Полицијски гласник

БРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 243

законика: »а лажан новац заједно са оруђем одузима ое (< ); отровне отвари и лекови код дела из § 334. кр. зак. које се продају без дозволе полицијске власти (»да се казни у новцу од педесет до »триста динара или затвором до тридесет »дана онај који отровне ствари и лекове „без дозвољења полицијоке власти држи »и продаје. Отровне ствари и лекови оду»зеће се и продати за корист државне „касе. — § 334.). Код дела из § 333. кр. зак. одузимљу се само они објекти, који чине ово дело (продаја незрелог воћа, млека у које се сипа вода); код дела из § 333. кр. зак. сотриз АеИсИ чине они порнограФски ликови, за чије је раотурање прописана казна у овоме §-у, и који се одузимљу од деликвента; даље код иступа који се казне по §§ 371. и 372. кр. зак. ствари на којима је деликтиозно дело извршено, побројане у овим законским прописима (јексичне мере, нездраво месо, непечен хлеб, шкодљиво пиће) које чине согриа с1еНс<;1 код ових дела. Француски кривични законик у чл. 314. § 2. прописује казну за ношење забрањеног оружја, а оружје се одузима; исто тако одузимље се жито, вино и пиће са којима тргују извесна лица којима је то забрањено (чл. 176.). 2°. Ствари ароизведене деликгом, (§ 35. »и то оне које су казнимим каквим делом произведене«) т. ј. добит или предмет који је прибављен нарушењем : такви би били новци који су нађени и одузети при коцкарским и хазардним играма од играча који се казне по §§ 285 и 361 кр. зак. и припадају државној каси, а играчи казне по овим одредбама; новци који би били употребљени на подмићивање чиновника (§§ 106. и 107.: »у случајевима §§ 106. и »107. поклон или мито досудиће се на »ползу државне касе"). 3°. Ствари које су иослужиле или које су биле намењене за извршење деликта, н. пр. оружје или оруђа, којима је био извршен деликт (§ 163. кр. зак.: „при сва»ком убиству, које није из нехата учи»њено, одузеће се и оруђе, којим је »убиство учињено, акоје оно сопственост »кривца«). Код свих напред поменутих дела која се казне по горе наведеним одредбама кривичног законика, законодавац је поред казне за свако дело у дотичном законском пропису по коме је оно казнимо, прописао и одузимање деликтиозних ствари које чине согриа (ЈеИсН. Значи ли то: да конФискација ових предмета треба или може да буде увек одобрена, баш и тада кад она није изрично наређена законом који предвиђа и казни нарушење? Два система законодавства постоје о овоме питању. Први систем који изгледа најлогичнији, овлашћује генералном одредбом конФискацију сваког предмета који има везе са деликтом. Ово је систем белгијског законодавства. Специјална конФискација предмета о којој је реч, треба да буде увек изречена за злочин или арестуи, баш п тада кад није изрично наређена законом који казни овај злочин или овај деликт. (чл.. 42. белг. крив.. зак.)

Аналог систем освештан је чланом 36. каз. зак. италијанског. Други систем даје судији право да изрече конФискацију само у специјалним случајевима, у којима је она одобрена законом. Ово је систем Француског кривичног законика. Чланови 11. и 464. уврстили су конфискацију међу казне, и као свака казна она мора да буде наређена или одобрен а законом да би је судија могао изрећи. Члан 470. у осталом, јасно прописује: да судови полиције имају право да изричу коиФискацију само у случајевима који су законом одређени <( . То показује да судија треба да се обрати сваком специјалном тексту да би знао који су предмети чија конФискација може или требада буде изречена и у којим границама. 1 ) Да видимо како је наш кривични законик решио ово питање. Из § 12. кр. зак. видимо: да наш кривични законик увршћује конфискацију у казне: »кривац се може осудити на сле»деће какне: 9. да му се одузму неке ствари«. — То се такође види и из § 310: »за иступљења може се кривац осу»дити: 3. да му се одузму неке ствари", а § 319. чији смо садржај изложили, детерминише у чему се састоји ово одузимање ствари код иступних дела и прописује како ће с њима поступити. У даљим својим одредбама, које смо такође напред изложили, законодавац је код сваког појединог дела које казни као иступ изрично предвидео и прописао одузимање (коиФискацију) деликтиозних ствари које чине согриа с1еПс1 ,1, т. ј. спецификовао поједине случајеве у којима је применио ову меру, То су ови случајеви: а) дело из § 332. т. 5. и 6.: »у слу»чајевима под бр. 5. и 6- продате при» лепчиве ствари одузеће се од купца и њему »новци повратити« итд. б) код дела из § 333, т. 1. и 2.: »у »првом случају незрело воће или бостан »одузеће се и бацити, у другом случају »млеко ће се просуги«. в) код дела из § 334.: »отровне ствари »и лекови одузеће се и продати за рачун »државне каое«. г) код дела из § 361.: »а новци при »игри положени узеће се на ползу до»тичне касе".

х ) У овоме смислу каже Са ггеиЛ, у овом знаменитом делу: ТгаИА Гћвогг^ие е1 ргаКдие с1и ЛгоИ репа.1 [гапсагз, јуриспруденција је константна: (( јер специ(( јална конФискација може да буде изречена само у ^колико је закон наређује Формалном одредбом, пошто (( чл. И. спецификује предмете на које ова мера може »да буде примењена у појединим случајевима, за које »је била изрично прописана, и што кривични зако^ник нн у једној од својих одредаба не прописује »пли одобрава конфискацију предмета који произлазе »из крађе или оруђа која су послужила да се она из(( врши. Међутим по чл. 4. истог законика,' Никакав »злочин или преступ не може бити кажњен казнама ^које ннсу биле законом донесене у моменту кад је (( био учињен, итд. (Саз». Магз 1892: кривично дело »П стр. 2 51.) (( Можемо у осталом шалити — каже он — (( шго законодавац није држаодатреба да пропише у свима случајевима, ошлтом одредбор, конфис(( кацију оруђа која су служила да се учини кривично »дело. На ово гледиште изгледа да стоји пројект ре(( визије казненОг законика изразима у чл., 39.: (( су«до.ви могу наредити конфискацију предмета, који »припадају осуђеном, прибављеним помоћу злочина х или деликта или који су служили да га учини. Кон»Фискација ће бити изречена за иступне само у слу»чајевима који, еу законом детерминисани*.

д) даље код дела из § 365.: одузимање порнограФских предмета. ђ) код дела из § § 370. 371. 372 (одузимање бесправно продатог меса, јексичних и нежигосаних мера, нездравог меса, шкодљивог пића). ж) предмети под бр. 4. 5. 7. 8. и 9. § 382.: »одузеће се па према својству истих »или уништити или ако су они пречиш»ћени или иначе употребљивим учинити »могу, употребиће се или продати на »ползу болнице"; е) новци добивени бесправном продајом жира у случају који предвиђа § 394. кр. зак. Из изложених одредаба кривичног законика видимо: да је законодавац спецификовао поједине случајеве конФискације деликтиозних предмета код појединих кривичних дела. Отуда би се могло закључити: да он одобрава конФискацију само у појединим специјалним случајевима који су законом изрично предвиђени (систем Француског законодавства). При свем том, овакво решење овога питања не би било правилно, јер мимо изложених специјалних одредаба, постоји једна општа генерална) одредба у § 35. која са држи овлашКење за конфискацију сваког иредмета који има директне везе са на рушењем. То се јасно види из овог његовог текста: »Влашћу се могу одузети »(кон»Фисцирати) само поједине ствари кривца »и то оне: које су казнимим каквим де»лом произведене, или којима се кривац »за извршење каквог казнимог дела по»служио, или их на то наменио, ако су »ове ствари кривца или његовог саучасника«. КонФискацији дакле предмета о којима је реч, но овом законском пропису, има места сваки пут код злочина или преступа баш и онда кад она није изрично споменута у законској одредби по којој се казни овај злочин или преступ само иод условом: О ако су то ствари „кривца, које су каквим казнимим делом »произведене или које су послужиле или »биле намењене за извршење деликта. <с Овај §. садржи дакле опште овлашћење на конфискацију Сваког предмета који је у вези са нарушењем (систем белгиског законодавства) из чега излази: да наш законодавац меша оба напред споменута система (Француског и белгијског законодавства). Што законодавац код неких кривичних дела, као што су прављење лажног новца, убиство, и мимо иоменуте оиште одредбе у § 35. кр. зак. ипак изрично спомиње конфискацију деликтиозних ствари или оруђа која су служила за извршење деликта н. пр. §§ 146. и 163 кр. зак. (»а лажан се новац заједно са оруђем којим је начињен одузима« — § 146. за тим: »при сваком убиству које није из нехата учињено, одузеће се и оруђе којим је убиство учињено, ако је оно сопственоет кривца". — § 163.), — не значи М он не одобрава конФискацију ових ПреДмета код других кривичних дела код којнх опа није изрично споменута. На против, њој има места и код других дела крИвичних, баш и онде где није изрично Спомбнута а на основу цитиране опште одредбе у § 35. са,мо ако су то ови цред-