Полицијски гласник

СТРАНА 244

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

мети које иредвиђа ова одредба., н. пр. код повреда, крађе и т. п. * * * КонФискација циља на сам предмет који закон означава и судија је не би могао заменити осудом у новцу претпостављене вредности овога предмета, јер пошто се ова казна у суштини састоји у одузимању једне ствари која има извесан однос са нарушењем, значило би изменити јој природу осудом на плаћање вредности предмета. Ова солуција која је у извесној епоси била спорна у доктрини, али коју је данас правознанство усвојило, трпи неке изузетке. Зна се н. пр. да у случају деликта лова, ако оружје и мреже које су послужиле да се учини деликт нису биле узапћене, деликвент се осуђује да их преда или да плати њихову вредност колико пресуда буде утврдила. 1 ) Дејство је конФискације, у принципу, да учини државу сопствеником, али има специјалних случајева у којима специјални текстови намењују конфисковани предмет, било каквој јавној установи, као болници, било баш странккојаје повређена нарушењем, као накнаду. Дешава се такође да закон наређује уништај конфискованих предмета у интересу морала, јавне сигурности или здравља.Такве наредбе садржи и наш кривични законик. По § 35. кр. зак. конфисковани предмети: »или ће се уништити или на ползу „земаљску, било продајом или иначе об»ратити, зашта која буде, о чему ће суд »свагда у пресуди својој, по самом каз„нимом делу изреченој решавати". §319. кр. зак. за иступе наређује: »да »ће се конФисковани предмет (еспап или »други предмет) »који је или за средство »иступљења служио или је иступљењем »произведен био или са свим уништити »или на ползу општинску или државну »обратити, по томе ако је општинска »или државна власт у првом степену су„дила 8 . Тако новац одузет при коцкању које се казни по § 361. кр. зак. припада државној каси ако су судиле у првом степену државне власти. Исто тако одузете отровне ствари и лекови по § 334. продају се за рачун државне касе. У случају под бр. 6. § 372. »одузеће се хлеб »на ползу шпитаља, апсеника или оп»штинске касе; ствари под бр. 4. 5. 7. 8. »и 9. | 382. одузеће се, па према својству „истих или уништити или ако се оне »пречишћењем или иначе употребљивим »учинити могу, употребиће се или про„дати на ползу болнице' 1 итд. Види се дакле да конфисковани предмети немају сви исту намену. Имају ли ове особености утицај на сам карактер мере? Ово питање има неких тешкоћа које ћемо испитати. Наш кривични законик у § 12. уврстио је у број општих казни за злочине и преступе специјалну конФискацију, било согриз-а (ЈеИсИ, било ствари које су произведене деликтом, било оних које су послужиле или које су биле намењене да се дело учини (§ 35.). Осим тога конфискација је у § 319. кр. зак. увршћена и мећу казне за иступна дела. Али има ли ') Члан 234. франц. кр. закоиа.

конфискација увек исти карактер у разним текстовима у којима јеизречена? Извесно не, и законодавац је нрећутно водио рачун о разлици која се намеће, пошто она резултује из природе ствари које могу бити конфисковане. ( наставиће се) Милош СтанојевнЂ судија

КРИМИНАЛ.НА П01ИЦИЈА

(нАСТАВАк) Према инструкцијама, које су дате полицијским агентима за дневну службу, они морају интервенисати у несрећним случајевима, у изненадним и непредвиђеним догађајима и приликом метежа; њихова је главна мисија да надзиравају велике и живе улице у својим реонима. Они се, по могућству, морају налазити у својим реонима, по главним саобраћајним путовима, а што се тиче осталих делова њиховог реона, довољно је да их брзо пређу и осмотре. Територија квартова: илског булевара, јужна страна (југо-источни сектор), „Огапс! Но8р1се <( (северо - западни сектор), Ве§ита§е" (југо-западни сектор) потпадају под надзор 17 и 18 станице III полицијске дивизије. У ствари, свега је један агент који их надзирава. Он се обично налази на »р1асе с1и Ве^шпа^е«, пред црквом, на раскршћу осам улица, или према сенском булевару. Што се тиче улице „Ваекеп", он је осматра у пролазу. Готово никаквог надзора нема, преко дана, ни на кеју »Рхегге с1е ТаШе«, ни на крајњој западној тачци улице »Сапа1«, ни у улици »Магсд«, ни на ономе делу улице »Огапс! Но8р1се 1( , који се налази између улице »Ве^шпа^е« улице »Ваекеп«, т. ј. на целом путу којим је злочинац ишао. Противно овом, ноћна служба, нарочито после 12 1 1 2 часова, озбиљно је организована на овим местима, јер се патроле појачавају, да би се спречило разбијање дућана и магацина. Реон полицијске станице бр. 17 подељен је на два дела, кроз које пролазе три полицијске патроле. И ако није посвећен у детаљну оргаиизацију полицијске службе, злочинац је све ово морао опазити, враћајући се доцкан кући. Он је у своме кварту сретао ноћу агенте, које преко дана није виђао. Да је он, међутим, пошао с лешом после 12 1 1 2 * асованоћу, он би се изложио шест пута већој опасности да буде опажен и ухваћен. Он је, дакле, добро изабрао своје време, што још једном више доказује да је злочинац становник кварта »Огапс! НоврЈсе". * * * На основу свију посматраних и контролисаних Факата у праву смо да закључимо: 1. Да се кућа злочина налази у сектору северо-западном кварта улице »Ваекеп", југо-западно од тачке А, т. ј. тачке одвођења детета, и северо-западно од тачке Б, односно тачке одбацивања леша.

2. Да је Жана Ван Галк била пресретнута у улици »11/аекеп«, према Фламанском позоришту; да је била пошла својој матери у правцу Северо-Истока, да је враћена са свога нормалног пута од некога који је ишао у противном правцу; да ју је завођач одвео у правцу Југо-Запада, у десно, кејом »Рјегге с1е ТаШе«, према нормалном и обичном покрету сваког крадљивца; да је девојчица, у пролазу поред куће својих сродника, била виђена од своје мале пријатељице и другарице Рашел Ван Ланди. 3. Да је пакет с лешом одбачен у лево од улице »И/аекеп«, у улицу »Шгопс1е11е8 (< од индивидуе која је ишла у правцу ЈугоИстока. Ова индивидуа могла је долазити само од Северо-Запада, а у улицу »Ваекеп (( могла је ући само улицом »Огапс1 Но8р1се (( . Ово се неоумњиво утврђује и сведоџбом Шана Батиста Де Конинка. 4. Да је једино могућан, вероватан па, дакле, и извесан пут, којим је злочинац ишао, овај: Кеј »Рјегге с!е ТаШе«, кеј »а 1а Сћаих, улица »Сапа1 <( , улица » Мегсд", улица »Огапс1 НозрЈсе«, улица »Ваекеп«, улица »Шгопс!е11е8 (< . На овом путу налазе се стан и школа Жанина, а улице и кејови пусти су и без живота. Исто тако и пут повратка — улица »Огапс! Но8р1се (< — широка је и мало жива. На њеној левој страни налази се свега осам зграда, међу којима је и зграда болнице »Расћео«, која заузима 3 / 4 улице. Зграде болнице „Ма^егшке", које се налазе с друге стране улице, усамљене су и готово без живота. На целом путу срећу се свега две затворене куће; нема ни дућана ни осветљених крчми. У овим пустим и непролазним улицама, надзор полицијски веома је слаб, скоро никакав. Разумљиво је, према овоме, што нико није видео злсчинца ни кад је одвео дете у свој стан, ни кад је доцније изишао са пакетом. Шта више, на овом путу налазе се и женске основне школе и Фламанско позориште, у које је Шана одлазил.ч једном или двапут недељно. Злочинчев пут обухвата тачно најуоамљеније, најмрачније, најненасељеније и најмање живе улице. Његов западни део сачињава пут сједињења тачака: А и Б са местом одбацивања ногу. У овој ограниченој зони мора се несумњиво налазити средња тачка 8, центар операције или кућа злочина, т. ј. тачка спајања између места одвођења девојчице, места одбацивања њеног леша и места одбацивања њених ногу и ципела, и 5. Да се средња тачка 8 или кућа злочина мора несумњиво налазити на овом путу, на одређеној и прецизној тачци, коју сада имамо да утврдимо. Средња тачка — куЋа злочина. Видели смо регион злочина; видели смо у ком је сектору овог региона извршен злочин; видели смо који је најмогућнији, највероватнији па, дакле, и извесан пут којим је злочинац ишао, и кад је водио девојчицу у свој стан, и кад је, доцније, носио њен леш у циљу одбацивања. Остаје нам сада да изнађемо на ком се месту у овом региону, у овом сектору, на овом путу, налази кућа злочина.