Полицијски гласник

СТРАНА 218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28.

§-е1)о1;еп ћак; ђе1 01е1сћеИ с1ег 1Јећег1зо1е §јећ(; с1ан 2шгогкоттеп (1еп АиззсМа^« § 198. први став). После судске одлуке којом се добро с1ет 1Јећегћ1е1;ег-у уступа, не може бити више надметања (»Ое§еп с1еп Ве8сћ1и88, с1игсћ луе1сћеп с1ег Хи8сћ]а§ ег1еШ лухгс 1, 181 е1п луеИегез ТЈећегћо!; ип7и1а881§ сс — § 199.). Немачки Грађ. Судски Поступак овде је као и наш : продаја, како покретних тако и непокретних добара, остаје на ономе који је, ва дан лицитације (Уега^е!^егип&а^егтт), највише понудио. п Бег 2изсћ1а§' 181 с1ет Ме181ћ1е1"епс1еп ги ег1еИеп <( . (Добро се уступа најјачем понуђачу), вели РШп§, у своме, до сада већ више пута овде наведеном, делу, Вег КеГсћа СГЂИрго ге88, 8 . 6 62. Судска одлука о устуиању пописанога добра највећем понуђачу зове се, код непокретних добара, 1)ег 2ивсћ1л§ћеасћЈизз. 1 ) Даље је дејство закључења продаје то : да се кауција, положена по §-у 479. став други (допуна од 14. Јула 1878. зб. 38., стр. 58.), врађа одмах оним лицитантима на којима продаја није остала, као што с.е то види из друго} а става §-а 481. (допуна од 14. Јула 1 898.): „Положена кауција враћа се одмах по свршеној продаји свима осталим надметачима, осим ономе на коме је имање остало«. Пошто ти лицитанти, услед уступања добра оном надметачу који је дао највећу цену, нису купци и, због тога, немају, поводом лицитације, никакве обавезе, то кауција губи сада онај значај који је имала, док је било могућно да један од тих лицитапата добро на продаји, као најјачи надметач, прибави. Треба приметити да се, под »свршеном продајом«, разуме овде: закључена продаја, а не продаја која је постала извршна, било услед тога што није против ње нико изјавио жалбу (§§ 503. и 507.) било зато што је и суд, пред који је продаја била на расматрању услед жалбе заинтересованих, продају оснажио (§ 507.). Нема спора да је овако, иошто је, за надметаче на којима продаја није остала, равиодушна ствар да ли ће продаја та бити или не уништена: они с.у, устуиањем добра највећем надметачу, дефинитивно од сваке обавезе ослобођени. Ако се кауција није састојала ни у »готовом новцу" пи у »сигурвим папирима" већ „у сигурној залози покретних ствари илн непокретног имања". тада и ова залога престаје, после- закључења лицитације, ако је њу дао који од лицитаната на којима продаја није остала: покретна залога враћа се залагачу одмах (§ 325. Грађ. Зак.) а непокретну, која се, као што знамо. стичс уписом у хипотекарне књиге (§ 326. Грађ. Зак., Интаб. Уредба), има право лицитанат одмах, такође, из књига исписати, истабулирати (тач. XIX. Интаб. ') За продају покретних ствари важи пропио §-а 8 17. (718.) Нем. Грађ. Суд. Поотупка у коме се вели : >Ш1е АБНеГегип§ етег 2и§е«сћ1а§епе 8асће {ЈагГ пиг §е§еп Бааге 2аћ1ип§ дезсћећеп^, што значп: Предаја (највећем надметачу) уступљене ствари бива оамр за готов новац. Процедура је, дакле, код лицитирања нокретних ствари много простија и бржа него код продаје непокретних, где извршни суд, УоШСгескипјЈа§епсћ{, мора да донесе одлуку о уступању продатога добра, као што је то и горе речено. БЧИшв, ор. сИ., 8. 661. ГГ. (5 Н7: (( Еп4чсће1с1ипЈЈ пћег <1еп ХизсТа;;«).

Уредбе). Наравно, у овом поеледњем случају, лицитанат би морао поднети надлежном првостепеном суду (тач. VI. Интабулационе Уредбе) доказ о томе да он није, на дотичној продаји, био последњи надметач, те да, према томе, његовој интабулацији нема више места. Најзад, ако је лицитанат на коме продаја није остала један од оних који, по §-у 479., нису дужни полагати кауцију, њему се, ио закључењу продаје, нећеимати штавраћати. Друкчије ствар стоји са највећим надметачем, на коме је продаја остала. Као што смо то видели из цитиранога иасуса §-а 481., њему се кауција не враћа, по свршеној продаји, односно не враћа му се покретна залога нити може скинути хипотеку, дату место кауције, ако је такав случај. Разлог због кога је тај лицитанат био положио кауцију односно конституисао залогу сада се остварио: од једне могућности, вероватноће, да он, лицитанат, може доћи, поводом продаје, у обавезу, тај разлог се сада претворио у сигурност, наравно под условом да продаја остане стална, да се неуништи: кауција, односно залога, одговара, у границама у ко • јима су дате, за ИЈМирење излицитиране цене, и, евентуално, за измирење оне штете која би се, за случај да, због неполагања цене од стране тога лицитанта, дође до нове продаје, показала на овој другој продаји (§. 484., допуна од 14. Јула 1898. год.). ] ) Ако највећи надметач није дао ни кауцију ни залогу, зато што је он било интабуланат било неинтабулисани поверилац за чији је рачун непокретно имање узето у попис (§.479., други став), обавезу у коју је дошао куповином пописанога добра гарантоваће тражбина коју има нрема дужнику. У осталом, ево како се о томе изражава законодавац, у другом ставу §-а 481. (замена од 14. Јула 1898.): »Ако продаја остане у снази и купац цену положи, кауција ће му се при полагању цене урачунати у цену или вратити. А ако продаја остапс у спази, а купац цсну не положи, него буде нова продаја имања на његову штету по §-у 484-ом, кауција ће се употребити на измирење трошкова око нове продаје и штете ако штете буде, што би се на новој продаји добила цена мања." Разуме се да примени другога става §-а 481. односно вр.чћања кауције лицитантима некупцима нема места код продаје покретних ствари, пошто се ту кауција не полаже, а не полаже се стога што се, по §-у 483., »Јавно продаје за готове новце, који се нолажу за покретну ствар одмах..." Истоје тако и у другим законодавствима. Тако, §. 276. ш Јгпе Аустрискога ЕхекиНоп80гсћшп§--а, у коме се говори о јавној нродаји( Уегз1е1§егип§') покретних добара, вели: »ЕтУасИшп ћаћеп сће Вје1;ег шсћ! ум ег1ед;еп, к то јест надметачи немају да полажу каЈ цију. Ово зато што се у §-у 278. истога Закона који, такође, говори о иродаји покретности, каже : »1)је ги уегкјеј^егпсћзп Ое&епз1;апс1е луегс1еп пиг §е§еп Ваг2аћ1ип§- уегкаиП иис1

Ј ) В. Дим. С. Калајџић, Кауција ири јавним иродајама (Полицијски Гласник, год. 1910., број од 18. Априла, стр. 114.).

тшвеп уот Ме18Ше1епс1е воСог! ићегпоттеп луегс1еп® (став други), гато ће рећи: Предмети за продају одређенп продају се само за готов новац и највећи/надметач може их одмах узети. § 817. (728.). Немачкога Грађ. Суд. Поступка ирописује, за јавну продају покретних ствари, као што нам је то већ познато »1)1е АћћеЈегип^ етег 2и8сћ1а§епеп 8асће с!агГ пиг §е§-еп ћааге 2аћ1ип§ §-е8сћећеп а , то јест : Продаја једне уступљене ствари може бити само уз плаћање у готовом новцу. Чл. 624. Франц. Гра1). Суд. Поступка садржи, за јавну продају покретних ствари, овакву одредбу : »ГУасћјисНсаНоп вега ГаШз аи р1ин оНгапк, еп рауап! сотр1апк.,. (( , а то значи: Ствар ће се уступити најјачем надметачу, за готов новац... 1 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Г1ери1ч КРИМИНАЛНИ МУЗЕЈ Жандамеријске школе у Волау' 2 ) (Пруска)

У пруској жандармернјској школи у Волау имао сам прилике да се изближе упознам са једним важним помоћпим средством за обуку жандарма — са криминалним музејом. Као што су Немци практични на сваком, тако су и на овом послу. Теоријска предавања, која се у овој школи држе жандармским кандидатимау тромезечним курсевима, доиуњује се практично очигледном наставом у овоме музеју, који је ради тих инструктивних цељи поглавито и установљен, богато снадбевен и целисходио распоређен. Помоћу примера, будућн полицијски службеници, упознају се са оруђима којима се кривична дела врше, и чиме Се кривци при извршењу дела сво слуЖе, као и на шта жандарми треба да обрате пажњу при прикупљању иодатака о злочину и злочинцу. Богат музеј ове нримерно уређене школе смештен је у једној проетраној и видној дворани. Изложени предметн већином су узапћени од појединаца и школи послани од стране судских и полицијских власти са територије коју ова школа жандармима снабдева. То су све предмети којима су кривична дела вршена, или су и сами производ тих дела. У овоме музеју предмети су груписани нрема категоријама кривичних дела а не према једнородности самих ствари. Тако гледалац може наћи у једној групи: длето, јеге, џепну мараму, лествице од ужета и остатак од цигаре у гипсу са отисцима пушачевих зуба ; у другој групи Фотографски апарат, прибор за цртање, раволвер са чаурама и зрнима испаљених метака и ФалсиФиковане банкноте и т. д. Предмети у музеју смештени су у стакленим ковчезима на ногарнма, распоређени по столовпма и обешени на зиду. Поједини одељцн овако су распређени:

') ВоНагсЈ, Со1те4 - 1)аа§е е1 Шаззоп, ор с11., II р. 351. 2 ) ЛУоМаи, надалеко од Бреславе, на прузи БреСлава-Заган-Франкфурт на Одру-Верлиц.