Полицијски гласник

ВРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245

Примена универзалних закона, који управљају природом, у стању је да нам ову кућу означи доота приближно. Пришена општих еакона који управљају природош. Нретходно једно мало објашњење. Као што је тачно казао Кетле, дефинишући улогу људског бића у средини стварања, човек, услед својих предрасуда, свога незнања и своје сујете, верује да заповеда као господар, док се у ствари покорава као роб једном скупу закона, које чак и не познаје. Он себи присваја развиће сваке ствари, моћ организовања свега што се на њега односи како у физици тако и у моралу и потпуно опредељиване по својој слободној вољи, а међутим је потчињен законима који њиме управљају, и које он, на жалост, ниподаштава, или не разуме. Моћи, за које он уображава да им је господар, и да с њима може располагати по својој вољи, као сувејзени деспот, регулисани су без његовог знања по реду и са мудрошћу достојном дивљења. Једна виша сила уредила је све ове законе, који осигуравају еволуцију, хармонију и стабилност стварања и светова. Ови закони регулишу ход светова, одређујући сваком од њих место, покрет, зависност; они не показују мање дивоте ни у ономе што се односи иа свако зрно песка, или на најмањи атом прашине. Дуго времена човек је имао нетачне идеје о својој важности. Изгледало му је, да све зависи од његовог каприса. Уображавао је, да је он једини господар земље која је, по његовом појимању, била господар целе природе. У свом незнању, он је био далеко од тога, да осети, да је и он сам иод туторством виших закона, и да претпостави, да се људс-ка акција мора сматрати за ништавну према њиховим моћним и сувереним границама. Идеје су постепено напредовале. Док се материјални свет прогресивно ограничавао, свет интелектуални ширио се све више,и више. У колико се физички човек смањивао, у толико је интелигентан човек растао. Потпомогнут науком, човек је успео да открије, да земаљска сФера заузима сасвим споредно место око нашег сунца, и да се креће са осталим звездама нашег планетског система са симетријом, која допушта да се све звезде сматрају као делови једног истог тела. Уздигнувши до ове висине свој разум, човек је, најзад, морао разумети, да иста солидарност постоји и за њега самог, између свију разумних бића, и то не само у погледу физичком, већ и у погледу морала и интелигенције. И ако човек притежава сопствени персоналитет и особени индивидуалитет, ипак га треба сматрати као битни и нераздвојни део људске Феле, а потом и природе. Несумњиво је, да хомогена природа сједињује људе. Али, нису само људи сједињени међу собом: исто је тако и код животиња, биљака и свију створења обдарених животом. Сва ова бића потчињена су нарочитим законима своје Феле, само што -ови закони имају више општих принципа но што се верује. Ако се на њих обрати пажња моћи ће се, у стању прогреса у коме се налази људска инте-

лигенција — моменат није далеко — појмити боље односи који постоје између живих створења и природе. Тада се људи неће више ограничавати само на то, да упознају различите Феле свога развића, већ ће тражити да познају начин своје акције, силе које их развијају, а нарочито велике законе који, без њиховог знања, управљају човеком и регулисавају његово физичко развиће, једновремено са његовим моралним и интелектуалним развићем. У законима, који управљају светом, све је распорођено са толико мудрости да човек, покоравајући им се, верује да ради по својој сопственој вољи. Он се љути кад му се говори о превентивним законима, чак и на пољу за које он уображава да влада као господар. Услед осетљивих и тачних последица, искуство га је учинило обазривим; али, да ли је исти такав и кад је реч о превентивном друштвеном реду? Он уображава да може у свему управљати као потпун господар, а не зна да свет одавно не би постојао кад би његова моћ била стварна. У иакнаду за ово, моћ његове интелигенције велика је, нарочито пошто је успео да позна тајне закона који управљају светом у границама, до којих су могли продрети његови погледи. Његов разум може у овоме налазити задовољства, али је једна моћна рука ставила природу ван стања, у коме би је он могао достићи и пореметити. Овде се нећемо занимати сталним и непроменљивим уз роцима, који управљају социјалним системом, али напомињемо сталност која се посматра код криминалитета и у разним степенима склоности ка злочину. Ова иста сталност опажа се и код самоубистава, осакаћивања у циљу избегавања војне службе, у понављању несрећних случајева лрема недељним данима и дневним часовима и т. д. Све се дешава, једном речи, као да су ове различите серије Факата потчин.ене узроцима чисто физичким. Треба ли, пред једним оваквим скупом опсервација, одрицати слободну вољу човекову? На сваки начин, ме. Само, треба знати, да је дејство слободне воље стешњено у врло уске границе, и да у социјалним Феноменима игра улогу споредног узрока. Услед овога, апстрахујући индивидуе и посматрајући ствари на један општи начин, дејства свију споредних узрока неутралишу се и узајамно уништавају, тако да остају у превази прави узроци, према којима друштво постоји и обдржава се. Више биће мудро је поставило границе нашим моралним способностима, као год што је то учинило и са нашим физичким способностима; оно није хтело допустити човеку да може реметити хармонију света и наносити вреда његовим вечним законима. (наставиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Приватна удружења за запхтиту безбедности. У току носледње 2 до 3 год. отпочела су се, готово свуда, образовати приватна удружења за заштиту безбед-

ности, слична Француској лиги за друштвену заштиту, која имају за циљ да потпомогну полицију, штитећи личну и имовну безбедност појединаца. Ноћна стража, основана недавно у Врислу, надзирава и чува преко ноћи магацине, куће и непокретности сваког рода, које се повере њеном чувању. Читав један персонал, састављен из инспектора; контролора, шеФова и стражара, добровољно је организован. Стражарење почиње од 10 часова у вече и траје: лети до 5 а зими до 6 часова изјутра. Оно је, или само спољашње, или и спољашње и упутрашње, према жељи претплатника: појединаца или удружења за осигурање од крађе. ТариФа варира према површини и положају надзиравног објекта; нрема томе да ли је надзор само спољашњи, или и спољашњи и унутрашњи и, најзад, према томе да ли захтева сталне или покретне стражаре. Цена варира између 2 до 30 динара месечно за надзор спољашњи, а између 3 до 50 динара за надзор унутрашњи. Слична удружења Функционишу у Анверу, у Данској и у Немачкој. У Немачкој их има око 40, и она међу собом обра3 УЈУ Федерацију. У времену од 25. октобра 1907 до 25. октобра 1908 год., она су, према објављеној статистици, дала ове резултате: 1. Заштита неиокретности. Стражари су нашли отворена и затворили 384.447 врата на кућама, 8739 на Фабрикама и дућанима и 18038 прозора, и 2. Заштита против крадљиваца. Од индивидуа, које су покушавале да уђу у куђе, ухапшено је 831, а у бегство отерано 1831. Поред овога, стражари су открили 245 појављених иожара, лично угасили 239, и нашли: 4846 кључева у вратима и на улици и 1518 разних других предмета. Програм Француске лиге задруштвену заштиту много је шири, и обухвата: 1. репресивно и превентивно законодавство против деморалисања и експлоатисања детињства; 2. репресију крађа, напада ит.д.; 3. реФорму казненог система; 4. репресију проституције, скитничења и неморалних публикација, 5. заштиту градске и сеоске сопствености, и 6. строгу репресију дела издаје и шпијунаже.

актом својим Бр. 3892. пита: »Као што под •[, препис акта г. Министра Просвете и Црквених Послова гласи, један од учитеља овдашње школе, постављен је завршиоца дужности окружног школског надзорника једнога округа, још 15. септембра 1909 год. на коју је дужност и отишао, те као учитељ ове школске општине и не постоји више. Он тражи да му ова школска општина и даље плаћа учитељски додатак, и шаље

П0УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине варошице Александровца,