Полицијски гласник

СТРАНА 292

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37.

знати да овај ход није морао бити његов обичан и нормалан ход. У жељи да се што пре ослободи пакета с лешом, а под утицајем силе одбијања и силе центриФугалне злочинац је скоро бежао од места свога злочина. Од свог стана и до места остављана леша он је ишао убрзаним корацима зато, што су му то прилике налагале. Од његове брзине и његовог хода зависила је његова некажњивост; то му је била гарантија за успех. Према овоме, брзина његовог хода да се схватити и објаснити начином сасвим природним. Било би мало разумно и логично претпостављати, да злочинац увек иде овако брзо, и на основу овога тражити га међу личностима са живим ходом. Злочинац припада категорији нервозних личности, које су способне да п Р е ђУ У брзи ход под утицајем изванредиих прилика. У овом смислу, дакле, треба разумети изјаву сведокову о злочинчевом »живом ходу. С1 На основу овог његовог хода може се само претпоставити његова младост, снага и његов темпераменат. У сваком случају, злочинац је извесно становник кварта улице »Баекеп® сектор „Огапс1 Но8р1се (( ), самац, човек млад и снажан, стар између 25 до 40 год., испод 40 год. несумњиво. V. Фламанац. Творац злочина по свој прилици је Фламанац. Ово се на први поглед може закључити. Студирање криминалитета у Белгији показује нам, да су 2/3 силовања извршена од Фламанаца. У нашем случају, шта више, позориште злочина је у Фламанском крају. Један елеменат изве сности допушта нам да ово још боље утврдимо. Мала Жана припадала је чисто Фламанској породици. У кући, где је расла говорило се само Фламански. У кући, са мајком, у школи, са малим другарицама Жана је говорила само Фламански. Она је тешко разумевала Францускц, и била је неспособна да на овом језику конверзира са непознатим човеком. Да би примамио и одвео ово ивтелигентно дете, злочинац мује морао говорити матерњим језиком, који је савршено разумевала. Злочинац је, дакле, Фламанац или валон, који говори Фламански као Фламанац, или Нидерландез, или индивидуа друге расе или етничке групе која говори нидерландским језиком. IV. Вешт и лукав човек. Злочинац, који је одвео и силовао малу Жану није само велики крадљивац већ је и врло вешто и лукаво створење. Крадљивац деце, он је тако вешто ескамотиро дете да га нико није ни видео ни чуо у једној великој вароши, око 7 часова у вече. Ми имамо, дакле, посла са човеком сложеним и необичним, са лукавом и дрском индивидуом и искусним крадљивцем, који је умео сјединити дрскост са уметношћу. Елементи, у којима се маниФестује дух вештине и лукавства злочинчевог ови су:

а) Начин на који је украо и ескамотирао дете; б) Вештина, коју је показао, ирилнком одбацивања тела и ногу своје жртве, у циљу изигравања власти; в) Хартија за паковање, »терисано,« у коју је било увијено тело његове жртве и која је раније веК била употребљена; г) Два парчета јачег канапа, разне Фактуре и разног порекла, којима је пакет с лешом био увезан, и који су такође били већ употребљени: д) Омча, помоћу које је пакет тобож ношен, и која је имала за циљ да виастима скрене пажњу на људе с пијаце, који имају обичај да праве омчс на пакетима својих клијената. Да је злочинац носио пакет помоћу ове омче, у руци, он ни у ком случају не би могао ићи „живим ходом,« веК га је, као што знамо носио под пазухом, вероватно по својој проФесијоналној навици. Доцније ћемо видети важност овог лукавства са омчом; ђ) Место остављања пакета с лешом и начин на који је ово извршено, доказују такође злочинчево лукавство. Овим својим поступком он је хтео скренути пажњу власти на сумњиву популацију сенског булевара, и у томе је успео. е) Удаљено и усамл.ено место, на коме су после осам дана нађене ноге и ципеле детиње, као и заобилазан, кос пут којим је злочинац до овог места дошао такође су доказ о његовом лукавству; ж) Препреденост злочинчева још се показује и у Факту опијања детета. Злочинац се надао, да помоћу пића изазове заборавност код мале Жане. Он је, по свој прилици, намеравао, да своју жртву после извршеног силовања, одведе подаље од куће и да је остави на улици. Неизбежни Фаталитет покварио је овај злочинчев вешт рачун. Факт опијања детета, пре извршеног силовања, доказује несумњиво, да је злочинац био веома предострожан и лукав; з) Дух злочинчевог лукавства показује се још и у избору листова, које је употребио за паковање ногу и ципела своје жртве. Као што знамо, он се за ово послужио једним бројем париског в Јоигпа1-а® са два броја »8о1ге с1е Вгихе11е8, к разних издања. Пошто је имао осам дана на расположењу за ово паковање, мора се допустити да он ове листове није употребио случајно, већ у намери која је готово очигледна; употребом париског »Јоигпа1-а к хтео је сакрити да је Фламанац, или лице које друге расе која говори Фламански, а употребом два броја »8 ојг с!е ВгихеНез," разних издања, хтео је прикрити две ствари: а) да је становник Брисла, и б) да, станује у приземном стану. Мало доцније ово ћемо детаљно аналисати; и) Кад је водио малу Жану у свој стан, злочинац је имао на глави мек шешир од ваљане длаке, а кад је носио пакет с њеним лешом он је, из предостражности, узео шешир сасвим другог облика, и ј) Последњи знак лукавства огледа се у промени физиономије, хода и навика злочинчевих после извршеног злочина,

али то је ствар оптужбе о којој нећемо да дискутујемо у овом научном раду. У опште се може рећн. да је наш злочинац тип дрског и препреденог крадљивца, који по свом пореклу и својим специјалним навпкама треба да припада групи особито вештих крадљиваца; он је крадљивац „по крвиЛ VII. Индивидуа расе јеврејско-нидерландсгее. Творац злочина, казали смо мора бити Фламанац, или бар индивидуа кпја говори Фламански; констатовали смо, с друге стране, да он, по своме лукавом духу, мора бити један од виших, у својој генерацији. Остаје нам да видимо, да лп он не припада којој особеној етничкој групи. Пре свега, мора се признати, да прави Фламанац, незграпан, суров, напраспт лењ, груб и дебео, не би никад могао имати оне Финоће и гнпкости духа, које' се опажају у актима нашег злочинца. Да је прави Фламанац творац злочина, он би дао доказа о својој бруталности, или још боље о својој дивљој бестијалности; он би убио своју жртву угушујући је, задављујући је или ударајући је ножем. То се обично дешава у овим врстама злочина, док у нашем злочину није тај случај. Даље ћемо, помоћу рашчлањавања и анализе разних злочинчеивих акта, моћи открити његову расу? Зашто да не ? Као год што климат, доба старости, пол, годишња времена, паследство, матерпјалне и Фамилијарне прилике, степен интелигенције, васпитање, ниво наставе, бриге, економија и умереност утичу наклоиости ка злочину, исто су тако и Фактори етички т.ј. »крв и раса" специјалан и врло важан Фактор криминологије. »Втнички утицај је неоспоран, вели Цезар Ломброзо. У студији о изборним борбама и револуцијама у Француској доказао сам да окрузи, у којима превлађује раса лигурска или галска, "дају максимум бунтовника, док окрузи расе иберске н цимбричке дају мипимум. Исто је овако и са малим земљама и варошима као што су Аруно и Ливурн, које су познате због својих сталних тежњи ка побунама. Бунтовнички карактер старих романола порекло и историја ливурнеза и апуцинских лигура, могу нам послужити за објашњење још тако честих експлозија у овим регионима анархије и побуна." Поједина етничка групирања и поједине расе одликују се особеним злочинима и преступима; индивидуе једне расе могу имати склоности за извесну категорију порока и злочина и одвратности према другој. Неколико сумарних и конкретних примера још ће нас боље уверити о овоме. Кад нам причају о ударцима ножа у леђа или у слабину, заданим празничних дана или за време каквог кермеса, из заседе, ми одмах видимо добре Фламанске сељаке, који имају обичај да с ножевима завршују своја весеља, светећи се скоро низашта. Фински сељаци,. који са собом увек носе каму, исто су тако опасни у напи'том стању.