Полицијски гласник

СТРАНА 238

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30.

који имаЈу да почну рад у општини добрањској, приспели су у Голубац пре неколико дана, ради легитимације код среске власти у Голупцу, пошто у срезу голубачком одпочињу рад. Овде су се бавили неколико дана и 13. овог месеца упутили акт суду општине голубачке Бр. 11, којим су тражили превозна средства од Голупца до Брњице за ствари и особље, истога дана за 1 сат по подне. Суд општински одредио ј« потребан број чамаца и веслача, али двојица чамџија нису хтели овај посао под кулук да изврше, наводећи да нису дужни ово учинити из више разлога и то: а) што комисија није радилау голубачкоЈ' општини, па да јој ова да превозна средства, 6) што комисија тражи бесплатан превоз и за особље а по чл. 7. зак. о шумама нема на то права, и в) што комисија има попутнину и дијурну. За ову непослушност општински је суд виновнике казнио по тач. 3. § 327. кр. зак. а чланови комисије оптужили председника овог суда за неизвршење наредбе Господину Министру Народне Привреде. Моли се уредништво за објашњење: да ли су чланови комисије у праву да за себе лично траже превоз из места у место кад у чл. 7. закона о шумама става 11-ог стоји овако написано. »Лкга комисијск а и ствари за време ограничавања. иотребне, дужне Ке бити да иренесу, како у њиховом атару тако и на следе&е место рада — оиштине, у којима је рад довршен. Исто тако, свака Ке оаштина дати комисији нужну иослугу, за време трајања рада у њој.« — На ово питање одговарамо: Кад су чланови комисије морали по дужности доћи у Голубац ради легитимације, па ту донели и своје ствари, онда су имали право на превоз акта и ствари, узимајући да рад њихов почиње у тој општини самим актом легитимације. Што се тиче безплатног превоза самих чланова комсије, они то право не могу иикако извести за себе из чл. 7. закона о шумама, који говори само о превозу акта и ствари. Како је, међутим, ова ствар већ пред г. Министром Народне Привреде, поводом оптужбе председника, то ће се и службено расправити ово питање.

Суд општине дубске службеним актом својим пита: »По чл. 25 б. закона о лову, дужни су сви органи полицијске, окружне, среске и општинске власти, Финансијски и монополски контролори и стражари, органи потрошње и погранични стражари, да воде надзора о лову. По други пут Суд ово општински, као претплатник листа, моли Уреднишгво да Суду даде своје објашњење о томе: 1. Рачунају ли се за органе општинске власти и писари општинског суда, или само кметови, председник и одборници: 2. Ако се рачунају и општински писари као органи општинске власти, онда имају ли они права да воде надзор над ловом или не, и имају ли право употребе чл. 25 закона о лову?"

— На ово питање одговарамо: Члан 99. зак. о општинама лредвиђа општинске часнике и општинске службенике. Ови су називи задржани даље кроз цео закон, те је тако реч »орган® остала просто незаступљена у њему. Према томе значај њен нећемо наћи објашњен у самом овом закону, него га морамо тражити у етимолошком зиачају саме ове речи. Полазећи одатле, ми одмах морамо извести закључак, да сепод речима »орган«, има узети свако оно лице, ареко кога се врши ма који део општинске власти. По томе, у органе ове власти имају да уђу чак и општински иижи службеници — пољаци, чувари и т. д. У толико пре у органе општинске власти мора се убрајати општински деловођа, који по чл. 88. улази чак у састав општинског суда. Према томе и он је лице преко кога се врши надзор лова, са свима правима из чл. 25. закона о лову. Овакав се закључак има извести и по самој намери законодавца, да лов заштити, а по којој је он ово право пренео чак и на све стражаре а и њима равне органе.

ПДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Једак слунај поништаја избора услед тога, што општннски одбор није донео одлуку о нзбору места (зтраде), где к се гласати, и о наименовању чланова бирачког одбора. Ђ. П., из Б , жалио се Државном Савету противу избора часника за општину б који је извршен на дан 28. марта 1910 године, због ових неправилности: 1. што је једна кандидатска листа потврђена код суда пре објаве о сазиву збора; 2. што двориште зграде, у којој је гласање вршено, није било ограђено; 3. гато општински одбор није донео одлуку о избору зграде, у којој ће се гласање извршити; 4. што бирачки одбор није по закону изабран; 5. што су неки јавно гласали; 6. што и сам записник није састављен по закону, јер није стављено, колико је која кутија добила гласова; и 7. што и решење бирачког одбора није саобразно закону. Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода, и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази, јер је извиђајем, као и записником бирачког одбора, утврђено, да је гласање вршено у биралишту неограђеном, противно пропису чл. 54. а. закона о општинама. Сем тога извиђајем се није могло утврдити, да су постојале одлуке општинског одборао избору места (зграде) за гласање, као и о наименовању чланова бирачког одбора, а такве су одлуке према члану 52. в., 54. и 86. тач. 17. закона о општинама требале да ностоје.

С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се овај избор понигпти. Одлука од 24. маја 1910 године № 5366.

Број мање нађеннх куглица, ако је од утицаја на ресултат избора, разлог је за уништај избора. Ж. П., из С , жалио се Државном Савету противу изборакмета села С , који је игвршен 5. априла 1910 године, због ових неправилности: 1. што су на збору за овај избор узели учешће и гласали 141 гласач, а међутим у гласачким кутијама нађено је по 70 куглица —■ свега 140 куглица — дакле, једна куглице мање, а међутим она је баш од битног утицаја по ресултат избора; 2. што је бирачки одбор допустио, те је коцку. у смислу чл. 54. о. закона о општинама, извлачио један представник листе. Други одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је да овај избор не може остати у снази с тога, што се из записника бирачког одбора, као и списка гла ■ сача, види, да је на збору за овај избор гласало 141 гласач, а у обема кутијама нађено је свега по 70 куглица, дакле, једна куглица мање, те бирачки одбор није ни могао у смислу чл. 54. о закона о општинама коцком решаватп, са које листе има да се узме кандидат за изабраног, јер према оваквом стању ствари не може ни у ком случају да буде једнак број гласова, пошто је онај један глас, чија куглица није нађена, од решавајуће важности по ресултат избора. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се овај избор поништи. Одлуком од 12. маја 1910 год. № 6035.

Часници општински, који су по одлуци Државног Савета разрешени од дужкости на основу чл. 148. закона о општинама, не могу бити понова бирани по старом закону за две године, а по нозом за три године од дана разрешења. С. М., из М. С жалио се Државном Савету противу избора кмета села М. С који је извршен 7. априла 1910 године, због ових неправилности: 1. што је изабрани кмет у ранијем кметству, као непоштен, на предлог среске власти одлуком општинског одбора од 10. маја 1907 год. № 746., а на основу чл. 148. зак. о општинама, разрешен од дужности, те по чл. 150. истог закона није могао ни бити биран за кмета; 2. што је исти, после разрешења, био и у притвору и под ислеђењем за дело опасне крађе, али се испод суђења срећно извукао. За доказ навода под 1. поднео је оверен препис одлуке општинског одбора. Други одсек Државног Савета по оцени жалбених навода и поднетих доказа, и расмотрењу изборних акта, нашао је, да је навод под 2. без доказа, па према томе и неумесан и без вредности, а да је такође и навод под 1. без вредности, пре