Полицијски гласник

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309

чела читава серија ових нових и одврагних злочина. Силовање над малом Патп извршено је са највеКом бруталношћу, а убиство помоћу једног шиљатог и оштрог пнструмента, којим је злочинац преко петнаест пута ударио несрећно дете, тако да јој је отворио и груди и стомак. Ма каква била народност твораца ових злочина, жртве бестијалног еротизма и болесног садизма, увек су оотављене жртве или у агонијп, и нађене угушене, задављене или избодене ножем. Такав је случај био у Француској са девојчицама: Паги, Де, Нет, Дебили, Шез, Леме, Адом ит.д.; у Немачкој са девојчицама: Бертом Виншелмејер, Фридом Ширман, Маријом Шорж, Катарином Шнајдер, Кларом Шадел и малом Бауер, старом 7 год., чији је леш нађен у једној шуми са разлупаном главом и отвореним телом 18. септембра 1908 год.; у Белгији са Маријом Валшер, Јустином и Малвином ДегреФ, ЈозеФином Хендрик и Анетом Бело. У свима овим одвратним злочинима жртва је, по извршеном силовању, била убијена. Лудило садизма представља, дакле, једно велико и свуда распрострањеио зло. Питање је, које се често поставља, зашто развратници убијају своје жртве по извршеном оиловању? Да ли они ово чине с тога, да би уклонили једини објекат који би их могао оптужити, или зато што на други начин не могу да савладају отпор или да угуше вику жртве ? У истини, не стоји ни једно ни друго. Развратници убијају овоје жртве из простог задовољства. Крајња похотљивост придружује се радо свирепости. Код садизма је силовање врло често само увод у убиство; понекад се чак убиство извршује и без спољњег силовања. И сама жена, која иати од садизма. задовољава своју похоту убијајући своју жртву, што доказује случај са Жаном Вебер. Па и само дете, болесно од садизма, силује и убија своје жртве. Један скорашњи пример за ово нуди нам Чешка. У Радошевицусу нађени, у малом одстојању један од другога, нагрђени лешеви трију девојчица, старих 5, 6 и 8 година. Творац силовања и убиства ових јадница био је Јозеф Скала, дечко од 13 година, који још није био напустио основну школу. Као што се види дакле, ма какве биле прилике, народност, иол и доба старости злочинаца — развратника, силовања девојчица, у циљу задовољења садизма, готово су увек праћена убиствима. Кетле је утврдио степене склоности ка злочину према доба старости и категоријама казнимих дела. Ако узмемо четири групе овихдела: тешке телесне повреде, крађе, силовања и убиства, и упоредимо их међусобно и са доба старости, видећемо да склоност ка злочину достиже максимум: код тешких телесних иовреда између 25 и 30 год.; код крађа између 21 и 25 год.; код силовања између 21 и 25 год.; код убистава између 30 и 35 год * * * Злочин из улице м Шгопс1е11е8 к , у погледу свог извршења, не наличи нам ни мало на силовања и атентате које смо

поменули и аналисали. Ово јо злочин друге врсте, иотпуно различан и са специјалним елементима. Афера Ван Галк злочин је сложен, који се дсли на више разних акта: крађа или одвођење девојчице, њеио опијањо и силовање, њена случајиа смрт, черечење њеног леша, паковање ишчеречених делова, вешто одбацивање трупа и ногу и, најзад, лукавство и умешиост у циљу изигравања власти. У овом злочину, силовању је следовала случајна смрт а не убиство. Брижљива анализа злочина показује, да је његов творац склон крађи, завођењу, силовању, вештим и циничким преварама, али не и убиству. Индивидуа, која притежава овај четвороструки карактер, може се наћи само у једном етничком групирању на свету. Јеврејска раса једина је, у којој се налазе индивидуе, способне за крађе, превпре, завођења и силовања, али неспособне за убиство. Вероватно је, и готово полуизвесно, да зточинац из улице „Шгопс1е11е8 к , припада јеврејској расп. Како злочинац говори Фламаиски, то он иесумњиво мора припадати раси јеврејско-нидерландској, која показује опадање, и која обилује друштвеним изметом, опште познатим због својих прекомерних уживања и својих изопачених обичаја. VIII. Једн редам тип сладострасника, препредењава и естетичара. Творац злочина над малом Жаном није бруталан и свиреп убица, који малтретира своју жртву свирепошћу једног дивљака, већ је ненормално, инпулзивно и порочно створење које је, и против своје воље, проузроковало смрт Жанину. Он, гако исто, није вулгаран адраповац, већ један редак тип лукавог сладссграсника и лажног естетичара; тип млад, блазиран и лаком на нова задовољства, велики љубитељ »случаја® и реткости. Он има дух своје расе и воли изванредне и скупе ствари, које његова телалска душа првенствено тражи, и до којих може да дође само згодном приликом. Он је уочио малу Жану, грациозне и примамљиве лепоте, и она га је надражила, Као сладострасник естетичар, он ју је желео, а кад се указала згодна прилика он ју је искористио. Он краде и ескамотира девојчицу, као што би то учинио и са сваким другим предметом од вредаости: овај редак случај он је могао само желети, алн га нарочито није тражио. Његова првобитна намера није, може бити, била злочиначка; у сваком случају он никад није помишљао да убије дете. Његова првобитна намера била је, да обожава дете као какав предмет од вредности, да га обазипа невппим миловањем, да му се приближи или да се у мислима њиме задовољава. Кад је већ једном имао дете код себе, надражај његових пепокорних чула угушио је сваку сентименталност. Ослобођена и незауздана животиња, под утицајем изопаченог укуса, појавила се изненада, неукроти.иа и нервозна, са својим болесним наслеђем. Злочинац прво опија дете, и тек пошто је ово пало мртво пијано, он га у једном несвесном тренутку и под утицајем болесне и хистеричне страсти, силује, п ако је оно већ било непокретно и у агонији.

IX. Ипак вулгарни тип. Злочинац, који је уочио малу Жану са свежим и лепим лицем, није љубитељ уметности, нити се разуме у лепим стварима. Да би се задобила жена или лепо дете, али у хаљинама тако простим и мање но скромним, треба притежавати идеал изопачепе лепоте. И поред извесних својих раФиниоаних укуса, наш злочинац може бити само лажан естетпчар, без велпке отмености. Оп мора бити човек вулгаран и у погледу идеја, и у погледу порекла и васпитања, п у погледу начина мишљења, говора и рада, и поред своје лажне слољашности. X. Невропатичан и догенерисан болесник иеалосног порекла, Злочинац је несумњиво болесно, нервозио и поремећено створоње, и под утицајем болесног насле1>а. По рођењу, он припада друштвеном измету. Ако, као што је веропатпо, припада раси јеврејсконидерландској, извесно је да је његово порекло жалосно, јер код Јевреја преовлађује наследна Форма криминалитета. Као тип веште варалице, он мора бити син препреденог крадљивца. Штетан утицај жалосне Фамилијарне средине морао је упропастити душу и мозак злочинчев у времепу његовог детињства, или чак и доцније. Презирући своје порекло и свој положај који, по његовом схватању, нису одговорили његовим заслугама, наш злочинац пао је једновромено и у анархију и у ужквања. Његов анархистички дух почивао је у сувереиом презирању свију ствари; он није био ни за борбу ни за мир; оа је просто ненормалан. За овог човека, анархисту и усамљеника, важна је само једна ствар: уживање у свима облицима, почев од уста па до остатка. Наш злочинац показао је у скупу својих акта особине реда, пажљивости, интелигенције, методе, вештине и мудрости. Као и сваки човек са болеснпм наслеђем, он је могао умаћи злу јачином своје воље. Он се могао поправити и регенерисати примерним и радним животом, умереногаћу и уздржљивошћу, или здравом Фамилијарном егзистенцијом. Онје, без сумње, претпосгавио да живи усамљено, као савршени егоиста и нсобуздан сладострасник. Као н већина људи његове расе, требало је да тражи љубавних задовољстава само поред љубљене и обожаване жене, која би умеравала његов темпераменат и контролисала његово владање; даље је било потребно да жнви умерено, да се уздржава од јаке хране и од сваког дражења. Међутим, он је бежао од брака и презирао Фамилијарне радости. Он је волео добро јело и неговао је свој стомак, што је, мало по мало, појачавало његово болесно наслеђе, и увећавало шансе за падање у злочин. Чак је вероватно, да је он на дан злочина радио под утицајем добре и јаке хране и јаких алкохолних пића. XI. Професионалне особине и навике нашег здочинца. У прва два дела свога злочина (одво| ђење и силовање детета), злочинац је