Полицијски гласник

СТРАНА 246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

квите школоком благајнику ове школе на исплату, Школски благајник није хтео да исплату станарине врши без наредбе председника школског одбора А председник школског одбора није хтео да исплату нареди, налазећи да Дотични господин нема права на примање учитељске станарине од ове школске општине, једно што није више учитељ ове школе, а друго што као школски надзорник, као што и само његово постављење у овоме акту гласи, има већ свој додатак, те би тиме био један против закони намет школ. општ. натоварен, плаћати оно зашта нико не служи. У томе случају, суд је доставио поменуту квиту са својим актом окружном школском надзорнику за округ крушевачки, и тражио решење на основу којег је општина дужна ту станарину плаћати, те да би општина могла изјавити жалбу Државном Савету, да се ово питање расправи, — али суд је на те своје захтеве добивао »само наредбе да се исалати станарин а к адо кад ће то плаћати о томе се и не говори ? !!! Зато се суд обраћа уредништву, као претплатник његовог листа, и моли за извештај што скорије: Да ли г. надзорник, као бивши учитељ овд. школе, има право на пријем учитељског додатка од овдашње школске општине и за оно време, од кад је престао бити учитељ и постављен за окружног школског надзорника. Ако то право има, онда по коме га закону има, и до када ће му то општина имати плаћати ? А, ако пак на то нема права, којим ће се путем поступити да се увери г. надзорник да исту не тражи од ове општине; и да ли може бити казна, до школског одбора што ову станарину не исплаћује до расправе питања : да ли на исту има права ? Напомиње се и то. да је општина све своје наставнине, ноји су на дужности , са станарином измирила и запослед. истекли месец ове године." — На ово питање одговарамо : Члан 16. закона о народним школама, који говори о праву учитеља и учитељица на станарину, везује ово право за положај учитеља и условљава његово бораВљење у месту и рад у школи, у колико овај последњи не би изостојао услед болести. Ни у ком случају не може се из ове законоке одредбе извести право на станарину и за онога, који је био учитељ једне школе, па са тога положаја постављен на други и деФинитивно разрешен од дужности, и за тим променио не само место становања, него чак и округ. Ако школски надзорник и преко овога наређује да се станарина плаћа, а школски одбор школске општине неће то да исплати, налазећи да то дотичном не припада, онда би надзорник морао покушати да га принуди мерама из чл 60. поменутог закона, па би се услед жалбе ово питање расправило пред г. Министром. Међутим, суд може да се обрати и самом г. Министру нарочитим актом, и

да тражи решење, како би могао употребити право жалбе, ако би са одлуком био незадовољан. II Суд општине косјерићске, службеним актом својим пита: »По чл. 76. закона о државној трошарини а под бр. 20, 21. и 22. општег тариФског дела трошаринских предмета у напомени стоји: »Трошарина се неће наплаћивати на грађу, коју земљоделци буду секли у приватним забранима, општинским и државним шумама по допусту власти, за своју домаћу потребу. — Трошарина се неће наплаћивати ни на грађу из нредњих ставова, коју земљоделци као узгредан посао, и без примене машинске моторне снаге буду секли и прерађивали »у оиште", у приватним забранима, који не подлеже државном надзору; — Трговци овом грађом и предузимачи плаћају трошарину«. Поједини трговци из овдашње варошице, као и други грађани, кад подижу грађевине за себе на својим плацевима или паљским имањима, купују од сопственика забрана, који не подлеже државном надзору, или обле трунце, или непосечене грмове, па их превлаче -—• довезу на место где мисле грађевину подићи, па их тамо прерађују са својим мајсторима и употребљују на своје сопствене грађевине. Кад купци оваке граће не тргују са истом, суд је мишљења, да не треба трошарину на исту ни плаћати, али по нека пореска одељења, као надлежна за наплату трошарине, наплаћују трошарину и од оваквих купаца. Моли се уредништво, да изволи у свом наредном броју »Полициског Гласника®, по могућству дати обавештење : требали купци овакве грађе, купљене од сопствеиика из приватних забрана, који не подлеже државном надзору. да плаћају трошарину предвиђену за трговање са истом у т. бр. 22. поменутог закона®. — На ово питање одговарамо: Према чл. 216. правила за извршење закона о државној трошарини, куици плаћају трошарину на сву ону грађу, која је предвиђена напоменом уз бр. 20. 21. и 22. чл. 76. поменутога закоиа, и за коју су земљорадници ослобођени. Да ли се из речи: »Трговци овом грађом могло извести право да се оптерете и они купци, који грађу употребљавају за сопствену потребу, или се ту имају узети само они, који грађом тргују, то би могло бити предмет посебнога расправљања, али докле год постоје оваква правила, која су за власти обавезна, оне морају вршити наплату, па је по томе, правилан поступак оних одељења. која наплаћују трошарину од купаца и на ову грађу. III Суд општине брзопаланачке , актом својим Бр. 2138, пита: »Моли се уредништво, да у своме наредном броју изволи дати обавештење у овоме: Може ли и сме ли бити председник бирачког одбора одборник, кад се учл. 52.

а зак. о општинама вели: »Кад ое бирају општински часници, председник бирачког одбора је један писмен правни гласач из дотичне општине, односно вароши или села и т. д. ? (< — На ово питање одговарамо: Последњи став чл. 52. а, који одређује : ко не може бити биран за председника бирачког одбора, не номиње одборнике. Према томе једини правилан закључак може бити тај, да одборници нису изузети, и да они могу бити председници бирачких одбора, ак ј једновремено нису изабрани за чланове у смислу чл. 52. в. истога закона, и ако имају остале услове, који се за овај положај траже. IV Деловођа општине кривачке, пита: „По чл. 52. а закона о општинама, председник бирачког одбора, при изборима часника, мора бити писмен и, мора још имлти услове за председника општине (да је стар 30 година и да плаћа 25 динара порезе). У овој општини нема ни једног са овим условима. Ко је писмен и стар 30 година, тај не плаћа 25 динара порезе и обратно. По томе ова општина, за избор часника општинских нема председника бир. одбора са законским условима. Молим лепо за брзо објашњење: 1. Може ли суд одредити избор за часнике упражњених места и извршити га са председником бирачког одбора без услова. 2. Ако би такав избор био незаконит, шта у том случају остаје суду да чини у питању избора?" — На ово питање одговарамо: У члану 52. а закона о општинама, побројани су услови, које мора имати председник бирачког одбора. Према томе, ако оскудева један од ових услова код изабраног председника, онда би избор часника, извршен под његовим председништвом, био незаконит. Шта ће се радити у случајевима, кад нема ни једног лица са условима из чл. 52. а. закон не вели ништа, и онда би правилан закључак био тај, да се избор и не врши, кад се у напред зна, да би он био поништен на случај жалбе. Али како се с друге стране не сме дозволити да извесна села остану без кметова, противно чл. 100. закона о општинама, ла да евентуелно престане и сама функција општинског суда (чл. 87. и 88.) онда се мора тражити излаз из оваквог стања на други начин. А једини други начин може бити, према закону, овај : Члан 151. овога закона, у ставу првом, предвиђа случајеве, кад општина остане без часника због тога, што се не поднесе кандидатска листа или што варош или село неће да бира часника, и у том случају право наименовањакметова пружа одбору. У другом ставу узроци се ови генералишу речима: »или из буди крјих узрока