Полицијски гласник

БРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 229

Злочинац је могао доћи само из ове улице, и он је љоме несумњиво дошао. Не треба се чудити што га нико није видео, пошто је ово улица широка, усамљена, суморна, са зградама двеју болница, и апсолутно луста, нарочито око II 3 /« часа у вече. Пошто су познати елементи проблема, остаје нам да испитамо који су могуКни путеви, којима је злочинац ишао од А до Б. Врој ових путева веома је ограничен, а после последње анализе остаје само један. Прегледајмо их све Први иут. — Тачке А и Б, г. ј. тачка одвођења детета и одбацивање његовог леша, везане су међу собом правом линијом, која представљо улицу „Ваекеп*. Средња тачка 8 — куКа злочина — пе може се налазити на овој линији; прво с тога, што би на овом врло живом путу завођач са дететом био опажен око 7 часова у вече; затим и због тога, што ни у једгтој засебној кући ова улица нема стана за самца; и најзад, што је утврђено, да је Жана одведеиа кејом „Рјегге (1е ТаШе«. Дрцги иут. — Овај пут обухвата улице: вПаекеп", »Сапа1«, „ М цгсјј ", »Огапс1 Ноарјсе", Паекеп" и »НЈгоп(1е11еа К . Он је невероватан и немогућан. Жана јо, не заборавимо, била врло позната у кварту улице „Паекеп". Шта више, она се могла врло лако познати: дете лено и према својим годинама добро развијено, са црвеном капом на лепој, плавој коси, са дугачким и тешким огртачем који јој је допирао до стопала, и, пајзад, са ешарпом угасите боје која јој је окружавала врат и сиуштала се низ огртач у облику звезде. Да је Жана прешла са злочинцем део улпце „Паекеп", између Фламанског позоришта и улице »Сапа1 с( , она би несумњиво била виђена, пошто је овај део (наставитче се)

ПОУ ЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ПОЛИЦИЈСКИ пси Пови цсаеси руског иолицијског иса »Трефа.«. Убиство Начелник клинског среза московске губерније, беше известио једнога дана телефоном, у 1 сат по нодне, своју централу у Москви, да је у реону његовог среза извршено једно грозно убиство. у циљу пл.ачке, и да зликовац за собом није оставио никаквог трага. Даље је начелник молио, да му се ради проналаска кривица одмах упути полицијски чиновник Димитријев са његовим псом »Трефом «. Молба је његова примљена. Г. Димитријев се првим возом кренуо из Москве са „ТреФом" за станицу Чесмено удаљену од Москве за 104 врста. На станици Чеемено, полицајци са жандармима сачекају Димитријева и известе га да је на 18 врста од станице нађен убијен један непознати човек. Ноћ, кад је Димитријев стигао била је бурна. Вејавица и хладноћа била је

тако велика да се те ноћи није могло ништа предузимати.

и стаде пред колебом која је била преко од Гладилинове, у коју уђоше иследници.

Л е ш У 7 сати изјутра г. Димитријев по1>е на лице места, где на 10 метара од пута у снегу нађе леш из чијег еу врата зијале две велике ране. Локве крви обилно су натопиле снег око убијеног. По изгледу убијени је могао •имати око 50 година а од мештана се г. Димитријев известио да је убијени закупац. Леш је лежао у снегу око 7 дана. Пронаћи кривца није било лака ствар. Дуго лежање убијеног, и велика вејавица уништавали су траг убице и наду г. Диг митријева да ће пронаћи убицу. Тим пре што је око места убиства било око 20 села. Но, ма како да су околности биле тешке, ипак је ваљало почети са трагањем и зато даду »ТреФу« да омирише одело убијепог, које је било смрзнуто од крви. »ТроФ« иошто је мирисао поднети му предмет, окрене се неколико пута у месту, после чега појури галопом по трагу који је само њему био позиат. За Трефом Он се уиути ка селу Залишину. Но кад је протрчао једну врсту, »ТрбФ« окрене низ брдо и после дужег трчања он сиђе на пут који је водио у село Шестаково. По путу није дуго трчао па је затим прескочио неколико плотова и тек тада застао пред једном сељачкрм колебом. Пратиоци н.егови одмах уђу у показану им колебу и у њој нађу само једну жену, која па постављено питање одговори: да је то колеба њеног мужа Николе Гладилина, и да се оп налази у механи где пије вотку. Кад је добавл.ен Никола и упитан о убиству он је одговорио уобичајеним одговором: Ја пишта не знам, нити сам штогод видео. У каФани нијем од Светог Николе. Наравно, одговором његовим пратиоци »ТреФови« нису се задовољили, већ иочну претрес колебе и убрзо нађу више његових ствари умрљаних крвљу и једну крваву мараму. Армуникаш Ваеко Гладииин је и даље одрицао своју кривицу и учешће у убиству. Он се бранио као да је у очи Св. Николе дошао неки армуникаш Васко са једним непознатим и да су целу ноћ лумповали и пили у његовој колеби а з:*им отишли у правцу к месту извршеног "убиства. Одмах је добавл,.ен Васко који је изјавио да је то савршена лаж, и да он Гладилина и не познаје. Носле тога иследници су били на чисго да је убица Гладилин ; но да је несумњиво имао и саучесника, с тога од колебе Николине пусте даље »ТреФа" а сами пођу за њим. Даље за Трефом „Треф" иротрча до колебе, која је у истом реду до Гладилинове, и ту се опет заустави. У колеби је била само једна баба, која је изјавила да је њен муж отишао у Москву ради траасења службе. Од ове колебе »ТреФ« лође дал.е за трагом

Убица У овој колеби живео је сељак Михеј, који је раније био Фабрички радник, но који је сад без службе. На унакрсна питања вештих иследника Михеј после малог опирања призна да је он извршио убиство заједно са Гладилином. Но Гладилин и даље упорно одрицаше своју кривицу. На крају крајева и сам Никола почне се кајати и признавати кривицу. Оба затим испричају како је извршено убиство и да је убијени лежао седам дана мртав у снегу.

Убиство начелника депо-а на станицн „Голутвин." Рад „Трефа". Примивши телеФонски извештај о убиству на станици »Голутвин", инжињера А. ТроФимова, московски губернантор В. Цунковски, одмах је издао наредбу да се на место извршеног убистав пошаље чувени пас —- дедектив »ТреФ«. Како је убиство извршено између 6 -7 сати ујутру, а „ТреФ" је доведен на лицс места тек у 8 часова у вече, и како су дотле трагови убице могли бити уништени другим траговима, то је успех »ТреФов« био несигуран. Нарочито још и с тога, што је убисгво извршено из револвера а не ножем, те је убица могао и неприлазити својој жртви, те тиме оставити трага од себе. Све те околности доводиле су у сумњу успех пса. Кад је »ТреФ« био пуштен, он је од убијеног пошао у правцу села Митјајева, које је удаљено 4 врсте од станице »Голутвин«. За њим су се пустили трком иследници и дедективи. Један од полицајца прнча о раду ТреФовом ово: Ићи за »ТреФОМ« у стопу, то је апсолутно немогуће, јер он час трчи ливадом, час пређе железничке шине, час опет прескочи јаму или ограду и за све то време он иде ужасном брзином. Не . .. По који пут застане, и почне мирисати око себе ; други пут иде веома полако и несигурно; док други пут иде највећом брзином, тако да његов пратилац и сопственик г. Димитријев не може да га стигне. И тако »ТреФ« узевши правац села Митијева заустави своје пратиоце пред кућом Павлова, који је био ралник у тим радионицама, у којима је убијени Трафимов био надзорни инжињер, а одакле је Павлов био отиугатен још 1905 године за време немира, у које време ТроФимов није још ни постављен за инжињера. Павлов је био познат полицији, која га је тражила због једног убиства, те према томе он и није живео у својој кући, али се гов .рило да је тог јутра, кад је убиство извршоно, виђен на станици. Опште је мишљење било у Голутвину да је убиство ТроФимова извршепо по наговору раденика из освете а не у цпљу иљачке. И да је највероватније да је то убиство извршио Павлов, кога су рад-