Полицијски гласник

СТРАНА 306

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39.

јавних продаја, било да је о уреднооти продаје расправљао само лрвостепег-ш суд било да је о томе судио и Суд Апелациони. Ако тужилачка страна није употребила правно средство, било против одлуке првостепенога суда — за случај да је само овај о продаји решавао —, било против одлуке Суда Аполационога •— онда када и овај има да о томе решава —, тада је продаја извршна од дана када протече рок за правно средство, а то је петнаест дана ол дана саопштене одлуке (првостепенога или Апелационога Суда) туженој страни (§§ 311. други став и 323.).*) Тешкоћа се појављује онда када је реч о примени §-а 483., у колико он говори о року у коме купац има да положи излицитирану цену. Што је нзеан сумње, то је да се овде мисли на случај када није било жалбе ггротав продаје, пошто је противни случај, када је жалбе било, регулисан §-ом 507.. Отудапитање: откада тече онај рок од шеснаест дана у коме је, по §-у 483., купац дужан цену положити ? Има овде још једна ствар која је сигурна а то је: да тај рок не може огпочети тећи за оно време док траје онај рок од петнајест дана у коме се може изјавити жалба против продаје (§ 502.). Под »даном свршене продаје«, које изразе употребљава законодавац у §-у 483. за означење момента од кога теку оних шеснаест дана, не треба, дакле, разумети онај дан кога је била лицитација — или, ако је ова била више од једног дана, онда последњи дан лицитације —, већ под тим даном може се схватити само оеај дан кога продаја постане извршном. Све до тога момента није сигурно, да ли ће извршена продаја остати у снази, да ли је она, збиља, »свршена«. Све до тога момента, према томе, не може се знати да ли ће купац бити, деФинитивно, у обавег>и да излицитирану цену положи. Од њега се, дакле, не може тражити испуњење једне обавезе, полагање цене, чија егзистенција, догод траје рок у коме се може изјавнти жалба против извршене продаје, није извесна. Продаја постаје извршном, апстрахујући случај жзлбе против продаје, о чему је горе било говора, протеком рока за жалбу одређенога, а тај је рок, казали смо, од петваест дана, рачунајући, после допуне првога става §-а 502., увек од оно^а дана кога је лицитација извршена. Дан продаје (сНез а дио) не рачуна се у рок (в. § 117.). Али, што је неизвесно то је: да ли ће рок од шеснаест дана почети тећи још од самога дапа када је продаја постала извршном, то јест одмах по истеау петнаестога дана од дана када је продаја

3 ) О §. 483., у вези са §§-има 502. и 504., има један кратак чланак, под насловом: и О изврвдењу. (§. 483. Грађанеког Судског Поступка)", који је у Правди (год. 1872,, бр. 22.) штампао О. Ж. Стефановпћ. (В. Гојко Никетић, Правна Библиографија, стр. 30.), Тај лист Правду, који је био политички лист, не треба помешати са правним часописом Правдом, који је, под уредништвом Д. Новаковића, С. Лнтића, и У. Кнежевића, излазио у годиии 1869. п престао 31. Јуна 1870. године. (В. Сиоменицу Д-ра Пиколе Крстића. стр. 9 5.. Издање Српске Краљевске Академије Наука, год. 1908.).

била? Питање се поставља због замене §-а 507., ио којој, као што смо ви дели, онај рок од три дана, дат купцу за полагање цене, не тече од дана када је одлука судска којом је продаја одржана у спази постала извршном већ од дана када је та одлука купцу саопштепа. Да ли не трсба, аналогијом, ту одредбу применнти и на случај §-а 483., т ј. каданије било жалбе нротив продаје нпти парннце за њено унигитење, и рећи: рок од шеоваест дана тече од дана када власт саопгпти купцу да је продаја, услед одсуства спаке жалбе протин ње, постала иззршном, тако да, догод власг то саопштење купцу не учини, рок од шеснаест дана неће ночетп геКн? Ми мислимо да треба на ово питање одговорити аФирмативно, најпре зато што би, ако би се узело да рзк од шеснаесг дана тече од дана пстека рока за жа шу, било очигледне неједнакости изме^у случаја када је иротнв продаје било жалбе и случаја када опе није било: у првом случају купац би имао несравњено много више времеиа за спремање да излпцитн • рану цену положи, пошто он ову има, тада, да положи тек у року од три дана откада му се саопшти да је спор око уништаја продаје деФинитивно завршен, док би, у другом случају, купац, за то спремање, имао много мање времепа на расположењу, јер би он морао цену положпти у року од шеснаест дана од дана када продаја постане, протеком рока зажалбу, извршном. Зар нећемо бити бчиже оној »правици«, о којој говори § 8. Грађ. Зак., па, дакле, и вољи законодавца, ако, п у овом другом случају, решимо да ће рок за полагање цене почети тећи од дана саопштења, од стране власти купцу, да је продаја, зато што нема жалбе, постала извршном ? Осим тога, дошли бисмо, протнвним тумачењем, до још једне неједнакости, коју, на сваки начин, законодавац није желео. Реч је о овоме: у случају §-а 507., законодавац неће да се купац, како би знао да ли му је онај рок од три дана отпочео тећи, сам извештава о томе да ли је и када продаја постала извршном, извршношћу саме одлуке којом је она оснажена, — што, свакако, не би било немогућно купцу постићи, — већ му положај олакшава на тај начин што он не мора да иде у надлежни првостепени суд те да, у архиви његовој, извиди да ли је спор о уништају продаје окончан као и да ли је одлука којом је продаја оснажена постала извршном. Напротив, то је дужност извршне власти да се о томе извести и да њему, купцу, саоишти на потпис даје продаја постала извршна. Ме^утим, у случају § а 483., тако не би било, законодавац би ту, из разлога нама непознатих, ставио баш у дужност купцу да се он лично извештава да ли није каква жалба против продаје изјављепа, те да, тако, сазна да ли је продаја постала извршном Ми ие можемо да пристанемо на овакву интерпретацију која би законодавца правпла недоследним и неправичним. Најзад, ваља имати на уму и сам систем нашега Грађ. Судског Поступка, који се одликује тиме што у њему није дато

онолико инициативе странкама као што је то, н. пр., у Француском процесуалном праву. Тако, да узмемо само један пример, да бисмо ову разлику између та два система што боље истакли : у Француском праву, дужпост достављања судских пресуда парничним страпкама не лежи на суду већ на самим тпм страпкама, док је, као што зпамо, код нас обрнуто (Гл. XIII. Гра1). Суд. Пост., § § 358. а 375). Разлог те основне разлпке нзмеђу нашега система и Францускога лежи у томе што се, код иас, због иедовољне обавегнтеносги парничара у судским п законским стварима, пије смело во^ење спора оставпти онако потпуно странкама, као пгго је то случај са Француским парничарима где се је, благодарећи нарочито установп судскпх заступппка познатих под именом1ез ауоиез, начело: дасу, у грађанском спору, странке господар спора, могло скоро до крајњих граница нзвести. (НАСТАВИКЕ СЕ) Ж. ПериЋ

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК Г10ВУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д^ра Д.вгуета јавног редовног проФесора права на чешком универзитету у Прагу 1 ) (НАСТАВАк) II. Поотанак уоганопе одговорнога уредника стоји пезумњнво у вези са анонимношћу периодичне штампе и са отуда потичућим тешкоћама доказивања у погледу нитања: коме Ке се приписати у кривицу кажњива рад ^а, која је учињена садржином чланка, одштампаног у коме периодичном спису. Ове су се тешкоће, сасвим појмљиво, појавиле тек онда, кал је цензура била укинута. Јер цензураје сама дапала довољно јемства, да се садржина списа не противи казненом законпку, па ако се и поред тога овде онде дешавало, да дође, до казненог поступања због кога списа. издатог с одобрењем цензуре, ипак овп, зацело само изузетни случајевп, нису захтевали никакве нарочите законске мере. Тек кад је цензура укинута, показало се као потребпо да се — због горе означене нарочите особине периодичне штампе — у неку руку обезбеди још у напред једним лицем, које ће се због кажњиве садржине узимати на одговор. У времену, кад се ова потреба појавила пред законодавством немачких савезаих држава, већ је постојао углед у француском законодавству, то јест дбга.п1 гезроп?а.1>1е Францускога закона о штампи од 18 јула 1882 годиие, којим је замењен есМеиг геаропааМе закона о штампи од 9. јуна 1819 године. Према дотичним одредбама закона од 1828 године морао је сваки §:егап1 гезропзаМе новина, које су дужне биле дати кауцију, бити вла-

г ) У нрошлом броју пропуштено је назначити да је овај чланак штампан у ОтоШаттег-овом Лг«1пу Гиг 84га{гесћ1 Ваш1. 57.