Полицијски гласник

I

СТРАНА 242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 81.

већ и напред приметили, ту се не тражи неки нарочити кворум, због чега ствар иадлежно одлучују повериоци који су на продају дошли, па ма колики њихов број био. Шта више, како се. према другом ставу §-а 487., већина »рачуна по количини тражења«, то би, у мало час наведеном примеру, ствар могао решити и само један од она три присутна повериоца, под претпоставком да тај поверилац има да прима више него она друга два повериоца укупно. 1 ) Да ли би се, идући овим п-утем, могло рећи, за случај да је на продају дошао само један поверилац који на понуду оног јединог надметача пристаје, да су сви одсутни повериоци, тим самим што нису у нарочитом акту (§ 487., први став) изјавили противну вољу, унапред акцептирали оно на шта је тај једини присутни поверилац пристао ? Тешко је дати на ово афирмативан одговор, пошто § 487. говори о ве/гини присутних поверилаца, која се већина рачуна по количини тражења, а, међутим, када имамо једног само повериоца, тада не може бити речи ни о већини ни о мањини, како са гледишта броја поверилаца тако ни са гледишта њихових тражбина, узимајући, наравно, под изразом повериоци само арисутне иовериоце. Из овога излази да само један поверилац не би имао, по § 487., власт да реши да ли ће се добро уступити оном једином купцу из другога става §-а 486.. Ова солуција, свакако сигурна за случај да тај један поверилац нема да прима, сам, више од половине тражбина свих поверилаца, постаје сумњива онда ако је противни случај, то јест ако тражбина тога повериоца износи више од половине тражбина свих поверилаца. Ми не видимо разлога зашто тај једини присутни поверилац не би, у овом случају, могао сам пуноважно решавати, када, по § 487., они присутни повериоци који имају да примају више од половине тражбина свих присутних поверилаца решавају пуноважно. Међутим, ми овде имамо, до душе, само једног повериоца, али таквог који има да прима више од половине тражбина свих поверилаца, а присутних и одсутних. 2 ) б. Први став §-а 486. предвиђа такав случај, да на продају није дошао ни један

') И Закон о Стец. Поступку не траши, такође, неки нарочити кворум приеутних поверилаца за принудно поравнање. Он ее задовољава тиме да је, за поравњање, гласало 2 / 3 присутних поверилаца (р1ив, наравно, онај услов односно количине примања тих поверилаца), из чега излази да би могли пуноважно изгласати принудно поравнање и, на пр., три само присутна иовериоца: ово бгг, на име, било онда ако би, за поравнање, ^гласла двојица од та три повериоца ( 2 /з од 3 — .2 , и ако би тражбине тих двају поверилаца ианосиле 3 / 4 од тражбина свих ирисутних поверилаца. Претпоставимо ли још да су тражбине тих тројице поверилаца незнатне, онда се врло јасно увиђа, колико је погрешан систем нашега зак. о Стец. Постуику који, код принуднога равнања, не води рачуна о гржбинама одсутних поверилаца. 2 ) Ако би била присутна само два повериоца, онда би они могли пуноважно решавати: ту може да буде већине или мањине, онакве о каквој се говори у ставу другом §-а 487. («ио количини тражења }) ), те стога, ако се њих два не сложе, ствар ће се свршити онако како буде хтео поверилац који има више да прима. А ако би им примања једнака била, »важиће оно (мњење) које буде на ползу осуђеног^, вели § 487. у своме другом ставу.

надметач, или, дошао је само један купац који не нуди за пописано добро више него што је процењено (тај случај је, као што смо већ видели, предмет одредбе другога става §-а 486.). Тада ће полициска власт »писмено (протоколарно) саслушати поверитеље, који су дошли хоће ли који од њих ствар ло процени да узме, или како хоће да се с њоме поступи (§ 85. стецишног поступка) па ће тако и учинити. к Али, законодавац нам ништа не каже о томе шта ће бити, ако се који од присутних поверилаца изјасни да прима ствар по процени. Је ли тиме погодба свршена, или да ли треба то сматрати само као понуду од стране дотичнога повериоца, понуду коју треба да прихвате и остали повериоци ? § 487. говори само о случају када је добро на продаји изишло »ниже од процене«, откуда питање: да ли се § 487. односи и на случај о коме је овде реч? Ми мислимо — слично ономе што смо казали и за други став §-а 486. —, да се § 487. има и ту применити, то јест да присутни повериоци треба да реше да ли ће се пописано добро уступити по процени дотичном повериоцу. А ако већина поверилаца — а та већина се рачуна онако како смо то напред објаснили (§ 487. други став) — не пристаје на учињену понуду, добро се понуђачу неће ни уступити. Шта ће полициска власт радити у овом другом случају? § 48о., први став, пошто је казао, како ће полициска власт саслушати присутне повериоце о томе да ли који од њих хоће ствар по процени да узме, додаје : »...или како хоће да се са њоме поступи (§ 85. стецишног поступка) па ће тако и учинити«. А шта стоји у § 85. Закона о Стецишном Поступку на који се наведени пасус § 486. позива? У њему стоји ово : »При продаји покретних и непокретних ствари испод процене, извршна власт придржаваће се прописа § 261. (— садањег поступка грађанског § 486. —) судског поступка за грађанске парнице®. Остављајући на страну остале случајеве предвиђене §-ом 486. и задржавајући се само на овом којим се овде бавимо, рећи ћемо, дакле, да за тај случај § 486. Грађ. Суд. Поступка упућује на § 85. Зак. о Стец. Поступку, а овај параграФ, опет, упућује на § 486.! Један с1гси1и8 уШозив који нам, наравно, није ни од какве помоћи. Ипак ствар није тешко решити, пошто, у свима случајима у којима, на јавној лицитацији, пописано добро остане непродато. не може бити другог излаза до тога, да се нареди нова лицитација. 0 овоме нема шта да решавају присутни повериоци, као што то, изгледа, хоће да каже § 486., први став 1П /гпе, већ нову продају има да одреди полициска власт по званичној дужности, осим, разуме се, ако би повериоци који су извршење тражили, одустали од продаје, случај који јепредмет одредбе §-а478. и о коме смо раније говорили. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Перић

0 конФискацији с погледом на наш кривични законик о њој.

Кад је реч о конФискацији ваља разликовати оашту и сиецијалну конФискацију. Оашта. конФискација т. ј. атрибуција државе да јој припадне у наслеђе целокупна имовина осуђеног или један део њен, која је била у римском праву последица сваке главне осуде ишчезла је данас из законодавства. Наш Устав у члану 17. изрично је забранио ову општу конфискацију: »казна одузимања имања (конфискација) »не може се установити.® »Али могу се одузети поједине ствари, »које су или производ кажњивог дела, „или су као оруђе за то послужиле, или »су биле намењене да послуже.« Може бити говора дакле само о сиецијалној конФискацији т. ј. оној која Фрапира покретне предмете, законом одређене, који имају директан однос са нарушењем, пошто су они само његово биКе (согрив), оруђе или ироизвод. 0 овој конФискацији говори и наш кривични законик у §§ 12., 35. и 319. чије ћемо одредбе изложити: § 12. »кривац се може осудити на следеће казне: ... 9. » да му се одузму неке ствари. 1 ) § 35. »Влашћу се могу оду»зети (конфисцирати) само поједине ства»ри кривца, и то оне: које су казнимим »каквим делом произведене, или којима »се кривац за извршење каквог казнимог »дела послужио, или их на то наменио, »ако су ове ствари кривца или његовог »саучесника. Ствари ће се ове или уни»гнтити или на ползу земаљску, било про»дајом или иначе, обратити, зашта која »буде, о чему ће суд свагда у пресуди »својој по самом казнимом делу изре»ченој решавати. ,) Други и трећи став овога §-а садржи наредбу о делимичном и тоталном уништају »писменог састава, »лика или других изображења чији са»држај сачињава казнимост дела." Одузимање ствари по § 319. кр. зак. састоји се у томе: »што ће се одузети „еспап или буди какав други предмет »који је или за средство иступљења слу»жио, или је иступљењем произведен био, »па или са свим уништити или на ползу »општинску или државну обратити, по »томе ако је општинска или државна »власт у нрвом степену судила." Расмотрићемо ове опште одредбе кривичног законика и друге, у којима је реч о конФискацији да видимо како је наш законодавац регулисао ову материју, с обзиром на карактер ове мере, њена дејства и друга правила науке кривичног права о овом предмету. * * * Предмети који могу бити конфисковани по науци и по кривичном законику тројаки су: 1°. ствари које образују согри•■> АеИсИ т. ј. оне на којима је деликтиозно дело било извршено, као што су: лажан или подражаван новац код злочина прављења лажног новца (§§ 145 и 146 нашег крив.

') Курзив је наш.