Полицијски гласник

страна 214

стоји случај тачке 3. чл. 114. закона о општинама, без обзпра на то што је повратио грађанску част, јер овај последњи услов важи за остале часнике и особље а пе и за њега. Државии, Савет у јсдпом конкретном случају стао је на другчије гледиште од гледишта уредништва, али уреднинттво налази, да је прави смисао закона оно, како је напред речено. IV Суд општине лугавачке актом својим Бр. 1549, пита: „Министарство Финансија, претписом својим од 16. Фебр. тек. год. БПр. 234, објаснило је, да је за општински буџетски прирез, који износи до 50°/ о потребна одлука — одобрење општинског збора, према чл. 167 Устава земаљског. Поступајући по горе наведеним законским прописима, суд овај саставио је буџет нрихода, по коме прирез за подмирење расхода износи до 50"/ о и пошто га је општински одбор одобрио, послат је надзорној власти на преглед. Надзорна власт пошто га је прегледала, вратила је буџет овом суду те да предвиђен прирез одобри опнггннски збор. Када је буџет збору изнет на одобрње, од 800 правних гласача гласало је за одобрење приреза свега 26 правних гласача, а остали нису хтели гласати, ни против нити пак за одобрење. Кад се узме у обзир да на збору треба да учествује половина и један више правних гласача, уписатих у азбучни списак (према чл. 51 зак. о општ.) онда је на овом збору требало учествати 401 правних гласача па тек онда да се ствар реши. Поменутим чл. 51 зак. о општинама није објашњено: шта ће се раднти ако на првом збру не учествује довољан број гласача, да ли ће се сазвати други збор, а шта ће се радити на овом другом збору ако опет не учествује довољан број гласача. С тога се моли уредништво за обавештење: 1 ; Да ли ће суд сазивати други збор пошто на првом збору није учествовао довољан број гласача; и по ком законском проиису. 2; Шта ће сад радити ако и на овом другом збору не учествује довољан број гласача, да ли ће буџет слати на одобрење Окружном одбору, нли ће и даље гласање продужити, које се дуго може одуговлачити, и опет остати нерешено?" —• На ово питање одговарамо: Суд је погрешно разумео члан 51. закона о онштинама, јер он не тражи да на збор дође половина и један вигне од укупног броја нравних гласача у једној општини, иего изречно вели : »збор решава са оноликом бројем правних гласача, уведени у азбучни списак, колики је на збор дошао, а пуноважна је одлука збора оно, зашто је гласала половина и једаи више од дошавших гласача," Према овоме, кад су свнх 26 дошавших гласача гласали за прирез, онда је он одобрен, и суд нека буџет пошље окружном одбору на даљи рад.

полицијски гласник

V Деловођа општине златарске пита: »Многа лица из једне општине, осуђена су на плћање кривичних трошкова селу 11. за извршену горосечу. Да би се та лица ослободила од плаћања, удесе споразумно са општинским судом, те им половина правних грађана дотпчног села потпише, да им ове трошкове поклања. Те њихве потписе овери и поттврди општ. суд, па им после на основу те потврде пуномоћници сеоски издају признање, да је село Н. опуномоћило исте овим путем, те да осуђенима ту суму новаца поклоне, и власт, на оспову тог поднетог признања, сматра да су село нзмирили те сматра и пресуду за извршену. Молим уредииштво за обавештење : Да ли је ова радња општииског суда правилна и на основу којег закоиског прописа, јер по закону о општинама, па ни другим специјалним законима, не стоји да села могу чинити поклопе овакве природе и на овај начин?" — На ово пнтање одговарамо: Ако се под кривичннм трошковима ииа разумети накнада штете, за посечену шуму, онда она не може бити опроштена пи овим путем, па чак ни зборском одлуком, јер општинска шума нмје својина само онога дела правних гласача, него свију чланова једне општпне. Она чак није својина само садашњих пунолотних члаиова општине, пего и оних који ће то тек бити. Ако се овоме дода и то, да се на овај начин изиграва и сам закон о шумама и потсеца чак и потреба његовога постојања, опда поклону још мање може бити места. Према томе, свака полицијска власт, која помаже овакве смицалице криваца и општинских власти, саучесник је у кривици, коју они врше. Сваки пон1Т( н грађанин, којизаовакву смицалицу сазна, дужан је да одмах извести г. Министра Народне Привреде, који ће овоме стати на пут.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Кад се удовица, која је са децом мушком или женском, роднтељима мужевљевим или браћом и сестрама, на уживању добара мужевљевих заостала, не би могла са овима сложити, полицијска власт дужна је уступити јој на уживање раван део са истим законим наследницима. Александар П., као пуномоћник Лоне удове пок. Д. Г., из Пирота, обратио се начелнику среза нишавског и навео, да је по тапији пиротског прв. суда од 28. јула 1896 год. № 6378, половина воденице на реци Нишавн својина његове властодавке Јоне, а друга ноловина да је својина наследнице пок. Д. Г. — Данице жене Н. М., на којој она —■ Јона — има права удовичког уживања према ретпењу неспорног сусудије пирогскогпрвостепеногсуда од 27. , марта 1907. године №3996.. нудаона ни је-

ерој 27.

дио ни друго ово своје право не ужива, јер су јој исто њена кћи Даница и зет II. М. још давно приграбили, па је стога молио, да се оии са уживања целокупног поменутог имања, као несавесни држаоци, истисну и припадајући део истог његовој властодавци Јопи уступи. Саслушани по овоме Даница и муж јој Н. М., изјавили су, да они поменуту водницу не уживају самовласно и да удова Јона има од исте само право удовичког уживања, али како она код њих живи и они бригу о њој воде, то јој нраво уживања на половину воденице не признају. Пом. Јона изјавила је, да она истина станује у истој кући с њима, али да ме живе у заједници, већ да она борави одвојено и да о њој никакву бригу не водо но да су јој све имање заузелн, па је с, тога понова тражила да јој се помеиута воденица, половипа као сопственици по тапији. а друга ноловина као удови на уживање устуни. Начелник среза нашао је, да је пупомоћник удове Јоне поднетом тапијом судском пуноважно доказао , да она на једну половипу воденицо има искл>учиво право својине, и поднетим решењем неспорног судије, да на другу половину има права удовичког уживања, па је' с тога решењем од 5. октобра 1909 год. № 12995. одлучио, да Дапица по извртпности решења уступи удови Јони воденицу, и то једну половину у својину, а другу на удовичко уживање, остављајућн јој ираво, да путем спора против Јоне докаже, да Јоиа нема нраво својине на једној половини спорпе воденице, а право удовичког уживања на другој половини. Решење ово оснажило је начелство окружно, а решење овога одобрио је Мииистар Унутрашњих Дела својим решењем од 14. новембра 1909. год. П№ 24853. По изјављсној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Као што се види из тапије пиротског првост, суда од 27. јула 1896 год. № 6378. и распоредног извршног решења неспорног судије иотог суда од 27. марта 1907 год. Бр. 309. МБр. 1145., донесеног о наслеђу по маси пок. Д. Г., баштована из Пирота, Јона удова пок. Д. Г. сопственица је половине воденице на реци Нишави, а друге половине сопственица је жалитељка Даница као наследница, ну под теретом Јониног удовичког ужнвања до смрти или преудаје. По § 414. грађанског закона, ако удовица по смрти мужа на уживању добара мужевљевих са децом мушком или женском, или са родитељима његовим или браћом и сестрама заоставша, не би се сложити могла, па би или опа или наследници ову деобу захтевали, то у таквом случају припада њој на уживање раван део са истим законим наследницима, којима ће такви после смрти жене или у случају преудаје припасти. Према томе, кад тужиља Јона има права удовичког уживања на другој по-