Полицијски гласник

БРОЈ 35.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. СЕПТЕМВРА 1910.

ГОДИНА VI

Шт ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" издази једанпут, а нрема потреби и више пута иедељно. Претплата се подаже у наиред, и то најмање за пода године код свију полидијских власти, и изпоси: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлежтва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишље 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Љеговог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Д-р. Сотиру Андрејевићу, лекару среза власотиначког, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. августа 1910 г. у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Нетра I. на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 5. августа 1910. године Бр. 7360 донесено на основу чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи: „да се Антон Ковач, ивжињер Дирекције Срп. Држ. Железница, родом из Боровнице у Крањској и поданик аустријски, по својој молби прими у грпско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства.® Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. августа 1910. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: /а се Василије Николајенић, полициски писар друге класе среза јасеничког, округа смедеревског. на основу §. 76 закона, о чиновницима грађанског реда, отчусти из државне службе. Из Канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 3. септембра 1910 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, ноставити: за лекара среза љубићсшг Здравка С. Ивковића, лекара среза рачанског, по молби. Из канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 4. септембра 1910. г.у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за архивара прве класе санитетског одељења Министарства унутрашњгх дела Милана Д. Фундука, архивара друге класе санитетског одељења истог Мвнистарства; и за писара друге класе санитетског одељења Министарства унутрашњих дела Љубомира Маринковића, писара треће класе санитетског одељења истог Министарства. Из канцеларије Мшшстарства Унутрашњих Дела, 4. септембра 1910. г. уБеограду

Р А С П И С свижа начедствила и управи града Београда

Једна од најглавнијих мера предохране против појаве и разношења заразних болести, а нарочито нолере, јесте проналажење и изолисање првих случајева разбољевања. Да би со ова мера предохране могла остварити, потребно је, да се са најснруиулознијом тачногиКу врше постој.еће наредбе, које се односе на констатовање, нријаву и извештавање да се нека заразна болест појавила Нарочиту пажњу треба лекари да обрате на болеснике са сумњивим знацима разб љевања, и ток болести озбиљно прате до утврђивања тачне диагнозе. Ради по::тигнућа наведенога циља напомињем. да је расписом од 15. марта 1902. год. СН. 2155., и допуном овога расписа од 19. марта 1903. год. СН. 2462 (Санит. Зборник св. Ш књ. прва стр. 104. и 117.) јасно прописано за које се бо л' сти извештаји подносе, ко их подноси, коме се подносе и за које време. Ов^е наро што напомињем. да су начелства дужна Министарству унутраш ■ њих дела подносити извештаје за ирошлу седмицу, најдаље до краја тскуГхе седмице, и да ћу водити строг рачун како се ова наредба врши и примсњивати про-

писе члана 16. тач. 13. измена од 1884. године у закону о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља. Препоручује се начелсгву — Управи да се стара за тачно вршење ове наредбе. СН. 9596. 29. августа 1910 год. У Београду. Министар унутрашњих дела, Љ. ЈовановиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ТУЖБИ ЛИЦА ПОВРЕБЕНОГ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ (О ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ) I. Има кривичних дела, по којима се само онда може повести истрага, и чији извршилац може према томе само онда бити кажњен, кад постоји тузкба лица повређеног кравичним делом и у ошнте лица овлашћеног на тужбу. Тужба иовређеног је дакле изјава воље од стране иовргђеног, да се иоведе кривична истрага ио извесном кривичном делу. Која се кривична дела ислеђују по тужби повређеног, изрично је наглашено у законским прописима, где се о истима говори. Таква су кривична дела н. пр. извесни случајеви телесне повреде (§§ 173—186, 179 —180) и браколомство (§ 196). II. На разне начине се је образложавао захгев тужбе повређеног код ових кри(ичних дела. 1. ВшсИпд наводи неколико могућних разлога ове установе, али с обзиром на природу кривичних дела, која се по позитивном законодавству исле!)ују по тужби приватног тужиоца, он налази само један за уместан. Законодавац је, вели, хтео у овим случајевима, да главни циљ казне потчини њеном споредном циљу: за довољењу повређоног кривичним делом, те се казна пма овде схватити првенствено као задовољење повређеног (Рпуа^епи^ип^). 1 )

•) НапсШиећ 600.