Полицијски гласник

БРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215

ловини водениде заједно са наследницом. Даницом, онда је среска власт погрешила, глто је решењем својим уступила целу другу половину воденице Јони већ је требала само половину од те друге иоловине да јој уступи на уживање, и као што је решењем жалитељку Даницу упутила на спор ради доказивања да тужиља нема права својине на првој половини воденице, а ни право удовичког уживања на другој половини воденице, тако је исто требала тужиљу да упути на спор да докаже да има право удовичког уживања и на други део друге половине спорне воденице. Министар Унутрашњих Дела писмом од 26. априла 1910 године П№ 8178. известио је Државни Савет, да се са предњим посматрањем саветским слаже, и да ће у смислу саветских иримедаба издати жалитељки друго решење. Одлука Државног Савета од 4. маја 1910 год. № 5621.

Један случај неправилности избора услед тога, што једна кандидатска листа није била лрилепљена на кутију, те се за њу на збору није ни могло гласати. Милован С. из Л жалио се Државном Савету противу избора кмета села Л који је извршен на дан 11. априла 1910 године, због ових неправилности: 1. што сазив збора није никако објављен; и 2. игго бирачки одбор није једну кандидадску листу иотврђену судом ставио на кутију, те се за њу није ни гласало. II. Одсек Државног Савета по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што се из записнпка бирачког одбора о раду на збору за овај избор види, да је бирачки одбор прилепо свега две кандидатске листе на кутије, за које се свега и гласало, а да трећу кандидатску листу 3 Л , како се из поменутог записника као и саслушања овог кандидата од 11. априла 1910 год. види, није лепио на кутију, иити се за њу тога дапа гласало, а то је међутим противно чл. 53. з. и чл. 54 б. закона о општинама, по којима је свака листа, потврђена од првостепеног суда, морала имати на дан збора своју засебну кутију, те је и бирачки одбор био дужан да све потврђене кандидатске листе прилепи на кутије како би се на тај начин омогућило гласање за сваку. С тога је на основу чл. 170. зак. о општинама решио, да се овај избор кмета селв Л поништи. Одлука од 17 маја 1910 год. ј \» 6219.

Један случај уништаја избора услед лрекнда рада биранког одбора у подне. Милан Р., из Б жалио се Државном Савету иротиву избора часника за општину б који је извршеп 28. марта 1910 год. због ових неправилности: 1. што је бирачки одбо^, у место чл. 54. к., прменио чл. 46. и 47. зак. о општинама, те је гласање у подне прекинуо

од 12 до 2 часа по подне и гласање закл,учио у 5 часова по подне. 2., што је председник бирачког одбора, који је и кандидат за одборника на изабраној листи, овај прекид намерно удесио. да би омео неке гласаче, у чему је и успео; 3. што у записник није уношено све што је на збору рађено; 4., што је благајник општински изопијао гласаче, који су, онако пијани, нападали и тукли оетале гласаче; 5., што чланови бирачког одбора нису одређени коцком; и 6., што између изабраних часника постоји сродство. Трећи одсек Државиог Савета, и не упуштајући се у оцену осталих жалбенпх навода, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што је протоколом о одвојеном мишљену два члана бирачког одбора од 28. марта 1910 год. утврђено, да је, противно изречном пропису чл. 54. к. зак. о општинама, гласање прекидано од 12. часова у подне до 2. часа по подне а тај је прекид могао бити од утицаја на ресултат гласања. С тога јо на основу чл. 170. зак. о општинама решио, да се овај избор поништи. Одлука од 27. априла 1910 ј од . № 4252.

У општннама, састављеним из неколико места, избор кметова вршн се на варошким односно сеоским састакцима засебно једно за другим у даке, које општикски одбор одреди. В. В., из Д жали се Државном Савету иротиву избора кмета села Д пзвршеног 4. априла 1910 год., због ових неправилности: 1. што су једног истог дана вршени избори кметоваи заово село и засело В 2. што је гласање вршено у .једној истој соби за оба кмета; и 3. што је био један исти бирачки одбор. II. Одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што се из објаве општинског суда од 12. марта 1910 год. № 435. о сазиву збора за овај избор, као и одлуке општииског одбора о одре^и вању дана за исти, види, да је једновремено, једног истог дана и од једног истог бирачког одбора извршен избор и кмета овог села и кмета села В а међутим то је противно чл. 58. и чл. 53.г. закона о општинама, по коме се у општинама, састављеним из неколико места, избор кметова има извршити засебно једно за другим у дане које општински одбор одреди. С тога је на основу чл. 270. зак. о општинама решио. да се овај избор поништи. Одлука од 15. маја 1910 год. № 6377. Јос. К. Ст.

Одлука опште седнице касацноног суда од 4. маја 1910. Бр. 5515. Застарелост из § 931. грађ. законика од 6 година важи и за застарелост ирава

на накнаду штете државе ирема иојединцима, а не само за застарелост иокретних добара државних. Главној Контроли био је тужен од месне контроле окр. ваљевског М. Б. за накнаду штете, коју је овај причинио држави као рачунополагач дотичне општине. Главна Контрола пресудом својом од 28. октомбра 1909. год. № 23305, осудила је М. Б. да накнади причињену штету држави. Но по жалби туженог Касациони Суд, примедбама својим од 16. Фебруара 1910 № 1892, поништио је поменуту пресуду Главне Контроле са разлога: »Кад је § 939. грађ. закона, који пропис нарочито говори о застарелости права на тражење накнаде штете, прописано, да штета застарева за три, односно за 24 год., ако је из злочинства постала, и, кад се у овом закоиском наређењу не прави разлика, да ли је штета учињена према држави илн само према приватнима, онда јеГлавна Контрола, погрешила што и у овом спору, питање о застарелости, није ценила по наведеном законском пропису, већ по § 931. грађанског законика. Ово нарочито и за то, што пропис § 939. грађ. закона долази после § 931. истог закона, те кад не изузима штету према држави, нити зато упућује на § 931. гр. зак. има се узети, да вреди за све случајеве, иа ма штета према коме била учињена, у колико то другим опецијалним законима није друкчије наређено." Главна Контрола није примила ове примедбе Касац. Суда, већ је дала следеће противразлоге: »Све до ове одлуке одељења Касационог Суда, стално је примењивана за спорове. који се по дрзкавним рачунима воде код Главне Контроле, застарелоот из § 931. а не из § 939. грађан. законика. Изузимајући, можда. поједине случајеве из давнашње практике Касационог Суда по правилу и управо искључиво, примењивана је шесто-годишња застарелост из § 931. а не трогодишња из § 939. грађ. зак. Од многобројних примера Главна Контрола наводи одлуку ирвог одељења Касац. Суда од 18. марта 1908. г. № 2524, којом је оснажена пресуда Главне Контроле од 13. децембра 1907 г. № 30720; а та пресуда донета је на штету односно жалиоца баш по том основу, што према туженом није примењена застарелост од три већ од шест година из §931. гр. зак. По том предмету, да је било места примени § 939. пресуда Главне Контроле била би поништена у корист тужоиога, јер је много више протекло од трогодишњег времена, колико се у смислу то а §-а за застарелост тражи. За доказ ових навода прилаже со у верном препису пресуда Гл. Контроле, жалба туженог и одлука првог одељења Касац. Суда. Као што се из текста одлуке Касац. Суда види у тој содници је учествовао један судија, који је учествовао и у доношењу одлуке, на коју се ови противразлози односе. То значи, да се ове две одлуке Касационог Суда у основи не слажу, а кад је тако, онда је у интересу ствари, да се дође до једнолике при-