Полицијски гласник

СТРАНА 274

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35.

Разлог не изгледа ни мало оправдан, јер би онда изашло, да право на казнуприпада у овим случајевима појединцу, да дакле казна ту није казна у смаслу данашњег Кривичног Права. 2. НгИвсћпег вели, да разлог треба тражити у томе, штокод ових кривичних дела постојиопасност, да се кривичном истрагом по званичној дужности интерес повређеног или интерес штићења моралних односа између породичних чланова повреди више, него ли самим кривичним делом. Овај је разлог тачан, али није у стаљу, да објасни све случајеве, где се ислеђење врши по тужби. 4. ЗсћШге наводи шест разлога: 1°Код ових кривичннх дела тешко је повуКи границу између приватног и кривичног неправа. 2° Обзир на односе државног и материјалног права. 3° Могуће је, да би за повређеног произишла већа штета из кривичне истраге, која се водп без његове воље, него ли из самог кривичног дела, или 4° да је интерес иородични противан истрази. 5° Тешко је доказати, да кривично дело постоји, ако сам повређеии не допринесе том докаиивању, 6° често су повреде и сувише безначајне,. да би се кривична истрага повела по званичној дужности (Мшша поп сига1; ргае1;ог). Неки од ових разлога су умесни, али је погрешка Зсћтге-ова, што не води рачун о различности природекривичних дела, код којих се истрага води по тужби, већ држи да су разлози исти за све њих. Неки писци воде рачуна о оној разлици. 4. Тако према Меуег-у 1 ) треба разликовати две групе кривичних дела по тужби; 1° она где је истрага без тужбе повређеног неиотребна, а то су кривична дела, која се састоје у незнатној повреди личности и имовине (као лаке телесне повреде и просте крађе), и 2° она, где би истрага без тужбе повређеног била штетна, а то су кривична дела против моралности, она, која задиру у породичне односе (н. пр. породична крађа § 235), и у опште, код којих би истрага без тужбе повређеног могла овом нанети вишс штете но само кривично дело. 5. Изг1; разлнкује такође две груие кривичнпх дела по тужби: 1° она, код којих је новреда правног добра само онда од значаја за јавно-правнп поредак, кад се повређени осећа повређеним н то осећање изјави у облпку тужбе (таква су кривична дела против моралиости) и 2° она, код којих државни ингерес на кривичну истрагу постоји, али где је држава потчинила овај свој интерес могућем пнтересу новређеног, да се не води истрага, т. ј. где она задовољава свој интерес на истрагу само онда, кад повређени тужбом изјави, да нема иротивни интерес 2 ) Образложавања Меуег-ов а и 1јГ82{-ома поред наведене добре стране, нису ипак у стању, да обухвате сва кривична дела, која се ислеђују по тужби повређеног. 6. Тако исто је неумсстан разлог, који се обично наводи од Француских писаца: законодавац је држао, да интерес друштвенн мора уступити пред вољом интересованог појединца,

') Меуег-АИГеШ 2' ј 6. 2 ) ^Јећгћисћ 194.

који ћути. 1 ). 7. Према нашем мишљењу треба разликовати три групе кривичних дела по тужби: 1° она, код којих повреда добра, против којих су управљена може бити различее тежине, те се истрага без тужбе повређеног у случајевима незнатне повреде појављује као излишна (тако лакши случајеви тетесне повреде, крађе, утаје, преваре и т, д.); 2° она, код којих би истрага без тужбе повређеног могла бити штетна по њега или његову породицу, где би другим речима иовређени имао интереса, да се не води кривична истрага (тако браколомство — 196, одвођење туђе жеие — §197, увреда и клевета — §§206 до 216); 3° она, чијасерадња у конкретном случају појављује као противправна само онда, кад је онај против кога је она управљена, осећа као повреду свог добра, т.ј. кад је он не допушта, и то изјави подизањем тужбе. Тако т. зв. реална увреда, — §213: интиман додир једне девојке може од ове бити осећен као увреда или не, и зато је сасвим ра3" мљиво, што законодавац захгева тужбу повређеног. Кад би се истрага водила по званичној дужности, извршилац иптимног додира могао би бити кажњен, и ако исти није осећен као увреда, и ако дакле кривично дело увреде не постоји. Као што се види, разлог је различан за сваку од трију група. III. ВГпсИухд је противан овој установи, и наводи следеће разлоге иротив ње; »Она оштећује државу као овлашћеног на казну, на кривичну истрагу, аболицију ипомиловање. Не њена потреба за тужбом казном и милошћу, већ потреба тужиочева меродавна је. 2. Она оштећује повређеног, који није у стању, да благовремено подигне тужбу, коме дужности пристојностгт уста затварају, или који нема права на тужбу, али има несавесног ззступнпка. 3. Она нарушава на најосетљивији начин начело правде, да подједнака виност подједпаку награду треба да добије. .4. Она предаје државне власти приватној самовол>и на мало достојан начин. 5. Она напротив подржава кривца, кога можда спасава казне; не мање: 6. подржава ниска осећања код лица на тужбу овлашћеног, које са својим правом недостојну трговину води, и које се њиме баш на уцењивање изазива; најзад: 7. подржава заступиика повређеног, лица неопособног за тужбу, који хоће несавесно да жртвује његове интересе. Не може се оспоравати, да су ови разлозиумногоме тачни, али ипак они нису толико јаки, да би могли претегнути над она три мало час наведена који говоре у прилог ове установе. 2 ) Потреба за истом призната је од свих иисаца, и за1 ) В. Оагдоп 900. — Француска судска нракса наводи у наслону на 0По1ап-а, Е1отеп48 с1и Пго11 репа1 187љ II п° 1693, да се код неких кривичних дела управљених против воље појединца може појавити сумња, да ли овлашћени не би можда радњхтео допустити, и да због тога истрага но њиму треба да се водн само по тужби. Па основу овога она узима боз законског ослонца, да против лова на туђем земљишту може бити поведена кривична истрага, изузев извесне случајеве, само на тужбу лица на лов овлашћеног. 2 ) Против ВгтИпд-а в. Мегће1 у 2е18сћпГ1 Г. (1. јј . 81гаГгесћ18И'18зепзсћаГ1 VI. 510.

довољена је у свим казненим законодавствима. Она је немогућа само с ВГгкИпдовог гледишта о кривичном делу. Према њему се ово састоји у непослушности према државној власти. Пошто је према томе казни циљ прибављање поштовања овој власти, то се она мора изрећи, чим кривично дело постоји без обзира на то, да ли повређенп кривичним делом то хоће пли не. IV. Врло је спорно, да ли је тужба иовређеног услов инкриминације (услов кажњивости, како вели општа теорија о појму кривичног дела) или ироцесна ирегиоставка (т. ј, околност, од које зависп само, дали ће се моћи повести кривична истрага). Према већини она је процесна претпоставка 1 ). Кривично дело (н. пр. браколомотво) постоји на тај начин, и ако тужба није иодигнута .Ово је мишљење једино умесно с гледигита позитивног права. Пе 1еде (егепЛа међугим треба чинити разлику већ наведену међу кривичним делима. На нме код кривичних дела треће групе подизање тужбе од стране повређеног треба сматрати као услов инкриминације, јер ту постојање кривичног дела зависи од осећања иовређеног, тако да кад лице у пптању не осећа радњу као повреду свог добра, о кривичном делу не може бити говора. Према некима подизање тужбе од стране повређеног је услов ипкриминације (кажњивости). Радња код кривичних дела по тужби према схватању законодавчевом је, вели се, у опште подобна да повреди, а да ли је она у конкретиом случају то дејство имала, да ли према томе с на у стварн сачињава кривично дело, зависи од тога, да ли је тужба подигнута 2 ). Но ово би значило, да постојање кривичног дела зависи од самовоље појединаца, изузев трећу од нас наведену групу кривичних дела, где у ствари постојање кривичног дела зависи од осећања појединаца. Према некпма најзад тужба од стране повређеног је и услов инкриминације и ироцесна претпоставка 3 ). Оиа лежи, како вели СНаћаизеп, на граници материјалног и Формалиог права, не припада ниједиом искључиво, али засеца у обе области. Њен материјални значај лежи у томе, што од ње зависи, да ли ће бити казне, пошто је државна дужност кажњења у словљена лодизањем тужбе, а Формални у томе, што се без ње не може новести кривична истрага. 4 ) ( наставиће се) Д-р Тома ЖивановиЋ. КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА

(настанак) Злочинац, који на кратко време ире извршеног злочина није знао шта ће се ') 1д82 I § 45 III; Ргпдег; 189; Оагдоп 336; ЧаггаиЛ п. 318 и 379. г / Мегћ»1 237, ВИипеуег 54, КоМег Ра1еп1гесћ1 510, Коћ1ег 19. НШзсНпег 1 711 ЗсћШве, 166, ВгпсЧпд 661, Ваг III 298, (Нвћаи&еп §6 1 1. 4 ) В. о условима инкриминације н процесним протпоставкама Живановић Основн Кривичног Ирава § 32.