Полицијски гласник

СТРАНА 308

Бе 1а роНсе јисПелаЈге е4 Дев оШс1егв СЈи! Гехегсеп!;). Карактер је ииквизаторског иоступка што поверава истраживање, ислеђење и гоњење кривчних дела Фуикционерима зваиично институисаном у том циљу. Кривична процедура има три особена прериода; она се састоји из три серије аката различних у својој ирироди, ма да они теже истом циљу. 1 ) У првом периоду, она истражује трагове злочина или деликта, учиниоце који су га учинили, елементе ислеђења. У другом периоду, она оцењује законски каректер дела, она прикупља индиције и доказе, оглашава да ли има места да се ставе у притвор учиниоци, утврђује надлежну јуридикцију. Најпосле, у трећем периоду, она доводи ове учиниоце, оптужене или окривљене пред судију; она осигурава својом свечаношћу слободан развитак оптужења и одбране, она окружава суђеље свима Формама које су гаранција за правду.-') Ове три Фазе поступка. које конституишу у правном језику: судску аолицију, ислеђењп и суђење имају у исти мах специјалну мисију и један оишти циљ: њихова је специјална чисија да сукцесивно пружају елементе гоњења, оптужења и суђења; њихов је општи циљ да припреме деФинитивну одлуку која статуира о акцији. Судска полиција истражује прве елементе ислеђења; ислеђење карактерише Факта и сједињава доказе који треба да служе у дебати; најпосле дебата оцењује доказе и дела и води к пресуди. Ову поделу аката поступка у осталом, показује сама ирирода ствари. Никакво оптужење не може постојати док постуг;ак не констатује дело казнимо по закону; ако он не означи окривљеног, ако не пружа индиције и доказе : а ссиааНо сггтеп ЛевГЛегаГ, гет и1 Ле^гта^, ћоттет и1 по1е1, агуитеп1о рго1>е1, 1е$1е соп^ГгтсГ. 3 ) Како би суд могао бити заузет неком ствари, да судска полиција није признала егзистенцију дела које се гони, ? како би окривљени могли бити стављени било у притвор, било под оптужбу, да ислеђење није вериФицирало карактер дела која им се приписују и утврдило против њих озбиљну претпоставку о кривици? како би најзад, пресуда могла бити израз истине, да претрес није дискутовао произведене доказе и оцењена по извесним Формама њихова стварна вредност? 4 ') У даљим излагањима у овој расправи изложићемо атрибуције судске полиције и њену организацију, али пре него што пређемо на сам овај наш предмет, учинићемо једну наномену која се тиче организације наше истражне власти. Члан 151. нашег Устава предвиђа установу суда у коме ће судити један судија за предмете мање важности: грађанске и кривичне. На остварењу ове уставне одредбе и установљењу једнс г таквог суда почело се радити још од пре неколико

') РаиШп НеНе. ТгаНе с1е Гта^гисИоп спттеПе. 1оте IV. Стр. 4. 2 ) Исти. 3 ) СЈс. Ога1. рго СоеНо. 5. 4 ) НеНб. Цит. дедо.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

годипа, одмах по ступап.у у живот данашњег Устава. Није нам позпато шта је све рађено и припремано у овоме циљу, јер у наз на жалост још не постоји обичај да се поједини важнији пројекти публикују пре него што постану закон и на тај начин чује мишљење компетентппх о њима, али из оних саопштења Што су избила у јавност видели смо да постоји намера да се установе срески судови , о чему је и пројект спремљен. Ови ће срески судони по поменутом пројекту имати двојаке Функције: ислеђење кривичиих дел а и извршења грађанских аресуда и решења, т. ј. у опште наплату или извршеп.а до су^еиих приватно-правних тражбина грађанеких и кривичним пресудама илп решењима У колико смо могла сазнати ова оу саопштења о овим оваквим функцијама ових среских судова тачна по поменутом пројекту, по коме ће бити по један еудија у сваком срезу са овпм Функцијама, и по коме се као што видимо ислеђење и истраживање кривичних дела пренаша на ове судије. Овим се пројектом дакле мења садања организација истражне власги коју сада врше полицијске власти и истражна власт преноси на судове. Ова су питања од врло велике важности и дубоко засецају у јавни интерес у коме се приступа овој реФорми. Ако се она не простудирају за времена и не реше правилно сам онај јавни интерес у коме се намерава ово реФорма биће повређен и циљ ове реФорме промашен. С тога је потребна објективна и стручна дискусија о овим питањима, која може бити од велике користи за њнхово правилно решење. Она ће одстранитн погрешне погледе и утврдити једно правилно гледиште о овим питањима, што све може допринети доношењу добрих закона о организацији поменуте установе: среских судова и истражне власти на чпју реФорму циља поменути пројекат закона о среским судовима. Тога ради потребна је студија ових питања и у страним законодавствима, чије нам организације истражне магистратуре могу послужити као модел при овим реформама, у колико се могу применити на наше прилике. У томе циљу, у овој расправи и излажемо овде организацију и атрибуције судске полиције у Француској, у којој она потпуно задовољава захтеве казнене правде и грађанске слободе, због своје добре организације. Прећи ћемо одмах на сам предмет наше расправе, не улазећи у дискусију поменутих питања која се тичу организације нгхше истражне власти. јер то није предмет ове расправе. * * * Материја судске полиције толико је пространа да обухвата једну већу партију науке кривичног поступка. Не само она обухвата права и атрибуције сваког од многобројних агената који участвују у њеној акцији било општим начином, било снецијално, већ она обухвата и све акте које могу да изврше ови агенти у својим функцијама, све мере на које су овлашћени да их предузимљу, све Формалности које су они дужни да испуне и примене. Ну, ми нећемо овде излагати

БРОЈ 39

у целини овај предмет, онако како га наука кривичног поступка опширно третира, јер то није могуће на овом месту. Ограничићемо се да изложимо сумарно функционисање судске полиције у Француској, по ауторима које ћемо цитирати на свом месгу у овој расправи, да би се видело како је организована ова власт у Француској, која има тако важну масију као што је изтраживање и гоњење кривичних дела, у којој она по мишљењу аутора у опште добро одговара своме циљу. Да објаснимо, пре свсга, шта је судска полиција, »Функција државе — каже ОаггаиА у »целу: ГгаШ 1Мог[^ие е1 рга (1дие сГтл &1гисНоп спттеИе,') — која се састоји у »вршењу правде у казненом предмету, )>имплицира операцијо административног »и операције судског иоретка. Отуда ре»зултује потреба за констптуисање два »особена организма: иолицију и суд. „Овоме појму одговара главна подела »Француског законика о кривичном по»ступку у две књиге: прва чод насловом: осудска аолиција и званичници аолиције „који је врше к (Ое 1а роИсе јисИс1а1ге е1; с1е8оГВс1ег8 с1е роНсе цш Гех8егсеп1; <( ), друга: суд )с!е 1а јивМсе). »Предмет је полиције одржање јавног »поретка. Она се делн на администро»тивну и судску аолицију. Прва. има за вциљ да аредуареди и да уаравља , док »судска полиција има за циљ реаресију „кривичног дела. Судска полиција истра»жује злочине, преступе и иступе, при„купља о њима доказе и нредаје винов„нике судовима који имају дужност да »их казне. »Јавни поредак у смислу полиције то »је поредак као Фактично стање које стоји „на супрот нереду. Судска полиција ин»тервенише само кад је какав неред, који »је квалиФикован као нарушење, т. ј. ка„кав злочин, преетуп или иступ учињен „или се појављује као учињен. Отуда њен »круг акције почиње на самој оној тачци »где се свршава круг административне »полиције, Ова је последња иревентивна, »судска је полиција реиресивна. »Обратно, улога судске полиције свр),шава се тамо где почиње улога суда«. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Милош М. СтанојевиЋ судија

КРИМИНАЛНА ПОЛНДИЈА (НАСТАВАК) У злочинима ове врсте, коју аналишемо, силовање девојчице, коме претходи одвођење или отмица, има готово увек за последицу смрт жртве : угушивање, дављење, убоди ножа и отварање трбуха по правилу су неизбежни. Примери за ово обилују. Једно од најмонструознијих силовања јесте несумњиво оно, које је извршено над малом Пати, старом 7'Д год., која је силована и убијена у Паризу 20. јула 1864 год. Њиме је, тако рећи, отпо1 ) 1оте (Јеихште. Стр. 529. 530.