Полицијски гласник

СТРАНА 228

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29.

вере, око 1 5 врста барута у зрну и листу и разне врсте сачми и капсли. У циљу проучаваша дејства и трагова ватрених оруђа, састављена је абирка од стаклених окана, земл.аиих табли и дрвених предмета, на које јо гађано из пушака и револвера, са различитих одстојан.а, управно и косо. Неке од земљаних табли гађане су у влажном стању ла су после осушене. XIX. Трагови крви на разним лредметима. Да би се видело како трагови крви на разним предметима изгледају, овде су ти трагови вештачки изложени на 140 разних предмета, од хартије, дрвета, тканине, стакла. гвожђа, гуме, камена, земље и песка. XX. Одељење гума за велосипеде. Збирка је састављена из 25 парчета гуми за велосипеде, (спољна гума) разних шара, обима и нарезотина. Збирка служи за упут слушалаца у распознавању трагова велосипеда, пошто је употреба љегова у Пруској веома распрострањена. XXI. Збирка окова за злочинце. Овде се могу видети разни окови како за ноге тако и за руке, који су употребљавани од најстаријих времена па до данас. XXII. Збирка жандармских извештаја о злочинима. У нарочитоме орману налази се преко стотине пробраних извештаја о злочинима. Ти су извештаји оригинали, које су жандарми разним властима писали. Уз извештаје врло често налазе се и скице ситуације на месту злочина као и непосредне околине његове. Дворана музеја снабдевена је осветљењем за вечерња предавања. Поеле једномссечне наотаве у школи, почињу се доводити слушаоци у музеј 1—3 пута недељно. Ту им се, у вези са пре^еном наставом у школи, показују поједини примери, упуКују се нашта требају парочиту и прву пажњу да обрате при појединим злочинима, износи им се рад и читају извештаји жандарма приликом појединих злочина, па се онда претреса, да ли је тај жандарм добро чинио, да ли је још и шта требао и могао да уради и. т. д. Као што сам напред рекао, већину предмета за музеј добија школа од судских и тшлицијских власти 1 ), и то готово редовно, са свима актима вођене истраге по дотичноме злочину. Предмети у музеју означени су бројевима, који преко једне књиге упућују на акта о томе предмету. II обратно: У нарочити регистар упиоују се .све власти које су школи штогод нослале, те да се у олучају тражења могу ствари и акта натраг вратити. Остале иредмете и ннструменте, набавља школа из свогакредига, којигодишње износи 25.000 марака. У Београду. В. АндриЂ, капотан.

1 ) Једнога нашега судскога писара из унутрашњости упитао сам једном, шта раде наши судови са предметима узаићеним у појединим злочинима? »Па, кад их се повише иакупи, ми их једног.а пијачнога дана изнесемо и сељацима продамо* — гласио је .озбиљан одговор господинов.

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА

(НАСТАВАК) По извршеном злочину, око Н 3 | 4 часа, виђен је носилац пакета како иде брзим кораком улицом „Паекеп", управцу централне пијаце. Он је долазио од Севера, а ишао је у правцу Југа. Човек овај итао је поред куће левим тротоаром улпце, носеЈ.и пакет под левим пазухом. Видели су га како је ушао у улицу »ШгопЈеПев«, скрећући такође у лево, у правцу Истока. Такође су га видели како је испнтивао околину, улицу »Пеигв«, с леве стране, и како је по овоме направио један полукруг, у лево, и вратио се одједно.м натраг, прикривајући се у лево, у сенци од ограде п])ед кућом бр. 14. ит.д. и како је, најзад, оставио свој пакет пред кућом бр. 22, у улици »ШгопДеПев«, на левој страни тротоара. Тек пошто се опростио пакета, злочинац је окренуо косо и у десно да би се дохватио средине улице „ ШгопДеПев«. Од куда овај ход и ово скретање у лево код носиоца иакета ? Зато што је он долазио с десне стране. Овде лево представља Исток, а десно Запад. Због природне оиознције својих нокрета, као резултата. непромепл.иве оиозиције физичких сила привлачења и одбијања, које су управЛ)але злочинчевим радњама, злочинац је, уиуКују^и се Југо-Истоку, морао неминовно долазити од Северо-Запада. Фатално, кућа зл.очина треба да буде у сектору северо-западном кварта улице „Ваекеи«, југо-источно према тачци /1, а северо-западно према тачци Б. За злочинчево косо скретање у лево, које је констатовао сведок Жан Ватист Де Копинк, а које је и власт забележила, имамо две опсервације. Ево прве: На ово скретање утицао је тежак п; кет, који је ношен под левим пазухом. Тело девојчице од 8 год. тежило је најмање 19килограма, апакет, остављен у улици в Шгоп<1е11е8 (( , у коме су били труп, глава и хаљине детиње, тежио је више од 16 килограма. За ношење накета ове тежине под пазухом и у живом ходу, потребан је велики на 1ор. Са гледишта физичког , у овом случају потребно је водити рачуна о силама, које су способне да модиФикују наше покрете и њихов правац. Пр#вац хода носиоца пакета, ако није био ограничен, био је бар нодложан утицају ст(№.не, која је била изложена већнм напорима. Злочинац је ишао нор мално. с лева у лево, скрећући у лево због већег напора своје леве стране. У другом акту злочина, т. ј. у прелазу од куће његове до ме ;та остављања пакета, његов ход, под утицајем напора због ношења пакета, био је, са гледишта физичкил закона, потнуно иравилан и нормалан. Ништа се, ме1)утим, не противи претпоставци, да је злочинац одбацио своје бреме на месту које му се учинило најзгоднијим за остављање леша; да је ово место нзабрао свесно, услед размишљања, са тенденцијом и чврстом намером да изведе једио лукавство, и да се, на овај начин, вешто покрије.

Наша друга опсервација ова је: Сведок Де Конинк тврди, да је човек, који је носио пакет с лешом, ишао левом страном улпце, и додаје: » Човек је тада ишао средином улице, али без иакета®. Овом фразом, коју је забележио истражни судија, ударен је печат истине на сведокову изјаву. И доиста, у његовој сведоџби налази се једна ствар, коју нико није могао изменити: примеиа физичког нрннцппа о паралелограму сила и о његовом рашчлањавању. Злочинац је у ходу скретао у лево зато што је под левим пазухом носио пакет тежи од 10 килограма, и што је његов ход био под утицајем великог наиора леве стране. Али, чим се ослободио терета и осетпо се олакшан, равнотежа се код њега повратила, и с тога се унутио средином улице. Сведок је видео овај Факт, он га потврђује, и ово тврђење мора бити истинито. Примепе принципа о паралелограму сила опште су. Један пример за ово пружа нам летење птица. Кад би оба крила, која се ослањају на ваздухпо коме машу, махала са истом силом, лет би био у правој линији, али пошго су покрети крила неједнаки, правац летења постаје кос под утицајем крила које се више напреже. Исти принцип може се применити и на покрете пливања на равној површини воде, иа правац чамца и т. д. Изјава сведока Де Конинка утврђена је, дакле, и једним неоспорним физичким доказом. Шегова сведоџба, међутим, у аисолутној је контрадикцији с.а сведоџбом ДелФине Дисар, тако да се ове две сведоџбе ие могу никако измирити. Ми смо дужни да иримимо, као тачно и искрено оно, што је утврђено и једним физичким принципом, и да деФинитивно одбацимо сведоџбу која има против себе све невероватноће, и у којој су скупљени најФантастичнији карактери. * * * Ми сада познајемо: центар Жанине опасности и почетну тачку злочинчевог нута; знамо правац његовог хода од почетне тачке, као год што, с друге стране, знамо завршну тачку његовог пута и правац његовог завршног хода; најзад знамо и секгор региона злочина. ПомоКу ових нознатих и извесних елемената, биће нам могућно да тачно и у целини реконституишемо злочинчев пут. Жана је пресретнута око 7 часова у вече пред Фламанским позорпштем, и одведена у десно од улице „Иаекен" кејом »РЈегге <1е ТаШе". Ми имамо, дакле, један пут са скретањем у десно , у правцу ЈугоЗапада. У 11 3 / 4 часа њен ишчеречсн леш бачен је у лево од улице „^аекеп", у улицу л Шгопс1е11е8 (( . У овом другом делу злочина ми нмамо један пут са скретањем у лево, у правцу Југо-Истока. Ми, такође знамо. да је завршни ход злочинчевог пута био жив, брз. Злочинац је долазио са извесне дистанције. Жана је одмамљенаса границе, која растављасевероисточни од северо -западног сектора, и одведена у сектор северо нсточни. Шен леш одбачен је на улазу у сектор југоисточни. Свега је један пут за саобраћај између сектора југо-источног и северозападног, а то је улица в Огап(1-Но8рЈсе (((( ,