Полицијски гласник

ВРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 293

Ако је-напротив, човек ударен у свађи, можемо се слободно кладити да га је ударио Италијан ; он удара изненада, али јавно. Париски лпаш отвара трбух своме ривалу или безопасном пролазнику. без икаквог разлога, да би се занимао. Удар ножем оца Франсоа, као и разни други ударци, специјални су монопол париских скитница. Прави интернационални кесарош или је Енглез или А.мериканац. Енглески крадљивац служи се калаузом и краде, алн никад не убија; ако га на делу изненаде и открију, он претпоставља да буде ухваћен но да погорша своју ситуацију употребом оружја. У Белгији, као и у Француској, опасни крадљивци убијају. Ако сазнамо за бегство благајника какве азијске банке, можемо бити сигурни да не припада кинеској раси: међу кинеским благајницима нема лопова. Кинези су толико скрупулозни у чувању туђе имовине, да чак и јапанске банке претпостављају да им повере своје касе.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕДНО ИНТЕРЕСАНТНО БРАТОУБИСТВО

(свршетак) После овога саслушања доведен је Милорад, коме јеСтаако, по дозволи среског начелника, само казао: »ја казах, Милораде, све како је било за убиство .Гездимирово, а саветујем те, да и ти кажеш све, па шта нам Бог да, (< па је одмах удаљен. Чувши ово Милорад одмах је изјавио, да је он убио Јездимира споразумевши се о томе раније са Станком. Упитан, на који га је начин убио и зашто он је одговорио: »Седамнајестог марта, по ранијем мом и Станковом споразуму, пошао сам од куће у Куршумлију, да у авлији сачекам Јездимира, па ако он мене пре спази, ја да му кажем како сам дошао код њега да се с њим договорим о већ започетој деоби нашег имања, а ако ме не спази ја да испалим пушку на њега и убијем га па побегнем низ поток. Кад сам ушао у авлију и примакао се прозору спазих га у кујнп где стајаше; ја нанишаним и опалим пушку па побегнем. (( На питање иследниково, да ли је чуо одмах запомагање жене Јездимирове и куда је побегао, као и то у које је доба ноћи билоон није умео одговорити, а кад му је, иследник поставио и питање, чија му је пушка била и чиме је била напуњена, као и то каквог је система пушка, он је само одговорио : „е овде се неда лагати," по том рече: »нисам га, брате, ја убио, већ смо ја и Станко платили Петру и Трајку, да га они убију, а при уговору за убиство закључено је и то, да ја признам, да сам ово убиство извршио, ако ма кога од њих власт потера, јер ја до

сада нисам ни зашто одговарао, а мсђутим пунолетан нисам, да могу бити осуђен на смрт, а да ће се они трудити, да ме доцније ма како пусте. <( На суочењу између њих два изравнали су несугласице и показали цео ток преговора са Петром и Трајком, а том, приликом именовали су као посредника, даљаег Милорадова сродника ЗанФира Васића из Куршумлије, који је зајемчио исплату уговорене цеНе Трајку и Петру. Дотеранп ЗанФир, чим их је спазио на иследничкој клупи казао је: „ту нам, је и место, (( па своје саучешће у овом убиству одмах је признао. Петар и Трајко ни сањали нису, да су већ издати, и да је откривено убиство. Када је Петар изведен пред изледника где су били и предходни, он је узвикпуо њима: »тако вам и треба, ви убијате л^уде, а ја одговарам (( . Када је почело суочење између њега и ових посебно, он је почео противуречити сам себи, па пригнан разним питањима од иследника признапотпуно своју улогу у овом убиству, као и начин прикривања трагова. На овом суочењу изјавио је још и то, да он и Трајко нису смели извршити ово убиство што би одмах били похватанн, већ да су они све припремили, ла довели Милана Николића — зв. Пулинче из Мађера. те је он ово убиство извршио. а они за време извршења дела, да су прибављали за себе доказе. да су у тој ствари невини. На суочењу са овима то и Трајко призна и изјави, да је то дело он са њима припремио, па и пушку дао, а да је Милан извршио убиство, који је са његовим братом Ђором био на самом делу. Када је добављен Ђоре, признао је само то, да је њему његов брат Трајко дао своју пушку. да је преда Милану, и да је он то извршио, али да није био на самом делу. Када је добављен убица Милан, са дрскошћу својственом опасном разбојнику, излазећи пред иследиика на најбруталнији начин нападао је на саучеснике, који су га тератили, протествујући и то, како је полицијска власт смела њега под стражом терати и да ће се на тај дрски поступак власти жалити. На нспитима честим, преко дан по неколико пута, и суочењима са саучесницима бранио је се вешто, али ипак на сваком испиту све више и више улазио у познавање целе ствари око овог убиства, и најзад на суочењу са саучесницима призна, да је лично дело извршио, ну да му је за то време Ђоре стражу чувао, а Петар да их је одвео у авлију и показао стан њихове жртве. Признање убице Милана добивено је на тај начин, што је једног дана у апсани певао Ариаутску песму »Хајдук Ђеме Адрија« у којој је наговарао своје другове из суседне апсане, да не признају ништа о убиству као и то где је пушку сакрио. Ову песму слушало је неколико лица која знаду арнаутски језик са среским начелником, па кад је изведен из притвора и упнтан какву је песму певао, он није имао куда већ је признао да је певао арнаутску песму како би дру ■ говима доказао, да дело не признаду, и по том је признао извршење дела.

Износећи начнн извршења дела убиства ЈездплЈирова, додајемо, да су кривци већ пред судом, где очекују законску казну за овај грозан злочин. Р. П. ВасиљивиЋ.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

И за изборе окррних посланика, чланови су бирачког одбора активни општински одборкици, исто тако као и за изборе општинских часника — нл, 69. закона о уређењу округа и срезова и чл. 52. в. закона о општинама. На дан 4. јула тек. год. извршен је избор окружаих лосланика у Н. У бирачком одбору као члановп поред осталих билп су н М. В., Т. П., М. В., и Т. Т. који на дан нзбора пису бнли активни општински одборници, пошто су на неко.шко дана пред овај избор рдзрешени били са положаја одборничких. Жалитељ у жалби Савету навео је, да такав избор због наведененог не може остаги у снази, позивајући се на иропис чл. 62. закопа о уређењу округа и срезова у вези са чл. 52. в. зак о Општинама. Да су пак четворица наведених бив. одборннка били чланови бирачког одбора позвао се на изборна акта, као и на уверење суда општине Н. од 7 — 7 —-1910. год. № 12053. Државни Савет по расмотрењу жалбе и изборпих акага нашао је, да овај избор не може остати у снази, јер су радњом зборском руководили чланови бирачког одбора: М. В., Т. П., М. В. н Т. Т., којн према уверењу суда општине Н. . . од 7. јула 1910 год. № 12053. на дан избора окружних посланика од 4. јула 1910 год. нису били акгивни општински одборници, већ обични грађани; а тиме је повређен пропис чл. 63. закона о уређењу округа и срезова у вези са чл. 51, в. зак. о општинама. Стога је избор. окружних посланика у Н. на основу чл. 69. закона о уре1)ењу округа и срозова поништио. Одлука Државног Савета од 28. августа 1910 год. №. 8498.

Окружни посланик може бити онај, којн жизи сталко на територији округа којн га бира, и сем тога да нма и услова за кмета односно општ. одборника чл. 58. зак. о уређењу округа и срезова. За срез П ( . на дан 4. јула тек. год, поред осталих изабран је за окружог посланика и Д. М. пензионер и.з В. Поменути Д. стављен је у пенсију 9. марта тек. год.као секретар Министарства унутрашњих дела. Жалитељ у жалби Савету навео је, да је избор Д за окружног посланика невредећи због тога, што није уведен у азбучни списак општине В., јер је до скора био грађанин и житељ општине београдске, а то је доказао уверењем надлежног првостепеног суда од 9 — 7 10 године № 12567. Сем тога жалитељ је навео, да исти Д. није стално настањен на територији оног округа у чију скупштину