Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. ЈУЛА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаицут, а ирема потреби и више пута недељио. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти, и износи: '20 дииара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге иретплатнике у ошпте 12 динара годишње. За иностранство: годипгње 24, полугодншње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрагпљих Дела, поставнти: за начелника прве класе округа пожаревачког Миливоја Савића , начелника исте класе округа ваљевско , — по потреби службе ; за начелника друге класе округа београдско г , с платом коју је и до сада имао, Чедомира А. Костића, начелника исте класе округа смедеревског, — по потреби службе; за начелника дру.е класе округа крушевачког Љубомира Марковића, начелника исте класе округа нишког, — по потреби службе; за пачелника друге класе округа ваљевског Милоша Ђорђевића, начелника окружног у пензији ; за начелника друге класе округа пиротског Стевгна Живаиови^а, пензионера ; за начелника треће класе округа подринског Шивојина Аранђеловића, начелника исте класе округа крушевачког, по потреби службе; за начелника треће класе округа нишког Ивана Ђонића, начелника иоте класе округа пожаревачког, — по потреби службе ; и за начелника чегврте шасе округл смедеревског Впдена ПанЈуровића, начетника исте класе округа пиротског, — по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 3. јула 1910. год. у Београду. Указом Његовог Велмчанства Краља Петра I. на прсдлог Министра унутрашњих дела, а на основу § 6. закона о местима решено је: да се место Дренова, заселак села Жељина, општине сирогојнске у срезу златиборском, по изјављеној жељи својих становника, прогласи за село под истим именом с тим, да и даље остане у саставу садашње општине. Ј1з каицеларије Министарства Унутрашњих Дела, 8. јула 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I. на предлог Миниотра унутрашњих дела, а на основу § 6. закона о местима решено је: да се место Доњи Део села Велике Сугубине, опгптине слатинске, у срезу левачком, по изјављеној жељи својих становника, прогласи за село под нази • вом Старо Село с тим да и даље остане у саставу садашње општине. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. јула 1910. год. у Београду.

Р А С П И С Снииа окружним начелствима и Унрави града Београда Министарство Иностраних Дела издало је расиис свима дипломатским мисијама на страни, да од сада не издају никакву новчану и материјалну помоћ оним Циганима, који би путовали по иноотранству без срестава за живот. С тога се препоручује свима полицијским и општиниским властима, да упозоравају путујуће Цигапе, да ће се излагати неприликама, ако путујупо иностранству без срсстава потреббних за живот и пут, јер помоћи од конзулата и мисија на страни неће добити. Нека начелство — Управа — ово достави подручним властима ради унрављања. ПВр. 12478. 28. јуна 1910. год. у Веограду. Министар унутрашњих дела, Љ. Јовановић с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Слична установа постоји и у аустриском праву, код јавне продаје непокрет-

них добара. По аустриском закону о извршен.има (Ехеки1;шп80гс1пип§), устунањс (2и8сћ1а§;) пописанога добра, оном надметачу који је на дан лицитације (Уегв1;е1§египЈ?в1;егтт) дао највећу цену(с1ег МеГв!Ме1;епс1е), није дефинитивно. По §-у 196. тога Закона допуштено је, у року од четрнајест дана од дана када је објављена судска одлука о уступању пописанога добра најјачем надметачу („тегћаЊ ујегиећп Та^еп пасћ УегЈаиЉагип^ Дег 2изсћ1а &8ег^еПипд -с< ), учинити нову понуду која се зове ТЈећегћо!; (француска 1а вигепсћбге) и која мора бити, од последње понуде (МеЈзЉо!) на лицитацији, већа бар за једну четвртину (§ 195. други став истога Закона). Ту понуду треба, по § 196., учинити код извршнога суда (Ехеки1шп8§епсМ), а, у исто време, понуђач мора доказати да је, од цене коју је понудио, положио једну четвртину било у готовом новцу (Ваг§еИ) било у државним хартијама (т1апсћ8сће ~\Уег1;рар1егеп). О овој понуди има се последњи надметач, онај коме је, као највећем понуђачу, добро на лицитацији уступљено (с!ег Егз1;ећег), известити, и тај надметач има право нове понуде — јер их, наравно, може бити више — према себи обеснажити, тиме што ће и он, од своје стране, понудити онолико колико од тих понуда износи она која је највећа (»Ег капп сИе ап^ећгасМеп Пећегћо!е с!ас1игсћ епЉгаЛеп, с1а88 ег ает Ме18ћо1; аиГ с1еп Ве1га^ с1еб ћосћвТеп ТЈећег6о 1 ;8 егћоћ! — § 197.). И то он мора изјавити, опет код извршног суда, у року од три дана откада му је последња већа понуда ( в с1а8 1еШе ет^еЈап^Љ 1Јећегћо1; <( ) саопштена. У том случају. све те нове понуде одбијају се („ЛУепп с1ег Ег81;ећег с1а8 Ме18Љо1; ^етааз § 197. егћбћ!;, атс! 8ат1;Нсће1Јћегћо1;е гигискггше^аеп 1 ' —§ 198.) и добро се уступа с1ет Егз1ећег-у, то јест највећем лицитанту који је, своју ранију понуду, попео на висину највеће нове понуде. Ако, пак, прође онај рок од три дана, а тај лицитанат се не јави са својом понудом, тада се добро уступа ономе чија је понуда међу новима најјача, а ако су оне једнаке, тада се добро уступа ономе који је наЈпре своју понуду дао ( в ...8оп81; 181 ип1ег тећгегеп 1Јећегћ1е1;егп сЈегјет^е гиги1а88еп, -дае1сћег Леп ћбсћаЉп Рге18 ап-