Полицијски гласник

ВГОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307

сник најмање једнога удела у предузећу и бар једне четвртине од иоложене кауције. Сем тога били су одговорнижеранти или бар један од њих, дужни да уређивање лично надгледају и њаме управљају (ОигуеШег еЂ сНпјЈег). Примерак, који се имао предати надлежној власти чим број изађе, морао је бити иотписан од најмање једиог жеранта. Овога односно ове постизавала је онда одговорност за садржину листа, која је тако строга била, да је одговорни жерант кажњаван целом казном, која је за учиниоцабила прописана, и то и онда, ако он сам није имао учептћа у састављању кажњиве садржине. Из овога што је казано падају у очи два момснта, која карактеришу појам одговорнога жеранта по француском закону о штамии од 18^8 године, и то с једне стране законом захтевапо финанцијско учешће у предузећу новина, а с друге стране околност, да одговорни жерант није био уредник или бар да то није морао бити, т. ј. да нијо морао учествоваги у састављању садржине штампанога списа. Законодавства немачких савезних држава одступише, кад по укидању цензуре тражаху личност, коју би у напред могли учинити одговорном за кажњиву садржину периодичнога штампанога списа, од угледа у Француском закону о штампи од 1828 година, и то у томе, што на место одговорнога жеранта ставише одговорнога уредника. Ово одступање није само спољње, Формално, већ оно има и важан унутарњи значај, то јест тај, што је захтев Финанцијског интереса у нредузећу новина потпуно потиснут моментом активног учешћа у састављању садржине штампанога списа. Са тиме се већ на сваки начин да боље сложити начело, да за деликт, учињен садржином штампанога списа, има да одговара одговорни уредник. Први немачки партикуларни закон о штампи, у који је уведена установа одговорнога уредника, јесте баденски закон од 28 децембра 1831 године. Изгледа несумњиво да је овај закон, који је био углед за законе о штампи других немачких савезних дј , жава, а нарочито и за аусгријско законодавство о штампи, и сам био постао под утицајеТм горе споменунога Францускога закона о штампи од 1828 године и да је поглавито и одговорни уредник уведен по угледу на одговорног жеранта. Али овде неће се и то испитивати, да ли је истинито тврђење ^Јоепш^-оуо (ВЈе вкгаГг. НаГЈипЈЈ с1ев уегап(;\уогШс11еп Кес1ак1еиг8, 73) да је установа одговорнога уредника у баденскоме закону постала са иогрешнога схватања Францускога угледа. Толико стоји утврђено, да су се закони немачких држава знатно приближили општим казнено-правним начелима тиме, што су при решењу питања о казнено-правној одговорности за садржину периодичнога штампанога слиса највише полагали на умно учешКе у састављању ове садржине. Јер јаоно је, да но овим начелима само Фактично учешће у стварању кажњиве садржине, а не можда невршење дужности надзора, можо чинити основу за ири-

мену законом одређене казне за учиниоца На сваки начин могло би се по речима у § 0 баденскога закона о штампи од 1831 годиие: „за сваки часопис или новпне именоваће се један баденски држављанин , који је навршио тридесету годииу живота, за одговорног уредника. Свакој сзесци часописа и сваком броју новина треба придодати име одговорног уредника <( — јавити сумња у том правцу, да ли је законодавац имао намеру, да баш само ирави уредник треба да буде као одговорни уредник именован. Да успркос томе само ово тумвчење одговара намерп закона, за то изгледа да говоре иеторијски а и стварни разлози. У историјском погледу зацело претеже то, што је појам уредника још пре тога у времену ценз^ ре познат био како стварном животу тако и законодавству 1 ). Али у стварном правцу изгледа да се управо не да замистити, да је счоменути баденски закон хтео допустити могућност, да се као одговорни уредник именује ма како страно лице, које ни у каквом односу пе стоји према садржини мисли у периодичном штампаном спису. На тако што могао је именовани закон у толико мање циљати, што је он, као што ћемо видети, напустио захтев финанцијског учешћа у предузећу новина, који је био поставио Француски закон о штампи од 1828 године. Одређеније гласе у реченом погледу саксонски закон о штампи од 18 новембра 1848 године и ируски закон о штампи од 12 маја 1848, 2 ) говорећи час о одговорном уреднику, час просто само о уреднику, а не донуштајући ни најмању сумњу о томе да се тиме мисли на једну исту личност, то јест на ону, која је власти као одговорни уредник пријављена односно као такав на листу именован. Царевински закон о штампи од 7. маја 1874, који сада важн, наслања се, прописујући у § 7 означење имена и места становања ,,одговорнога уредника® на листу, у овом погледу очевидно на текст § 24 пруског закона о штампи од године 1851. Означења »одговорни уредник« царевински закон о гатампи консеквентно се држи. Јђдан изузетак чини одредба последњег одељка §, 18., којим се наређује да ће се издавач периодичнога штампаног списа и онда казнити, ако са знањем допушта, да се на спису које лице лажно као уредник именује. Инак једва се може сумњати, да се и овде мислило на одоговорног уредника, пошто се баш само овај према цитираном §. 7. на лису има именовати. 3 ). Да у осталом по мишљењу законодавца само прави уред-

') Тако се на пр. о уреднику говори већ у озлоглашеном закл>учку савеза од 30. септембра 1819 године (т. зв. савезном зак. о шгампи). 2 ) Дотичне одредбе оба ова закона о штампи цитнране оу код Ви1о\у-а, СгоНЈ. АгШу Г. 8кгаГг. 40, 253 Г. 0 обзиром на односна излагања Ви1оиу-а ја могу бити кратак у погледу историје развића установе одговорног уредника у немачком законодавству. 3 ) Ово се јасно види и из текста догичнога листа у владином проЈекту (§ 19. предпоследњи одељак) : »ако он са знањем допусти, да на истом буде које лице лажно именовано као одговорни уредник, док у ствари неко други уре^ивањем руководи". Упореди Оо11с1, Агсћју, ВапЈ 22. стр. 116.

ник може бити као одговорни уредник именован, изгледа да излази из прописа одељ. 2. §. 7, по коме при именовању више лица из Форме и садржине имеповања мора да се одређено види, за који део штампанога списа свако од именованих лица, »води бригу® у погледу уређивања. Али наравно сви закључци, који се везују за овај текст у зампшљеном правцу, морају отпасги, чим се узме, да се овде ни на шта друго није мислило него на вођење одговорнога уредништва. Фактички је ово једино тачно тумачење, као што ће се даље ниже показати. Што се аустријскога нрава тиче, садржавао је провизорни закон о штампи од 31. марта 1848 године у § 5. ову одредбу: За сваке новине или периодични спис, који буду у овој држави излазили, пријавиће се власти један одтоворни уредник, који је аустријски поданик, у земљи станује, који има најмање 24 године живота, и који има да пре издавања сииса положиЈза трошкове, накнаду и новчане казне кауцију од 1000 Форината, ако исти не излази чешће од три пута недељно, а 2000 Форината, ако чешће излази. Ова ће се кауција полагати у провинцијском главном граду код земаљске владе, у окружним варошима код окружног начелства, код којих ће се власти поднети и горе захтевани докази односно уредника. (НАСТАВИЋ .Е св) Превео Д-р Д. Аранђелови-ћ.

0УД0КА ШМИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Појам полиције обухвата неколике класиФикације које показују различне правне елемеите, који се тичу полиције и њеног активитета. Разликујесе пре свега: судска аолиција, и административна иолиција (§ег1сћШсће ипс1 ас1тлшз1;га1лл г е РоИге1). За тим : аревентивна и реиресивна полиција (уогћеи§епс!е ип<1 гтп§:епо1е РоП/е1); иолиција. сигурности и администрације (81сћегсћеИз ипс1 Уеглуа11ип§(1.8 роНге!) чије вршење конституише бранше администрацнје. 1 ) Израз судска иолиција има Француско порекло. Немачко право по Француском моделу усвојило га је за известаи круг помоћног актавитета кривичне правде.-) Судска полиција обухвата активитет државе у колико има за циљ да констатује казнима Оела и осигура кажњеи,е кривца. Она припада по својој природи кривичној правди; она црпи своја правила из законика о кривичном поступку. 3 ) Судску полицију врше у Француској Функционери који се зову: »службеници судске полиције," означени у првој књизи законика о кривичном поотупку, у чл. 9. под насловом: »судска полиција и службеници који је врше". (ИЈуге ргетјег.

] ) Оио Мауег. — Ее (1го1к аШштз&гаиЈ' аПетапд. 1оте (1еих1ете. Стр. 6. 2 ) Ис/ги. *• Исти.