуског за крађу коња. Он је стар 50 година, висок, црно ироседе браде — Акт кварта палилулског Бр. 4851. Сава Бојновић, из Мале Митровице, има да се притвори па захтев овдашњег ауотроугароког посланства. Оп је стар 2 7 година, очију и коое црне, кажинрст на десној руци деФормиран. — Акт Миниетарства Унутрашљих Дела ПБр. 6648. Два непозната разбојника, 28. ирошлог меоеца, нанали су Вукану жепу Танаоија Илића из Црквеица, и отели јој 4 5 динара у новцу, једну мушку кошуљу, једне гаћс, дво трубе нлатна, и један намук Фитиљаш. По њеном казивању зликовци оу изгледали овако: један је отар 2 5 — 2 6 година, средњег раота, риђ, дежмекаст, од одела на себи имао је аптерију од црног шајка, на глави шубару и био је нагарављен ; други је нознатпо мањи од првог, црномањаст, црних бркова. Па месту где је извршено разбојништво нађепа је њихова марама бледожуте боје, са затворено-црвеним шарама. Депеша начелника среза ресавског Бр. 12506. Лазар Ђорђевић, скитачки Циганип, стар 40 година, густих бркова, на десној руци у

прстима оакат одговара за покушај убиотва. — Депеша Бр. 3. комесара нанађура у Тополи. Ирепоручује ое полицијским и општинским влаотнма, да за овим иобеглим лицима учине најживљу нотеру, н у случају нроналаска отражарно их уиуте влаоти која јепотерницу издала, с нозивом на означене бројеве акга илн депеша.

НАЂЕН ЛЕШ У атару села Церја 19. нрошлог месеца Ибар је избацио један пепознати мушки леш, који је у ноди лежао више од меоец дапа. Леш је стар око 30 година, дугачак 179 см. добре мускулатуре, здравих зуба, без одела и икаквих новреда. — Акт наче.шика ореза жичког Бр. 1 1666. Т Р А Ж И С Е Јеремија Белаковић., радсникизБеограда, отишао је од своје куће 15. прошлог месеца, и до данас се није вратио. Он је стар 42 године, црномањаст, средњег расга, у официрокој старој блузи оа шајкачом на глави. — Акт кварта падилулског Бр. 4798.

УХВАЂЕНИ Стојадин Станисављевић и Милорад Јовановић ооуђеници, чије смо иотернице изнели у нрошлом броју, похватани су. КРАЂЕ СТОКЕ Ноћу између 22. и 23. прошлог месеца ненознати крадљивац украо је Милаиу Радојичићу, учитељу из Мачкопца, једну кобилу високу 130 до 140 ом. кулашаоту, гриве мрко лиоасге са жигом В. — Депеша наче.шика среза раоинског Бр. 126 52. Ноћу између 20. и 21. прошлог месеца неиознати крадљивац украо је једну кобилу Радомиру Иетровићу из Поточица. Кобила је длаке доратаоте, па левој отрани трбуха има килу са ншгом а О". — Денеша начелника ореза темнићског Бр. 7414. Пенознати крадљивац украо јс Станојлу Бркићу, из Прћиловице, једну кобилу, длаке доратасте, цветаоту. па једној нози чаранаогу, матору 6 година. — Депеша пачелника ореза моравског округа нишког Бр. 8415. Обраћа ое пажња свима полицијским и онштиноким влаотима иа ове крађе и крадљивце.

Н А 3 Н А Њ Е Номилвти »Полицијског Гласника (< за 1908. и 1909. год., у елегантном тврдом иовезу, могу се добити у уредништву ио цену од 20 динара за једну годину. Комилети у меком иовезу за 1908. и 1909. год могу се добити ио цену од 15 за једну годину, или оба заједно за 25 динара.

Шталша Краљ. Срп Државне Штампариј

уредник Милорад А. Вујичић